Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku. Uzevši u obzir složenost predmeta, postupanje podnosilaca i reformu pravosuđa, sud je ocenio da trajanje postupka nije bilo nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6077/2011
13.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. V . i L . C, obojice iz O, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. V . i L . C . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 169/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 122/07).

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. V . iz O . je 30. novembra 2011. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz O, podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 169/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 122/07), koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už – 6077/2011.

L. C . iz O . je 30. novembra 2011. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz O, podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 169/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 122/07), koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už – 6146/2011.

Ustavni sud je, imajući u vidu da je u oba predmeta osporeno trajanje istog krivičnog postupka, spojio spise predmeta Už-6146/2011 spisima predmeta Už-6077/2011, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Podnosioci ustavne žalbe navode da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak koji je protiv njih vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 169/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 122/07) i koji je pravnosnažno okončan donošenjem odbijajuće presude, trajao šest godina i osam meseci u odnosu na Ž. V, odnosno preko pet godina u odnosu na L . C. Takođe, podnosioci ustavne žalbe ističu i da su pretrpeli duševni bol i patnju, odnosno da su šikanirani, jer „nije bilo potrebe da se uopšte vodi postupak“, budući da je postupak okončan odbijajućom presudom.

Predložili su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 169/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosilaca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Somboru (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima), koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut donošenjem rešenja da se protiv podnosilaca ustavne žalbe sprovede istraga, i to u odnosu na Ž. V . 2. marta 2005. godine, a u odnosu na L . C . 17. avgusta 2006. godine.

Naime, Opštinsko javno tužilaštvo u Odžacima je 4. januara 2005. godine podnelo Opštinskom sudu u Odžacima zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenog Ž. V, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakona Republike Srbije.

Istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima je nakon saslušanja Ž. V . doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 2/05 od 2. marta 2005. godine, te je nakon sprovedene istrage spise predmeta dostavio tužilaštvu na dalju nadležnost.

Opštinsko javno tužilaštvo je 27. septembra 2005. godine stavilo predlog da se istraga dopuni, da bi 8. juna 2006. godine podnelo zahtev za proširenje istrage, i to protiv L. C . i M. J, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

Istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima je 17. avgusta 2006. godine doneo rešenje o proširenju istrage Ki. 146/06 u odnosu na L. C . i M.J.

Opštinsko javno tužilaštvo je 26. oktobra 2006. godine podnelo novi zahtev za proširenje istrage protiv M.N, te je istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima 24. novembra 2006. godine doneo rešenje o proširenju istrage Ki. 250/06.

Tokom trajanja istražnog postupka saslušani su predloženi svedoci i sprovedeno je finansijsko veštačenje.

Nakon sprovedene istrage, istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima je spise predmeta dostavio nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje.

Opštinsko javno tužilaštvo je 13. aprila 2007. godine podiglo optužnicu protiv podnosilaca ustavne žalbe i protiv M.J. i M.N. za navedena krivična dela.

Okrivljeni i njihovi branioci su protiv navedene optužnice podneli prigovore, koji su odbijeni kao neosnovani rešenjem Okružnog suda u Somboru Kv. 88/07 od 21. juna 2007. godine, nakon čega je 26. juna 2007. godine optužnica stupila na pravnu snagu.

Opštinski sud u Odžacima je redovno zakazivao glavni pretres, koji nije redovno i održavan u svakom zakazanom terminu. Ročište za glavni pretres zakazano je devet puta, od kojih je održano dva. Tako, pored ostalog, 5. februara 2008. godine i 16. novembra 2009. godine ročište za glavni pretres nije održano, jer je podnosilac ustavne žalbe preko svog angažovanog branioca tražio odlaganje zbog bolesti. Takođe, glavni pretres je četiri puta odlagan zbog nedolaska okrivljene M.N. ili njenog branioca, kao i jedanput zbog sprečenosti sudećeg sudije.

Na održanim ročištima za glavni pretres su saslušani okrivljeni i ispitani su svedoci, a obavljeno je i kontrolno finansijsko veštačenje na okolnost nastanka štete.

Nakon 1. januara 2010. godine, predmet je dostavljen Osnovnom sudu u Somboru kao stvarno i mesno nadležnom sudu za dalje postupanje po izvršenoj reformi pravosuđa.

Do donošenja prvostepene presude, Osnovni sud u Somboru je ročište za glavni pretres zakazao ukupno šest puta, od kojih su pet održana.

Naredbom sudije Osnovnog suda u Somboru K. 169/10 od 13. juna 2011. godine određeno je finansijsko superveštačenje i veštak je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu 11. jula 2011. godine. Ročište zakazano za 30. avgust 2011. godine nije održano na predlog stranaka, a radi usaglašavanja mišljenja veštaka.

Na ročištu za glavni pretres koje je održano 28. oktobra 2011. godine veštaci su usaglasili svoja mišljenja, nakon čega je Osnovno javno tužilaštvo u Somboru odustalo od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenih.

Presudom Osnovnog suda u Somboru K. 169/10 od 28. oktobra 2011. godine, prema podnosiocima ustavne žalbe i prema M.J. i M.N. odbijena je optužba da su izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 2. marta 2005. godine u odnosu na Ž. V, odnosno od 17. avgusta 2006. godine u odnosu na L . C, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju i proširenju istrage krivični postupak pokrenut, do 28. oktobra 2011. godine, kada je Osnovni sud u Somboru doneo presudu K. 169/10 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak u odnosu na Ž. V . trajao šest godina i sedam meseci, a u odnosu na L . C . pet godina i dva meseca. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosilaca ustavne žalbe, kao i protiv još dva lica zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu. Ustavni sud je dalje utvrdio da je istraga vođena po zahtevu za sprovođenje istrage i dva zahteva za proširenje istrage, kao i da je tražena i dopuna istrage od strane nadležnog tužilaštva. Ustavni sud je utvrdio i da je sud do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao glavni pretres, odnosno da se aktivno bavio predmetom, ali da isti nije bio redovno i održavan, iz razloga nedolaska okrivljene M.N, ali i podnosioca Ž. V . u dva navrata. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosilaca pokrenut zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu, te da je pored njih vođen postupak protiv još dva lica, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka. Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da je tokom trajanja krivičnog postupka saslušan veći broja svedoka i da su određena i obavljena tri finansijska veštačenja, te da je nakon usaglašavanja nalaza veštaka javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja podnosilaca ustavne žalbe i drugih okrivljenih lica, usled čega je i doneta presuda kojom se optužba odbija.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da su bili okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosilaca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, Ustavni sud je utvrdio i da dva puta pretres nije održan upravo zbog podnosioca Ž. V, u odnosu na koga je krivični postupak duže i trajao.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud vodio postupak protiv četiri okrivljena lica zbog krivičnog dela protiv privrede, kao i dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Somboru (ranije Opštinski sud u Odžacima) nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije. Ovo posebno iz razloga što je u navedenom periodu sprovedena reforma pravosuđa, kojom je, pored ostalog, ustanovljena nova mreža sudova i tokom koje je trebalo preduzeti niz radnji u cilju blagovremene i efikasne primene novog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, te je krivični postupak, započet pred Opštinskim sudom u Odžacima, nastavljen pred Osnovnim sudom u Somboru, što može predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 169/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 122/07), nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede razumnog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti