Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda zbog navodne povrede prava na pravično suđenje. Žalba se odnosila na postupak poništaja rešenja o izuzimanju nacionalizovanog građevinskog zemljišta. Sud je ostali deo žalbe odbacio.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić , dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Sabahudin Tahirović i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K, Lj . K, S . K, R . S, S . T, N . S . i Z . S, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. K, Lj . K, S . K, R . S, S . T, N . S . i Z . S . izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 10379/14 od 31. maja 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K, Lj . K, S . K, R . S, S . T, N . S . i Z . S, svi iz Beograda, podne li su Ustavnom sudu, 31. jula 2016. godine, preko punomoćnika G. N . M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 10379/14 od 31. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe pravni sledbenici ranijih zemljišnoknjižnih korisnika kojima je pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa izuzeto iz poseda nacionalizovano građevinsko zemljište na tadašnjim k.p. br. 14/2 i 15 KO K; da je na svakoj od izuzetih parcela formirano po četiri nove parcele, tako da se na izuzetom zemljištu nalazi ukupno osam parcela; da je povodom zahteva podnosilaca vođen postupak za poništaj navedenog pravnosnažnog rešenja, u skladu sa odredbom člana 86. stav 7. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji; da je prvostepeno rešenje, kojim je odbijen pomenuti zahtev podnosilaca, zasnovano na nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, prema kome je zemljište privedeno nameni za koju je izuzeto – pripremi i uređenju za izgradnju stambenog naselja jer su na zemljištu izgrađeni primarni kolektori kojima se odvode otpadne i kišne vode iz naselja; da su podnosioci u žalbi, a potom i u tužbi, isticali da nalaz i mišljenje veštaka nisu mog li da posluže kao osnov za donošenje prvostepenog rešenja iz razloga što nije obrazložen položaj podzemnih vodova posebno za svaku od osam novonastalih parcela, već je paušalno navedeno da je zemljište prvobitne dve katastarske parcele privedeno nameni; da se kolektori ne nalaze ispod svih novonastalih parcela , jer se preklapanjem kopije plana vodova sa kopijom plana parcela može utvrditi da nisu sve parcele presečene vodovima; da veštak nije izvršio preklapanje tih plan ova, što bi omogućilo da se na nesporan način utvrdi ispod kojih parcela se nalaze vodovi i da li je svaka novonastala parcela privedena nameni; da Upravni sud nije ocenio iznete navode podnosilaca zbog čega obrazloženje osporene presude ne zadovoljava uslove iz člana 32. stav 1. Ustava.

U pogledu istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, navedeno je da osporenom presudom Upravnog suda nije uvažena tužba i poništeno konačno rešenje, iako činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, dok Upravni sud u drugim predmetima uvažava tužbe zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava obrazložena je time što će podnosioci, ako osporena presuda ostane na snazi, trpeti štetu koja se ogleda u tome što im je uskraćeno pravo na vraćanje zemljišta, čime im je umanjena imovina.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenom presudom Upravnog suda podnosiocima povređena označena ustavna prava, poništi osporenu presudu i naloži da isti sud donese novu odluku po tužbi podnosilaca protiv drugostepenog rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u spise predmeta Odeljenja za imovinsko-pravne poslove gradske opštine Voždovac broj 463-21/2009 i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Organa uprave gradske opštine Voždovac – Odeljenje za imovinsko-pravne poslove III broj 463-21/2009 od 31. oktobra 2013 . godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za poništaj izvršnog rešenja Odeljenja za komunalno-građevinske, stambene i imovinsko pravne poslove Skupštine opštine Voždovac broj U. 463-22/73-04 od 20. marta 1973. godine, i to u delu kojim je izuzeto nacionalizovano građevinsko zemljište, k.p. broj 14/2, u površini od 550 m2, i k.p. broj 15, u površini od 978 m2, obe KO K, iz poseda ranijih sopstvenika M . K, Mo. K . i R. S, svih sa udelom od po 1/3, i dato na trajno korišćenje opštini Voždovac, a koje zemljište će Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda pripremiti i urediti u svrhu izgradnje stambenog naselja „B.“.

U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je raniji sopstvenik sada pok. M. K . 19. januara 2009. godine podneo zahtev za poništaj rešenja navedenog u dispozitivu; da su za zakonske naslednike iza pok. M . K , koji je preminuo 14. jula 2010. godine, oglašene podnositeljke ustavne žalbe R. K, Lj . K, S . K, R . S . i S . T; da su za zakonske naslednike iza ranijeg sopstvenika Mo. K . oglašeni sada pok. M. K . i podnosilac ustavne žalbe N. S; da su za zakonske naslednike ranijeg sopstvenika sada pok. R . S . oglašeni podnosioci ustavne žalbe Z. S . i N . S; da su podnosioci ustavne žalbe preuzeli postupak pokrenut povodom zahteva sada pok. M. K; da je rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu R. 746/73 od 23. aprila 1974. godine utvrđena naknada za predmetno zemljište ranijim sopstvenicima; da je rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Skupštine opštine Voždovac U. 462-234/74-17 od 12. novembra 1974. godine obavezana Direkcija da uplati na ime naknade za navedeno izuzeto zemljište novčana sredstva na račun opštine Voždovac; da je naknada za izuzeto zemljište isplaćena ranijim sopstvenicima, dok je ranijim sopstvenicima M . K . i Mo . K . isplaćena i naknada za dugogodišnje zasade; da su k.p. br. 14/2 i 15 KO Kumodraž podeljene 2005. godine , tako da su od k.p. broj 14/2 nastale: k.p. br. 14/2, u površini od 351 m2, 14/5, u površini od 128 m2, 14/6, u površini od 94 m2, i 14/7, u površini od 14 m2, a od k.p. broj 15 su nastale: k.p. br. 15/1, u površini od 722 m2, 15/2, u površini od 60 m 2, 15/3, u površini od 163 m2, i 15/4 , u površini od 99 m2; da su sve navedene parcele 2007. godine pripojene KO Voždovac i dobile prefiks 30000, tako da su sada k.p. br. 30014/2, 30014/5, 30014/6, 30014/7, 30015/1, 30015/2, 30015/3 i 30015/4, sve KO Voždovac.

Prvostepeni organ je, imajući u vidu predmet upravnog postupka, angažovao Gradski zavod za veštačenje da izvrši veštačenje na okolnost da li je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao pravni sledbenik Direkcije za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, privela predmetno zemljište nameni za koju je izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o plani ranju i izgradnji iz 2003. godine, odnosno do 13. maja 2004. godine. U obrazloženju rešenja je detaljno izložen nalaz veštaka B.C. G-971/12 od 10. jula 2013. godine, koji je urađen na osnovu izvršenog uviđaja na licu mesta dana 26. februara 2013. godine. Iz tač. 9. i 12. nalaza veštaka proizlazi : da su se k.p. br. 14/2 i 15 KO K, koje su sada podeljene na sve napred navedene parcele, prema DUP-u stambenog naselja „B.“ iz 1973. godine, po kome je izvršeno izuzimanje, nalazile van granica tog planskog akta; da je namena predmetnih parcela prema urbanističko-tehničkim uslovima iz tog DUP-a bila izgradnja saobraćajnice „J .“; da je na osnovu grafičkog priloga – rešenje vodovoda i kanalizacije uočeno da neposredno pored predmetnih parcela prolazi trasa K. kolektora opšteg sistema u koji se uliva kolektor koji skuplja otpadne i kišne vode iz naselja; da je uvidom u Glavni projekat produžetka K . kolektora i na osnovu situacionog plana na koji je naneta trasa kolektora konstatovano da je trasa izmenjena u odnosu na trasu iz DUP-a i da prelazi preko predmetnih parcela, a radovi na kolektoru su izvedeni po navedenom projektu; da se u grafičkom prilogu DUP izmena i dopuna stambenog kompleksa II u ulici B . („Službeni list grada Beograda“, 18/ I/91) na predmetnim parcelama nalaze trase kanalizacionih kolektora opšteg sistema prečnika 90/150 i 80/130 i da se vezno okno (čvorište) istih nalazi na nekadašnjoj k.p. broj 15 KO K. ( sad k.p. broj 30015 KO V.), a da je u tekstualnom delu plana navedeno da su prethodno pomenuti kolektori postojeći, iz čega proizlazi da su ti kolektori izgrađeni po prethodnom planu naselja „B.“; da je sve navedeno realizovano pri izgradnji naselja i bitan je element za funkcionisanje naselja; da se prema Generalnom planu Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 27/03) predmetno zemljište nalazi u površinama namenjenim za privredne zone i privredne delatnosti, iz čega sledi da se odustalo od izgradnje saobraćajnice „J.“. Potom je konstatovano da je veštak dao mišljenje da na zemljištu koje je izuzeto nije izgrađena planirana saobraćajnica „J.“, koja predstavlja granicu plana naselja „B.“ (tačka 1.) , ali da je zemljište privedeno nameni za pripremu i uređenje zemljišta za izgradnju stambenog naselja „B.“, jer su na istom izgrađeni primarni kolektori kojima se odvode otpadne i kišne vode iz naselja (tačka 2.).

Razmatrajući predloge podnosilaca iznete na usmenoj javnoj raspravi održanoj 11. oktobra 2013. godine, prvostepeni organ je naveo : da nema potrebe za drugim veštačenjem iz razloga što je iz nalaza i mišljenja veštaka Gradskog zavoda za veštačenje nedvosmisleno utvrđeno da je zemljište privedeno nameni za koju je izuzeto, kao i da je uvidom u druge nalaze tog zavoda koji se odnose na susedne parcele utvrđeno da se u njima ne konstatuje da su na tim parcelama izgrađeni navedeni kolektori, te se radi o drugačijem činjeničnom stanju; da nema potrebe ni za dostavljanjem uverenja i kopija plana o podzemnim vodovima za navedeno zemljište, koje izdaje Republički geodetski zavod, jer je veštak u tački 9. svog nalaza naveo da je u prostorijama JKP Beogradski vodovod i kanalizacija izvršio uvid u glavni projekat produžetka K . kolektora, koji je urađen 1973. godine, i na osnovu situacionog plana na koji je naneta trasa kolektora, konstatovao da navedeni kolektori prelaze preko predmetnih parcela, što je prihva ćeno kao tačno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, jer se radi o zvaničnoj dokumentaciji JKP Beogradski vodovod i kanalizacija; da je veštak, takođe, na osnovu snimaka iz urbanističke dokumentacije, odnosno grafičkih priloga, utvrdio da se na predmetnim parcelama nalazi čvorište K . kolektora i kolektora koji odvodi vode iz naselja „B .“.

Polazeći od izloženog, prvostepeni organ je našao da nisu ispunjeni uslovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju nacionalizovanog građevinskog zemljišta propisani odredbom člana 86. stav 7. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, jer je na osnovu svih izvedenih dokaza, a naročito nalaza veštaka, utvrđeno da je zemljište obuhvaćeno nekadašnjim k.p. br. 14/2 i 15 KO K, koje su sada podeljene na prethodno bliže označenih osam parcela, u zakonskom roku privedeno nameni za koju je izuzeto time što su izgrađeni primarni kolektori kojima se odvode otpadne i kišne vode iz naselja. Dodatno je navedeno da je odluka kao u dispozitivu doneta i zbog toga što su novoformirane sadašnje k.p. br. 30015/3, 30015/4 i 30014/2, sve KO V, namenjene za javne saobraćajne površine, javne zelene površine i javno građevinsko zemljište.

Ministarstvo finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove je rešenjem broj 463-02-00144/2013-07 od 11. jula 2014. godine odbilo kao neosnovanu žalbu podnosilaca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 10379/14 od 31. maja 2016. godine, donetom nakon održane usmene javne rasprave, odbijena je tužba podnosi laca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Po nalaženju tog suda, nalazom i mišljenjem Gradskog zavoda za veštačenje broj G-971/12 od 10. septembra 2013. godine na jasan, precizan i nedvosmislen način je dat odgovor na zadatak veštačenja da se utvrdi okolnost da li je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao pravni sledbenik Direkcije za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji privela nameni zemljište obuhvaćeno nekadašnjim k.p. br. 14/2 i 15 KO K . za koju je isto izuzeto. Polazeći od toga da je rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske, stambene i imovinsko pravne poslove Skupštine opštine Voždovac broj U. 463-22/73-04 od 20. marta 1973. godine predmetno zemljište izuzeto i dato na trajno korišćenje opštini Voždovac, koje će Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda pripremiti i urediti u svrhu izgradnje stambenog naselja „B.“ prema urbanističko-tehničkim uslovima gradnje broj 5423/72, a imajući u vidu da je tačkom 2. mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje utvrđeno da je zemljište privedeno nameni za pripremu i uređenje zemljišta za izgradnju stambenog naselja „B.“, time što su izgrađeni primarni kolektori kojima se odvode otpadne i kišne vode iz tog naselja, Upravni sud je našao da je drugostepeno rešenje pravilno i zasnovano na zakonu.

Podnosioci ustavne žalbe su 8. avgusta 2014. godine prvostepenom organu podneli predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00144/2013-07 od 11. jula 2014. godine, iz razloga propisanih odredbama člana 239. tač. 1) i 2) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku . U zahtevu je navedeno da su podnosioci od Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti – Odeljenj a za katastar vodova pribavili kopiju plana vodova KO V . broj 956-01-1776/2013 od 3. decembra 2013. godine i da se preklapanjem kopije plana vodova preko priloga 3. uz nalaz veštaka (avionski snimak sa ucrtanim granicama katastarskih parcela) može tačno utvrditi kr oz koje parcele prolaze vodovi, odnosno da vodovi ne prolaze kroz k.p. br. 30015/4, 30014/5 i 30014/7 KO V . Navedeni predlog za ponavljanje postupka je dostavljen drugostepenom organu, koji je dopisom broj 463-02-00144/2013-07 od 24. decembra 2018. godine obavestio Ustavni sud da o tom predlogu još uvek nije odlučeno.

3.2. Upravni sud je na 77. sednici svih sudija tog suda održanoj 29. marta 2018. godine usvojio pravni stav, radi jedinstvene primene zakona, koji glasi: „Ne može se poništiti deo pravnosnažnog rešenja o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta za deo parcele koja je u celini izuzeta, već se može poništiti deo takvog rešenja koji se odnosi na jednu ili više celih izuzetih parcela“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1 .).

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja je i odredba člana 86. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji („ Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06 ), koji je bio na snazi u vreme podnošenja zahteva podnosilaca za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju zemljišta , a kojom je bilo propisano da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto ne privede nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što Upravni sud u osporenoj presudi nije obrazložio navode tužbe koji se svode na to da predmet zahteva za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju iz poseda građevinskog zemljišta mogu da budu i nove parcele, koje su nastale deobom katastarskih parcela koje su izuzete.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud je pošao od toga da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude prihvatio razloge iz obr azloženja rešenja upravnih organa da nisu ispunjeni uslovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju nacionalizovanog građevinskog zemljišta iz poseda pravnih prethodnika podnosilaca ustavne žalbe, propisani odredbom člana 86. stav 7. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji. Takva ocena je data na osnovu utvrđenih činjenica da je zemljište obuhvaćeno nekadašnjim k.p. br. 14/2 i 15 KO K, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnju iz 2003. godine, privedeno nameni za pripremu i uređenje zemljišta za izgradnju stambenog naselja „B.“, jer su na istom izgrađeni primarni kolektori kojima se odvode otpadne i kišne vode iz naselja.

Iz odredbe člana 86. stav 7. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je za njenu primenu bilo neophodno utvrditi aktivnu legitimaciju podnosioca zahteva za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta, namenu za koju je zemljište izuzeto, odnosno izmenjenu namenu, u skladu sa zakonom, kao i da li je sporno zemljište privedeno planiranoj ili kasnije izmenjenoj nameni u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Z akona, koji je ostavljen korisniku gradskog građevinskog zemljišta da ga privede nameni.

Ustavni sud je konstatovao da se u ustavnoj žalbi ne osporava ocena upravnih organa i Upravnog suda u pogledu utvrđene namene za koju su izuzete nekadašnje k.p. br. 14/2 i 15 KO K. i da su primarni kolektori izgrađeni na obema nekadašnjim parcelama, već se ističe da je izostala ocena navoda podnosilaca da ni je svih osam parcela, koje sada postoje na izuzetom zemljištu, privedeno utvrđenoj nameni. Po mišljenju podnosilaca, pravnosnažno rešenje o izuzimanju nacionalizovanog građevinskog zemljišta je trebalo poništiti u odnosu na određene novoformirane parcele, koje su u međuvremenu nastale na nekadašnjim katastarskim parcelama koje su izuzete. Podnosioci ustavne žalbe su, u postupku po zahtevu za poništaj pravnosnažnog rešenja, isticali da nije utvrđeno da li kolektori prelaze preko svih novoformiranih parcela, a u toku upravnog spora, koji je okončan osporenom presudom, podneli su predlog za ponavljanje postupka okončanog konačnim rešenjem od 11. jula 2014. godine, uz koji su priložili kopiju plana vodova Republičkog geodetskog zavoda, na osnovu koga su identifikovali tri novoformirane k.p. br. 30015/4, 30014/5 i 30014/7 KO V. preko kojih ne prelaze predmetni kolektori.

Ustavni sud je imao u vidu da upravni organi u svojim rešenjima, a potom ni Upravni sud u osporenoj presudi, n isu posebno obrazlagali navode podnosilaca da nije utvrđeno da li su sve parcele, koje sada čine dve prvobitne izuzete parcele, privedene nameni za koju je izvršeno izuzimanje. Ustavni sud smatra da se pravnosnažno rešenje o izuzimanju ne može delimično poništiti za deo parcele koja je u celini izuzeta, već se može delimično poništiti u odnosu na jednu ili više celih izuzetih parcela. Dakle, pravnosnažno rešenje, kojim je iz poseda ranijih sopstvenika izuzeto više katastarskih parcela, može biti delimično poništeno u odnosu na određene izuzete parcele, koje su kao takve zasebno određene u dispozitivu rešenja čiji se poništaj traži. U konkretnom slučaju je utvrđeno da izuzete k.p. br. 14/2 i 15 KO K. ne postoje više u merama i granicama u kojima su bile u vreme izuzimanja, te da su podeljene na osam novih parcela, koje su dobile posebne katastarske oznake, mere i granice. Takođe je utvrđeno da kolektori prelaze preko obe nekadašnje k.p. br. 14/2 i 15 KO K, a da se na nekadašnjoj k.p. broj 15 KO K. nalazi čvorište dva kolektora, koji su bitan element za funkcionisanje stambenog naselja „B .“. Sledom iznetog, privođenje u zakonskom roku zemljišta nameni radi koje je izuzeto moglo se ispitivati samo u odnosu na cele katastarske parcele, onako kako glase u dispozitivu pravnosnažnog rešenja o izuzimanju, a ne i u odnosu na novoformirane parcele, koje nisu bile posebno označene u dispozitivu tog pravnosnažnog rešenja, već su obrazovane nakon što je provedena parcelacija izuzetih katastarskih parcela.

Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud, nakon donošenja osporene presude, utvrdio pravni stav od 29. marta 2018. godine, radi usklađivanja svoje sudske prakse, o tome kada se može delimično poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta, a koji ide u prilog odluci sadržanoj u osporenoj presudi i odgovara iznetoj oceni Ustavnog suda.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da su u osporenoj presudi navedeni jasni i dovoljni razlozi o odlučnim činjenicama i merodavnim odredbama materijalnog prava, što je čini u toj meri obrazloženom da se u konkretnom slučaju ne dovodi u pitanje ostvarivanje prava podnosilaca na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Kako podnosioci ustavne žalbe nisu dostavili dokaze da je Upravni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju prava podnosilaca na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe da je podnosiocima osporenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, budući da im je uskraćeno pravo na vraćanje zemljišta, „čime im je umanjena imovina“.

Ustavni sud ukazuje na to da se garancije prava na imovinu odnose na zaštitu postojeće imovine, odnosno potraživanja u vezi sa kojima podnosilac ima barem legitimna očekivanja da će steći delotvorno uživanje imovinskog prava. Na istom stanovištu je i Evropski sud za ljudska prava (videti, npr. odluke Princ Hans-Adam II od Lihtenštajna protiv Nemačke, broj 42527/98, st. 82 i 83, 2001-VIII i Gratzinger and Gratzingerova protiv Češke, broj 39794/98, stav 69, 2002-VII).

Polazeći od toga da podnosioci ustavne žalbe u vreme podnošenja predmetnog zahteva za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta nisu imali imovinu u smislu označen og člana Ustava, a imajući u vidu ocenu da osporenom presudom nije dovedena u pitanje pravičnost postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe nisu mogli imati legitimno očekivanje da će im u postupku koji je okončan osporenim aktom biti vraćeno zemljište.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u pogledu istaknutih povreda prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 36. stav 1. i članom 58. Ustava, odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti