Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene roka zastarelosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je proizvoljno primenio pravo kada je potraživanje naknade za korišćenje vozila od strane vojske kvalifikovao kao naknadu štete i primenio kraći rok zastarelosti, umesto opšteg roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Bubulja iz Bačkog Dobrog Polja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Bubulja i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gž. 891 /11 od 8. novembra 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Subotici Gž. 891 /11 od 8. novembra 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude O snovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2532/10-32 od 17. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Bubulj iz Bačkog Dobrog Polja podneo je 30. novembra 201 1. godine, preko punomoćnika Nikole Mrvoševića , advokata iz Ivanjice , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izreke , zbog povrede načela i prava utvrđenih odredbama člana 22, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporenom presudom pravnosnažno odbijen njegov tužbeni zahtev za isplatu duga na ime korišćenja teretnog motornog vozila, jer je Viši sud u Subotici ocenio da je potraživanje podnosioca zastarelo; da Viši sud u Subotici nije pravilno cenio pravnu prirodu spornog potraživanja saglasno Zakonu o odbrani i Uredbi o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze , jer po mišljenju podnosioca, sporno potraživanje po pravnoj prirodi nije naknada štete, već neosnovano obogaćenje, zbog čega ovo potraživanje nije zastarelo; da je u identičnim parnicama, Vrhovni sud Srbije sporno potraživanje cenio kao da se radi o potraživanju naknade zbog korišćenja tuđe stvari, u smislu člana 219. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od navedenog, podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih prava i da se poništi osporen a drugostepena presud a.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gž. 891 /11 od 8. novembra 2011. godine usvojena je žalba tužen e Republike Srbije pa je preinačena presuda O snovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2532/10-32 od 17. marta 2011. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca , ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu na ime duga za angažovanje teretnog motornog vozila isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, te je preinačena i odluka o troškovima parničnog postupka na taj način što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu ovih troškova. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac univerzalni sukcesor svoga oca koji je za potrebe Vojsk e Jugoslavije predao predmetno vozilo i koje je korišćeno od 5. aprila do 24 . maja 1999. godine; da je tužba u tom postupku podneta 10. oktobra 2008. godine; da je pravna priroda tužiočev og potraživanja naknad a štete, jer se u konkretnom slučaju radi o obligaciono-pravnom zahtevu za naknadu štete proistekle korišćenjem vozila tužioca od strane tuženog; da je stoga Viši sud u Subotici , odlučujući o prigovoru zastarelosti potraživanja, zastarelost potraživanja cenio u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od vremena kada je tužba podneta i vremena koje predstavlja vreme korišćenja predmetnog vozila od strane Vojske Jugoslavije, drugostepeni sud je zaključio da je, u smislu člana 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, tužiočevo potraživanje zastarelo.

4. Odredbama Ustava, koje podnosilac u ustavnoj žalbi označava kao povređene, utvrđeno je : da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1. ).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) propisano je: da je onaj ko drugome prouzrokuje štetu dužan naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154. stav 1.); da se za štetu bez obzira na krivicu odgovara u drugim slučajevima predviđenim zakonom (član 154. stav 3.); da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (član 155.); da kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe (član 219.); da potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti (član 371.); da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376. st. 1. i 2.).

Zakonom o odbrani („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99 i 3/02), važećim u vreme oduzimanja predmetnog vozila , bilo je propisano: da su za potrebe odbrane zemlje, pored ostalog, građani dužni da daju motorna, prevozna i specijalna vozila, a da sredstva iz stava 1. ovog člana popisuje Savezno ministarstvo za odbranu (član 26. st. 1. i 2.); da vlasniku materijalnih sredstava uzetih za potrebe odbrane zemlje pripada naknada (član 29.).

Uredbom o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze („Službeni list SRJ“, br. 36/98, 38/99 i 9/01), važećom u vreme oduzimanja predmetnog vozila, bilo je propisano: da se ovom uredbom uređuje organizovanje i izvršavanje materijalne obaveze građana, preduzeća i drugih pravnih lica (u daljem tekstu: vlasnici stvari) u miru, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, određuju pokretne i nepokretne stvari (u daljem tekstu: stvari) koje se uzimaju za potrebe odbrane zemlje i propisuje evidencija tih stvari, način njihovog uzimanja, vraćanje i visina naknade za dopremanje i korišćenje, kao i postupak za utvrđivanje naknade za štetu prouzrokovanu oštećenjem, uništenjem ili nestankom tih stvari (član 1.); da vlasnici stvari izvršavaju materijalnu obavezu za potrebe Vojske Jugoslavije (u daljem tekstu: Vojska) i druge potrebe odbrane zemlje, u skladu sa Zakonom o odbrani, odredbama ove uredbe i drugim aktima nadležnih državnih organa (član 2.); da za korišćenje stvari iz člana 4. ove uredbe vlasniku stvari pripada naknada određena Tarifom za određivanje naknada za korišćenje popisanih stvari za potrebe Vojske i druge potrebe odbrane zemlje, koja je odštampana uz ovu Uredbu i čini njen sastavni deo (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da je odredbama Zakona o odbrani, važećim u vreme oduzimanja predmetnog vozila od pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe, bilo propisano da vlasniku materijalnih sredstava uzetih za potrebe odbrane zemlje pripada naknada, čime je zakonodavac u konkretnom slučaju napravio razliku između ovakve naknade i naknade štete, a što Viši sud u Subotici u osporenoj presudi nije imao u vidu. Naime, drugostepeni sud je u konkretnom postupku zaključio da je time što je pravnom prethodniku podnosioc a ustavne žalbe oduzet o predmetno vozilo, on imao pravo samo da zahteva naknadu štete u smislu čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, te da se ne može primeniti opšti rok zastarelosti potraživanja, već rok zastarelosti propisan odredbom člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju potražuje naknadu za korišćenje oduzete stvari, te se ne može govoriti o naknadi štete u smislu Zakona o obligacionim odnosima, koja je rezultat nekog štetnog događaja ili povrede ugovorne obaveze. Po oceni Ustavnog suda, da bi se sporni pravni odnos mogao rešavati po propisima koji regulišu naknadu štete, pre svega mora da postoji šteta na imovini tužioca, koja može biti obična šteta ili izmakla korist, a koja po svom nastanku može biti iz ugovora, iz skrivljene (deliktne) štetne radnje ili nastala bez obzira na krivicu (prouzrokovana opasnom stvari ili delatnošću). U konkretnom slučaju ne postoji ni jedan od navedenih osnova za prouzrokovanje štete, jer između strana u sporu ne postoji ugovor, niti je u ponašanju tužene bilo protivpravnosti, pošto je pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe predmetno vozilo bilo oduzet o za zakonom predviđene potrebe odbrane zemlje u uslovima proglašenog ratnog stanja. Samim tim, pitanje naknade tužiocu za korišćenje predmetnog vozila mora biti r ešeno primenom odgovarajućih odredaba Zakona o odbrani i Uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze.

Navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama je ustanovljeno pravo na naknadu za oduzetu stvar, kao i naknadu za korišćenje stvari. Za ostvarivanje tog prava nije propisan poseban rok. Stoga se, u cilju pravičnog presuđenja ovog spora, mora oceniti mogućnost pružanja sudske zaštite istaknutog potraživanja podnosioca ustavne žalbe u skladu sa odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, budući da naknada za korišćenje predmetnog vozila ne predstavlja naknadu štete, već dug tužene prema pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe . Međutim, Viši sud u Subotici u osporenoj odluci nije cenio mogućnost pružanja sudske zaštite podnosiocu u granicama opšteg roka zastarelosti potraživanja.

Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi dati u osporenoj presudi za primenu posebnog roka zastarelosti koji se odnosi na pravni institut naknade štete, nisu ustavnopravno prihvatljivi, jer se iz relevantnih činjenica ne može izvesti zaključak o pravnoj utemeljenosti izraženog stava da je utuženo potraživanje podnosioca zastarelo.

Ustavni sud je ovakav stav o prirodi spornog potraživanja zauzeo, pored ostalih, u svojoj Odluci Už-3511/10 od 29. maja 2013. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Subotici Gž. 891 /11 od 8. novembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su , u konkretnom slučaju , posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem presude Višeg suda u Subotici Gž. 891 /11 od 8. novembra 2011. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi tužen e izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2532/10-32 od 17. marta 2011. godine. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu dreugostepenu presudu, Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi preostalih označenih ustavnih prava.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene roka zastarelosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti