Ustavnosudska zaštita prava na imovinu i pravično suđenje u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne štete. Utvrđena je i povreda prava na pravično suđenje jednoj podnositeljki zbog nedosuđivanja naknade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6088/2015
09.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama Slavoljuba Đorđevića, Gordane Petrović i Gordane Dodić , svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e Slavoljuba Đorđevića, Gordane Petrović i Gordane Dodić i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Gordane Dodić i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o žalbi Gordane Dodić i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 655/14 od 1 6. aprila 201 5. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba Slavoljuba Đorđevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Đorđević, Gordana Petrović i Gordana Dodić, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 17. marta i 9. aprila 2014. godine, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnim žalbama bio je formiran predmet Už-2453/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Slavoljub Đorđević i Gordana Dodić su 28. septembra 2015. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, podneli novu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava. Podnosioci su osporili navedeno rešenje, zbog toga što im nije dosuđena pravična naknada zbog utvrđene povrede prava. Po toj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-6088/2015.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, dopisom od 22. oktobra 2015 . godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosilaca ustavnih žalbi, kao i o zahtevima za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, postupak po prvoj ustavnoj žalbi, u neodlučenom delu zahteva, spoje n je sa postupkom u predmetu Už-6088/2015, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 655/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi prijavili su svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem tada Trgovinskog suda u Leskovcu 14. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „Inkol“ iz Leskovca. Podnosioci su svrstani u četvrti isplatni red i samo delimično su namirili svoja potraživanja.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 655/14 od 1 6. aprila 201 5. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavnih žalb i, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduz me sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke odbijen je zahtev predlagača Slavoljuba Đorđevića da mu se dosudi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu četvrtom izreke rešeno je da se predlagačima Gordani Petrović i Gordani Dodić ne dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ; u stavu petom izreke predlagaču Slavoljubu Đorđević u su dosuđeni troškovi postupka; u stavu šestom izreke rešeno je da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Ustavnom sudu, radi daljeg postupanja. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da institut zaštite prava na suđenje u razumnom roku podrazumeva ubrzanje sudskih postupaka koji su u toku, dok je primerena novčana naknada samo supsidijarna mera koja predstavlja jedan vid satisfakcije predlagaču, te imajući u vidu da je nadležnom sudu naloženo da preduzme sve mere za ubrzanje postupka stečaja, kao i postupanje samog predlagača u izvršnom postupku koji je prethodio stečaju, ali i ekonomske prilike u Republici Srbiji, zahtev predlagača Slavoljuba Đorđevića da mu se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava je odbijen; da predlagači Gordana Petrović i Gordana Dodić u ustavnim žalbama nisu opredelile svoje zahteve za naknadu nematerijalne štete, te im stoga primerena naknada nije dosuđena. Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili predlagači Slavoljub Đorđević i Gordana Dodić.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.gp. 201/15 od 28. maj a 201 5. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 655/14 od 1 6. aprila 201 5. godine u stavovima trećem, četvrtom i petom njegove izreke . U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je svrha predmetnog postupka okončanje osporenog postupka u što kraćem roku, te da je s obzirom na ponašanje predlagača Slavoljuba Đorđevića u izvršnom postupku koji je prethodio stečaju, odbijen zahtev predlagača za dosuđivanje primere naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku; da predlagač Gordana Dodić u ustavnoj žalbi, odnosno zahtevu , nije opredelila visinu naknade štete, te joj stoga ista nije dosuđena.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavnih žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u osnovni tekst Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 11 6/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon i 101/11) posle člana 8. dodati su čl. 8a - 8v, koji ma je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 8b stav 1.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 1 8/05-dr. zakon i 85/12 ) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) ( u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da p odnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 98. stav 3.); da ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, sud će stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije propisano, da ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok od osam dana za ponovno podnošenje podneska, da ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet, da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se, da ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomoćnik, odnosno javni pravobranilac ili javni tužilac nerazumljiv ili nepotpun, sud će da ga odbaci (član 101. st. 1- 5.).

Odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ , br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je propisano: da ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, opredeljen zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, uz isticanje visine i osnova naknade materijalne ili nematerijalne štete, kada se naknada zahteva, potpis podnosioca ustavne žalbe, odnosno lica kome je izdato specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe (stav 1.); da se uz ustavnu žalbu podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta, dokazi da su iscrpljena pravna sredstva, dokazi o visini materijalne štete, kao i drugi dokazi od značaja za odlučivanje (stav 2.); da zahtev za naknadu može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (stav 3.).

Odredbama člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda je propisano: da kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, sudija izvestilac će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na posledice propuštanja utvrđene Zakonom (stav 1.); da ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, kao dan podnošenja akta iz stava 1. ovog člana smatra se dan kada je akt prvi put bio podnet Sudu.

5. Razmatrajući ustavne žalbe podnosilaca iz 2014. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri u celini potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalbi, a protiv dužnika DP „Inkol“ iz Leskovca , koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi laca mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavnih žalb i imaju pravu na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 , a koji im nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi laca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljke Gordane Dodić kojom je osporila rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine, zbog toga što joj nije dosuđena primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , jer svoj zahtev nije opredelila, Ustavni sud ukazuje da je u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama usvajao ustavne žalbe podnosilaca i utvrđivao da im je nedosuđivanjem primerene naknade, zbog toga što ustavnom žalbom nisu opredelili njenu visinu , rešenjima redovnih sudova koji su odlučivali o njihovim zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud je zauzeo stav da zaštita prava na suđenje u razumnom roku zatražena pre početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, a naročito pre objavljivanja pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda od 2. jula 2014. godine , po shvatanju Ustavnog suda, stvorila je obavezu, pre svega, prvostepenog suda da oceni da li postoji potreba da se podnesak vrati na uređenje, s ciljem njenog upodobljenja procesnim zahtevima i uslovima vezanim za sadržinu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da podnosioci ustavne žalbe nisu mogli da trpe štetne posledice prenošenja nadležnosti za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku (u postupku koji još uvek nije okončan) sa Ustavnog suda na redovne sudove, s obzirom na procesne zahteve koje su redovni sudovi ustanovili u pogledu zahteva za zaštitu pr ava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu da su u vreme podnošenja ustavnih žalb i koja je sadržala zahtev za naknadu nematerijalne štete, podnosioci imali legitimno očekivanje da će organ kome se obraćaju (Ustavni sud), u smislu svoje dobro ustanovljene prakse, po takvom zahtevu i postupiti (vid. npr. Odluku Ustavnog suda Už-1921/2015 od 19. jula 2017. godine).

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o žalbi predlagača Gordane Dodić, povređeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke Gordane Dodić izjavljenoj protiv stava četvrtog izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 655/14 od 1 6. aprila 201 5. godine, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučeno kao u tački 4. izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca Slavoljuba Đorđevića izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 201/15 od 28. maja 2015. godine, Ustavni sud, najpre, konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledna proizvoljna ili arbitrarna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, kojom je potvrdio prvostepeno rešenje u delu kojim je odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao predlagača, da mu se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Naime, c itiranim odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo - zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. Pored toga, nadležni sud je prilikom donošenja odluke, cenio sve okolnosti koje su od značaja za odlučivanje o takvom zahtevu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnosi oca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već on nezadovoljan ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog rešenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca Slavoljuba Đorđevića, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , pa je rešio kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavnosudska zaštita prava na imovinu i pravično suđenje u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti