Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju društvenog preduzeća. Takođe, utvrđuje da je naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koju su dosudili redovni sudovi, bila neadekvatna i povećava je.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6089/2015
18.03.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama R. V, S . M, J . S, D . S , S. S . i M. S, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. M, J . S , S. S . i M . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete podnosiocima ustavnih žalbi S. M, J . S, S . S . i M . S . svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvajaju se ustavne žalbe R. V, S . M, J . S, D . S . i S . S . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 239/2015 od 11. juna 2015. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 662/14 od 6. maja 2015. godine povređeno pravo podnosi laca ustavn ih žalbi na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosiocima ustavnih žalb i R. V, S . M, J . S, D . S . i S . S . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuju se ustavn e žalbe D . S . i R. V . izjavljene zbog povrede prava na imovinu , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V, S . M, J . S, D . S , S . S . i M . S , svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 19. februara, 9. aprila, 4. aprila, 10. aprila i 16. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavn e žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Po ustavnim žalbama bio je formiran predmet Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan „redovni“ sud, Ustavni sud je ustavn e žalbe ustupio na nadležnost „redovnom“ sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 662/14 od 6. maja 2015. godine utvrđeno je da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku R. V, S . M, J . S, D . S , S . S . i M . S , u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 239/2015 od 11. juna 2015. godine, te je Privredni apelacioni sud dopisom R4. St. 662/14 od 18. novembra 201 6. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavnih žalbi , kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-8866/2016.

R. V, S . M, J . S, D . S . i S . S, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 28. septembra 2015. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 239/2015 od 11. juna 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Predmet je u Ustavnom sudu zaveden pod brojem Už-6089/2015.

Ustavna žalba Už-8866/2016 spojena je sa predmetom Už - 6089/2015 , radi zajedničkog vođenja postupka i odlučivanja, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) .

Podnosioci ustavnih žalbi su naveli da su im u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 21/10 nad stečajnim dužnikom DP „I.“ Leskovac utvrđena potraživanja iz radnog odnosa koja nisu namirena u celosti; da su sudovi odlučili o zahtevu podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrdili da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim s udom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 i dosudili im neodgovarajuću i neadekvatnu naknadu.

Podnositeljka M . S . nije novom ustavnom žalbom osporila rešenja doneta po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Iako podnosioci ustavn ih žalbi navod e da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavne žalbe i zahteva o kome Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosioci navedena rešenja osporava ju i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da utvrdi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavn ih žalb i prijavil i su svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 25/09 od 13. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „I.“ Leskovac, a koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosi ocima je prijavljeno potraživanje priznato, ali nije u celini namireno.

Osporenim prvostepenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 662/14 od 6. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi pod brojem St. 23/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme mere kako bi se postupak St. 23/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke određena je primerena naknada predlagačima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 eura u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate , koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko dosuđene naknade; u stavu petom izreke određeno je da po pravnosnažnosti ovog rešenja spise predmeta treba dostaviti Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu za utvrđenje povrede prava na imovinu kao i za naknadu materijalne štete. U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, navedeno je: da je prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete sud posebno imao u vidu da je svrha postupka koji se vodi za povredu prava na suđenje u razumnom roku da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku; da naknada štete nije primarna satisfakcija podnosilaca, te da je u konkretnom slučaju Privrednom sudu u Leskovcu naloženo da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 239/2015 od 11. juna 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbij ena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 662/14 od 6. maja 2015. godine u stavu trećem izreke , u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka, i u stavu četvrtom izreke, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U vezi sa pritužbom podnosilaca iz tačke 1. izreke odluke o nepostupanju suda u stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživanje koja ima ju protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika DP „I.“ Leskovac, koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društvenim/državnim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu Evropski sud) , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo tih podnosilaca na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud u Odluci Už-13262/2018 od 2. jula 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe D . S . utvrdio povredu prava na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne štete u stečajnom postupku koji je predmet i ove ustavne žalbe, a podnosiocu R . V . isto utvrdio O dlukom Už-5864/2016 od 9. novembra 2016. godine, ispravljenom Zaključkom od 21. januara 2021. godine, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ustavnim žalb ama ovih podnosila ca, pa je njihove ustavne žalbe u odnosnim delovima odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 5. izreke.

8. Odlučujući o ustavnim žalb ama izjavljenim protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 662/14 od 6. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 239/15 od 11. juna 2015. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci R. V, S . M, J . S, D . S . i S . S . smatraju da je v isina primerene naknada koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odlu ci Už-277/ 2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „I.“ Leskovac obavezan prema podnosi ocima ustavnih žalbi pravosnažnim presudama na isplatu minimalne zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 25/09 od 13. oktobra 2009. godine podnosioci su prijavili svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome su podnosioci pokušali da ostvare svoja prava , s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao preko pet godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da više od pet godina nadležni organi stečajnog postupka nisu preduz imali radnje u cilju okončanja tog postupka, te su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocima u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je postupanjem sudskih stečajnih organa postupak produžen usled čega podnosioci još uvek nisu ostvarili svoja prava. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate . Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosi ocima, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tič e neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluk e u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društven og preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao šest godina, te da se iznos dosuđene naknade od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate , ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustav nog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu pravičnu naknadu za pretrpljenu povred u prava na suđenje u razumnom roku i da po dnosioci nisu izgubil i status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja pod nosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi R . V, S . M, J . S, D . S . i S . S . o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 662/14 od 6. maja 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 239/15 od 11. juna 2015. godine podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

9. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosi laca ustavn ih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjeno g za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke Odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da je , pored osporenih rešenja, podnositeljki ustavne žalbe D. S . pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 75/16 od 16. marta 2016. godine i podnosiocu ustavne žalbe R. V . rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 806/14 od 15. oktobra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 691/15 od 17. decembra 2015. godine još jednom utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000 dinara, po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postup ku, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti