Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih potraživanja u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom, jer potraživanja nisu namirena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6090/2015
09.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelke Stevanović, Žike Kostića i Ruže Jovanović, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelke Stevanović, Žike Kostića i Ruže Jovanović i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnosioc ima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenim za eventualno već naplaćen e iznos e po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelka Stevanović, Žika Kostić i Ruža Jovanović svi iz Leskovca, podneli su 24. aprila 2014. godine, preko zajedničkog punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalb u zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09). Ustavna žalb a je zaveden a pod brojem Už- 2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 108/15 od 2 5. marta 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 123/15 od 14. maja 2015. godine, odlučeno je o zahtevima podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i o pravu na naknadu nematerijalne štete zbog učinjene povrede Ustavom zajemčenog prava.

Nakon pravosnažnosti, Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalb u navedenih podnosilaca, radi donošenja odluke o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ovaj podnesak je zaveden pod brojem Už- 6090/2015.

Podnosioci su podneskom od 28. septembra 2015. godine , preko istog punomoćnika, osporili rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 123/15 od 14. maja 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 108/15 od 25. marta 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete, kao vidu pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 108/15 od 25. marta 2015. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača Jelke Stevanović, Žike Kostića i Ruže Jovanović, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagačima u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača Žike Kostića i Ruže Jovanović na primerenu naknadu u iznosu od po 30.000 dinara, te dosuđeni troškovi postupka povodom zahteva u iznosu od po 6.000 dinara; u stavu IV izreke je utvrđeno pravo predlagača Jelke Stevanović na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, te dosuđeni troškovi postupka povodom zahteva u iznosu od 6.000 dinara; u stavu V i VI izreke su odbijeni zahtevi predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenih do traženih iznosa od 3.000 evra; u stavu VII izreke je konstatovano da će spisi predmeta, nakon pravnosnažnosti, biti dostavljeni Ustavnom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 123/15 od 14. maja 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4 St. 108/15 od 25. marta 2015. godine potvrdio u st. V i VI izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, dana 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga, u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosilaca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP TI „Vučje“ sa p.o. Vučje u stečaju, koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđen a sudsk im odluk ama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe ima ju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih u stečajnom postupku, koji im nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenim za eventualno već naplaćen e iznos e po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. stav Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e su podnosi oci pokuša li na prinudan način da ostvar e u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, u visini iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

7. Ocenjujući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosi oci svojim navodima izražavaju nezadovoljstvo iznos ima koji su im osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku .

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosi laca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nalož ili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okonča o u najkraćem roku i dosu dili im naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000, odnosno 30.000 dinara nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti