Stavljanje van snage odluke Ustavnog suda u delu o naknadi materijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud stavlja van snage tačku svoje ranije odluke kojom je podnositeljki utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete. Utvrđeno je da je podnositeljki ista materijalna šteta već dosuđena i isplaćena po osnovu jedne još ranije odluke Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-61/2017
02.07.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz B . kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u pr edmetu I. 1086/08, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1086/08 od 13. maja 2008. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z . M . i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016 . godine i Vrhovnog kasacionog s uda Rž.g. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznos koji joj je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz B . kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 31. decembra 2016. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016 . godine i Vrhovnog kasacionog s uda Rž.g. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1086/08, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da u osporenom izvršnom postupku nije namirila svoje potraživanje prema izvršnom dužniku DP „V .“ iz V; da dosuđeni iznos primerene naknade zbog utvrđene povrede prava nije adekvatan. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije i dopisa Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 od 11. oktobra 2019. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela 10. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „V.“ iz V. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2883/07 od 8 . januara 2008. godine, kojom je obavezan tuženi DP „V.“ iz V. da tužilji Z. M . na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Leskovcu je odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 1086/08 od 13. maja 2008. godine.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „V.“ iz V. Podnositeljka ustavne žalbe prijavi la je potraž ivanje u stečajnom postupku, koje joj je utvrđeno u iznosu od 716.024,22 dinara (po broju prijave 21) i svrstano u IV isplatni red , te u iznosu od 83.222,00 (po broju prijave 21/1) i svrstano u II isplatni red. Stečajni postupak je kasnije nastavljen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1086/08, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu ; u stavu drugom izreke predlagaču je određena primerena naknada zbog povrede navedenog prava u iznosu od 20.000,00 dinara; u stavu trećem izreke zahtev predlagača za primerenu naknadu za iznos preko dosuđenog iznosa do tražen ih 500.000,00 dinara odbijen je kao neosnovan ; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Leskovcu naloži da hitno okonča postupak izvršenja u predmetu I. 1086/08 i da namiri novčano potraživanje predlagača. U obrazloženju rešenja je navedeno da dosuđeni iznos primerene naknade predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za predlagača, te da je sud imao u vidu vrstu i visinu potraživanja, značaj postupka, kao i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine potvrdio rešenje Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016. godine. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, dosuđeni iznos naknade predstavlja dovoljnu satisfakciju za predlagača.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu podnositeljke, Ustavni sud nalazi da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika DP „V.“ iz V, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 , a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1086/08 od 13. maja 2008. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim su osporena rešenja Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016. godine i Vrhovnog kasacionog s uda Rž.g. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je , na sednici održa noj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017, kojom je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je rešenjima Privrednog apelacionog suda R4 St. 3229/15 od 30. marta 2016. godine, R4 St. 3203/15 od 5. maja 2016. godine i R4 St. 2860/15 od 17. marta 2016. godine i rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 922/16 od 2. juna 2016. godine, Rž. gp. 1019/16 od 15. septembra 2016. godine i Rž. gp. 744/16 od 14. jula 2016. godine povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjeno m za iznose koji su im po istom osnovu eventualno već isplaćeni.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnositeljke Z. M . i uvidom u priložene dokaze utvrdio da je ova podnositeljka u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji je prethodio ustavnosudskom, bila u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci u predmetu Už- 277/2017.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016. godine i Vr hovnog kasacionog s uda Rž.g. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenj e u razumnom roku, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , imajući u vidu da iznos primerene naknade koji joj je osporenim rešenjima dosuđen zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega podnositeljka nije izgubila status „žrtve“ povrede tog ustavnog prava . Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te odlučio kao u tački 3 . izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjeno m za iznos koji joj je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja osporenog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i druge činjenice date u obrazloženju Odluke Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke Odluke predstavlja adekvatan pravičan iznos naknade nematerijalne štete.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Miljković iz sela Bukova Glava. kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Stavlja se van snage tačka 2. izreke Odluke Už-61/2017 od 2. jula 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Miljković iz sela Bukova Glava kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu 31. decembra 2016. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4I. 92/16 od 30. septembra 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1108/16 od 2. novembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1086/08, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu.

Ustavni sud je na sednici održanoj 2. jula 2020. godine doneo Odluku Už-61/2017, kojom je, pored ostalog, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu Zorice Miljković i utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1086/08, a potom pred Osnovnim sudom u Leskovcu, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, a u tački 2. izreke je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1086/08 od 13. maja 2008. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Ovom odlukom je utvrđeno da se naknada isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

2. Zorica Miljković iz sela Bukova Glava kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu 9. marta 2017. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu po predlogu podnositeljke radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada utvrđenih pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Po ovoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-2034/2017.

Ustavni sud je na sednici održanoj 7. februara 2019. godine doneo Odluku Už-2034/2017, kojom je, pored ostalog, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu Zorice Miljković i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (prvobitno St. 7/09) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, a u tački 2. izreke je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Ovom odlukom je utvrđeno da se naknada isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Ministarstvo pravde je dopisom broj 120-010-00-275/2020-17 od 10. novembra 2021. godine obavestilo Ustavni sud da je podnositeljki ustavne žalbe Zorici Miljković izvršena isplata naknade materijalne štete i po Odluci Už-2034/2017 od 7. februara 2019. godine i po Odluci Už-61/2017 od 2. jula 2020. godine, te je predložilo da se Odluka Už-61/2017 od 2. jula 2020. godine stavi van snage u delu utvrđenog prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete.

4. Odredbama člana 96. st. 2. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) propisano je da Sud može preispitati odluku ili rešenje doneto po ustavnoj žalbi i nakon što je otpravljeno, ako je odluka ili rešenje zasnovano na očiglednoj grešci koja se ne može otkloniti zaključkom o ispravci ili je suprotna važećoj sudskoj praksi Suda, kao i da o potrebi preispitivanja ovog akta odlučuje Sud.

S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe Zorici Miljković pre donošenja Odluke Už-61/2017 od 2. jula 2020. godine već utvrđena i isplaćena naknada materijalne štete na osnovu Odluke Už-2034/2017 od 7. februara 2019. godine u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a što uključuje i potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1086/08 od 13. maja 2008. godine, to su se stekli uslovi da se stavi van snage tačka 2. izreke Odluke Už-61/2017 od 2. jula 2020. godine.

5. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), kao i čl. 89. i 96. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Stavljanje van snage odluke Ustavnog suda u delu o naknadi materijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti