Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe Telekoma Srbija

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Telekoma Srbija, potvrđujući stav Upravnog suda da organ javne vlasti nema aktivnu legitimaciju za vođenje upravnog spora protiv rešenja Poverenika. U tom postupku, organ nema položaj stranke čije se pravo štiti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-610/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. izjavljena protiv presude Upravnog suda 2U. 18566/10 (2009) od 15. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. iz Beograda je 11. februara 2011. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda 2U. 18566/10 (2009) od 15. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. Ustava Republike Srbije i povrede jednakog pravnog položaja na tržištu zajemčenog odredbom člana 84. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenom presudom „onemogućen da se zaštiti od propusta i pogrešne primene prava od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“. Od Ustavnog suda zahteva da osporenu presudu poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da se ona zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda 2U. 18566/10 (2009) od 15. decembra 2010. godine odbačena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta radi poništaja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-01193/2009-03 od 22. januara 2010. godine, a zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora odbijen.

U obrazloženju osporene presude navedeno je: da je Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. Beograd rešenjem 225080/5 od 21. septembra 2009. godine odbilo zahtev za pristup informacijama Ljubodragu Ristiću iz Beograda kao neosnovan; da je rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-01193/2009-03 od 22. januara 2010. godine poništeno rešenje Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. Beograd broj 225080/5 od 21. septembra 2009. godine i naloženo tužiocu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 3 dana od dana prijema rešenja omogući Ljubodragu Ristiću iz Beograda uvid i izradu fotokopije dokumenata koji se odnose na poslovnu saradnju tog preduzeća sa preduzećem „Verat“ iz Beograda, s tim da je tužilac obavezan da o izvršenju rešenja obavesti poverenika u roku od 7 dana od dana prijema rešenja; da prema odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07), podnošenje zahteva i ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja predstavlja upravnu stvar; da se zahtev za pristup informacijama od javnog značaja rešava primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, a organ vlasti od koga se traži informacija, protiv čije odluke je dozvoljeno podnošenje žalbe, ima položaj prvostepenog organa; da je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, br. 111/09) propisano da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes; da je odredbom člana 26. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima propisano da će sudija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u očigledno pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes (član 11. stav 1.), s tim da je stavom 2. istog člana propisano da ako sudija pojedinac propusti da odbaci tužbu iz razloga iz stava 1. ovog člana, to će učiniti veće suda; da u konkretnom slučaju Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. Beograd nije stranka u upravnom sporu, jer rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja Republike Srbije nije rešavano o nekom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu tog preduzeća, već je rešavano o dužnosti Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ ad. Beograd da, kao nadležni organ javne vlasti, postupi po zahtevu stranke, tražioca informacije, u smislu čl. 3, 5, 16. i 21. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07); da zbog toga Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. Beograd nema pravni interes, niti aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe u upravnom sporu; da organ vlasti koji rešava po podnetom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, protiv čije odluke je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, ima procesni položaj prvostepenog upravnog organa, pa u toj stvari ne može istovremeno da ima i položaj stranke i da bude tužilac u upravnom sporu.

4. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom upravnom sporu došlo do povrede navedenih Ustavom garantovanih prava, jer se suština navoda podnosioca odnosi na pogrešno tumačenje odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o upravnim sporovima.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga koji su navedeni u ustavnoj žalbi ne proizilazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno.

Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije naveo u kojim konkretnim slučajevima je Upravni sud u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupao i odlučivao na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze, a što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije imao pravni interes, ni aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe u upravnom sporu, pa mu samim tim nije ni moglo biti povređeno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu jednakog pravnog položaja na tržištu, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 84. stav 1. Ustava utvrđeno da svi imaju jednak položaj na tržištu, dok su odredbom stava 2. istog člana zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja na tržištu. Imajući u vidu sadržinu člana 84. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se osporeno rešenje ne može dovesti u vezu sa jednakim pravnim položajem subjekata na tržištu koji se tom odredbom jemči.

Kako podnosilac ne navodi ustavnopravno prihvatljive razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da je osporenom presudom povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe Telekoma Srbija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti