Primena lex specialis zakona o naknadi za oduzeto zemljište u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da je izvršni sud pravilno primenio poseban zakon (lex specialis) koji propisuje isplatu naknade za oduzeto zemljište u ratama i sa kamatom po stopi rasta cena, umesto odredaba iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6103/2013
08.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mijajla Radovanovića iz Suvog Dola, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mijajla Radovanovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žagubici I. 5066/10 od 2 8. marta 2013. godine i rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Petrovac na Mlavi IPV(I). 187/13 od 25. juna 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mijajlo Radovanović iz Suvog Dola podneo je, 24. jula 2013. godine , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žagubici I. 5066/10 od 28. marta 2013. godine i rešenja Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Petrovac na Mlavi IPV(I). 187/13 od 25. juna 2013. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosiocu rešenjem Opštinskog suda u Žagubici R. 71/96 od 28. novembra 1996. godine utvrđena naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište na teret ZZ Suvi Do, u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda; da je podnosilac deo duga sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom naplatio u stečajnom postupku koji se vodio protiv ZZ Suvi Do; da je za naplatu preostalog duga podnosilac pokrenuo izvršni postupak protiv izvršnog dužnika Opštine Žagubica; da je u izršni sud postupio suprotno načelu formalnog legaliteta, jer je podnosiocu dosuđen glavni dug u ratama i kamata u visini rasta cena na malo , suprotno sadržini izvršne isprave; da je došlo do retroaktivne primene člana 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta na njegovo utvrđeno potraživanje; da je u krajnjem slučaju njemu trebalo da pripadne zakonska zatezna kamata do 31. decembra 1998. godine, a od tog datuma je trebalo da se obračunava kamata u visini rasta cena na malo.

Predlažio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena sudska rešenja.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Žagubici je rešenjem R. 71/96 od 28. novembra 1996. godine Mihajlu Radovanoviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, i drugim predlagačima, utvrdio naknadu za oduzeto poljoprivredno zemljište na teret ZZ Suvi Do, u smislu osnovnog teksta Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (u daljem tekstu: Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta ) . Takođe, navedenim rešenjem je utvrđeno plaćanje zakonske zatezne kamate na dosuđeni novčani iznos, od dana isteka paricionog roka pa do konačne isplate.

U stečajnom postupku koji se vodio nad stečajnim dužnikom ZZ Suvi Do u predmetu Trgovinskog suda u Požarevcu St. 2095/01 isplaćen je deo duga podnosiocu ustavne žalbe, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom.

Nakon toga, za preostali deo duga iz rešenja Opštinskog suda u Žagubici R. 71/96 od 28. novembra 1996. godine, podnosilac ustavne žalbe je kao, izvršni poverilac, podneo predlog za izvršenje 8. maja 2008. godine Opštinskom sudu u Žagubici protiv izvršnog dužnika Opštine Žagubica, kao supsidij ernog dužnika, radi namirenja preostalog glavnog duga, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom.

Osnovni sud u Požarevcu - Sudska jedinica u Žagubici je osporenim rešenjem I. 5066/10 od 28. marta 2013. godine odredio izvršenje, radi naplate označenih dospelih rata, sa kamatom u visini rasta cena na malo, dok je odbio predlog za izvršenje za naplatu do traženog određenog novčanog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom.

Osnovni sud u Požarevcu - Sudska jedinica Petrovac na Mlavi je osporenim rešenjem IPV(I). 187/13 od 25. juna 2013. godine odbio kao neosnovane prigovore izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno odredio datume dospelosti za svaku pojedinačnu ratu u skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta i njenu visinu, sa kamatom u visini rasta cena na malo; da je navedenim zakonom izričito propisano da se na dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima (član 36. stav 1.).

Članom 12. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 18/91 i 20/92) je propisano: da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade (stav 1.); da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz st. 1. i 2. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (stav 3.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 42/98), posle člana 12. osnovnog Zakona dodat je, između ostalog, član 12b kojim je propisano: da se, u slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od deset godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke (stav 1.); da se na dospele obaveze iz stava 1. ovog člana plaća kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike (stav 3.). Odredbom člana 3. pomenutog Zakona o izmenama i dopunama Zakona propisano je da će se obaveze plaćanja novčane naknade dospele do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršiti u skladu sa članom 2. ovog zakona, počev od 1. januara 1999. godine.

Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO) propisano je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca odnose na proizvoljnu primenu materijalnog prava u osporenim rešenjima do koje je, po mišljenju podnosioca, došlo retroaktivnom primenom člana 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta na njegovo potraživanje utvrđeno rešenjem koje je postalo pravnosnažno i izvršno 1996. godine, da je izvršni sud povredio načelo formalanog legaliteta time što je, suprotno izvršnoj ispravi , vrš io obračun kamate u visini rasta cena na malo i obračun duga u ratama, te da je u krajanjem slučaju njemu trebalo da pripadne zakonska zatezna kamata do 31. decembra 1998. godine, a od tog datuma bi trebalo da teče kamata u visini rasta cena na malo. U vezi sa tim, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono-viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud smatra da se član 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta nesumnjivo primenjuje, počev od 1. januara 1999. godine, na sve obaveze plaćanja novčane naknade, uključujući i one koje su dospele do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe 2008. godine pokrenuo postupak prinudnog namirenja svog potraživanja - naknade za oduzeto zemljište, kada su već bile na snazi odredbe člana 12b navedenog zakona, to je podnosiocu na dospelu obavezu naknade u izvršnom postupku isplaćen dug u ratama, kao i kamata u visini rasta cena na malo. Kako je namirenje predmetne naknade vršeno za vreme važenja odredaba člana 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta, to se ne može govoriti o njegovoj retroaktivnoj primeni. Pored toga, zakonodavac je upravo u cilju zaštite interesa lica kojima se plaća novčana naknada za oduzeto zemljište, te imajući u vidu antiinflatornu funkciju kamate, noveliranim odredbama pomenutog zakona predvideo da se kamata obračunava u visini rasta cena na malo i plaća na svaku dospelu tromesečnu ratu, i to počev od pravnosnažnosti sudske odluke pa do dospelosti konkretne rate, a ne od dana kada je dužnik pao u docnju. Ovo stoga, što se u konkretnom slučaju ne radi o kamati koju dužnik plaća zbog zadocnjenja u ispunjenju svoje obaveze i koja predstavlja određeni vid sankcije zbog neispunjenja obaveze u roku, već o kamati koja je ustanovljena radi očuvanja realne vrednosti novca, jer se naknada isplaćuje u ratama u periodu koji može da traje i nekoliko godina.

U vezi posebne tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je izvršni sud povredio načelo fomalnog legaliteta jer je prinudno namirenje određeno suprotno sadržini izvršne isprave, Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja pra va i vraćanju zemljišta, kojima su propisan i način isplate dospele i utvrđene novčane nakn ade za oduzeto zemljište i visina kamate na dospele obaveze, predstavljaju lex specialis u odnosu na odredbe ZIO, koje su bile na snazi u vreme određenja izvršenja, pa i u odnosu na član 8. ovog procesnog zakona, koji propisuje načelo formalnog legaliteta. Eventualna ograničenja imovinskih prava poverilaca utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama, koja su propisana odredbama čl. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta, mogu se ispitivati jedino u postupku ocene njihove ustavnosti.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da suštinski nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe ukazao na neujednačenu praksu sudova u pogledu naknade za oduzeto zemljište. U vezi sa tim, podnosilac ustavne žalbe je dostavio pravnosnažno rešenje Višeg suda u Požarevcu Gž. 765/11 od 18. jula 2011. godine kojim je obijen kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika Opštine Žagubica, i utvrđeno da se izvršnom poveriocu dosudi novčana naknada za oduzeto zemljište onako kako glasi u izvršnoj ispravi, u smislu načela formalnog legaliteta, a da primena člana 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta predstavlja samo razlog za izmenu izvršne isprave.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe kao dokaz o različitom postupanju sudova ukazao na samo jednu sudsku odluku, Ustavni sud smatra da se još uvek ne može govoriti o „dubokim i dugotrajnim razlikama u sudskoj praksi “, a imajući u vidu da je i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava zauzela načelan stav da je „postojanje suprotnih sudskih odluka stalna karakteristika pravnih sistema koji se zasnivaju na mreži sudećih i žalbenih sudova sa nadležnošću na određenoj teritoriji. Takve razlike mogu se javiti i u okviru istog suda i to se samo po sebi ne može smatrati povredom ljudskog prava suprotno Konvenciji“ (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Santos Pinto protiv Portugala, broj 39005/04, od 20. maja 2008. godine, pasus 41.) . Zahtev pravne sigurnosti dopušta određena odstupanja u tumačenju koja se prihvataju kao sastavni deo svakog pravosudnog sistema, te jedna potencijalno različita odluka ne mora uvek biti razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u više donetih rešenja: Už-4911/2011 od 11. jula 2014. godine, Už -1210/2011 od 3. jula 2014. godine, Už-808/2012 od 23. januara 2014. godine i dr. (videti internet stranicu: www.ustavni.sud.rs).

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žagubici I. 5066/ 10 od 28. marta 2013. godine i IPV(I). 187/13 od 25. juna 2013. godine Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica Petrovac na Mlavi podnosiocu ustavne žalbe nisu pov ređena prava na pravično suđenje i na j ednaku zaštitu prava, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13-Odluka US).

7. Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasniva na identičnim razlozima koje je isticao u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje, a koji su razmatrani u prethodnom delu obrazloženja, zbog čega Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta navedenog ustavnog prava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Primena lex specialis zakona o naknadi za oduzeto zemljište u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti