Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u predmetu legalizacije objekta

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je odbijen zahtev za legalizaciju objekta. Objekat se delom nalazi na zemljištu planiranom za javnu saobraćajnicu, što predstavlja zakonsku smetnju za legalizaciju. Povreda prava na imovinu nije utvrđena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. A . iz T . kod Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. A. izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2231/15 od 8. jula 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. A. iz T . kod Loznice , preko punomoćnika D. R , advokata iz Loznice, podneo je Ustavnom sudu, 2. avgusta 201 6. godine, ustavnu žalbu protiv akta označenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac sagradio legalan objekat, jer je u vreme gradnje imao dozvolu za izgradnju, te da je obustavio radove kada je poništena građevinska dozvola koja mu je bila izdata; da je zahtev podnosioca za legalizaciju spornog objekta odbijen, jer ne ispunjava uslove prema Planu generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica, budući da je na parceli na kojoj se nalazi objekat planirana ulica širine 5 m, a tu planiranu javnu površinu sa 1,1 m zauzima ćošak spornog objekta.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici, po tužbi ovde zainteresovanih lica protiv podnosioca, utvrđeno da je sporni put širine 4 m, koji se nalazi na parceli podnosioca, njegovo isključivo vlasništvo, a da ostali korisnici imaju samo pravo službenosti prolaza. Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da planski dokument za naseljeno mesto Loznicu ne može da se odnosi na selo R, već samo na grad Loznicu, a da Upravni sud ove njegove navode uopšte nije ocenio.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da je „nezakonito“ proglašenje spornog službenog puta za javnu površinu osveta ovde zainteresovanih lica zbog izgubljene parnice, čime ne samo da mu oduzimaju pravo da legalizuje kuću, već i deo parcele koji nisu uspeli u navedenoj parnici. Podnosilac ističe da se osporenom presudom „atakuje“ na njegovu imovinu i otima mu se ono što je pošteno stekao.

Ustavnom žalbom se traži od Ustavnog suda da poništi osporenu presudu Upravnog suda i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca n a naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2231/15 od 8. jula 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužb a podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Kolubarski upravni okrug broj 363-351-00049/2014-19 od 12. januara 2015. godine. Upravni sud je konstatovao da je pobijanim konačnim rešenjem odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Gradske uprave grada Loznica – Odeljenje za planiranje i izgradnju broj 351- 457/2013-V od 4. decembra 2014. godine , kojim je odbijen zahtev podnosioca za naknadno izdavanje građevinske dozvole (legalizacija) za izgrađeni porodični stambeni objekat na k.p. broj …/4, KO R, kao neosnovan. Upravni sud je dalje konstatovao da je podnosilac u tužbi istakao: da je sporni o bjekat izgrađen za vreme važenja građevinske dozvole, koju je kasnije isti organ poništio jer nisu postojali planski akti na osnovu kojih je izdata dozvola; da se, nakon usvajanja planskih akata, ispostavilo da je preko parcele podnosioca planirana ulica, koja sada sprečava legalizaciju spornog objekta; da taj put vodi do četiri-pet kuća, od kojih „dve vode aktivnosti da se podnosiocu sruši k uća“. Upravni sud je u osporenoj presudi dalje naveo da je uvidom u spise predmeta utvrđeno: da je podnosilac 27. decembra 2013. godine podneo zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole – za legalizaciju spornog objekta, a da su M.P, S.P, D.R. i R.R. podneli „prigovor na legalizaciju“ tog objekta, zbog nedovoljnog rastojanja od međe prema kojoj je planirana ulica; da je prema Planu generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica („Službeni list grada Loznica“, broj 3/ 14) planirana ulica „(kao i površina javne namene)“ u širini od 5 m preko k.p. broj …/4 na kojoj je izgrađen objekat i da je rastojanje između spornog objekta i međe susedne k.p. broj …/3 manje od 5 m, odnosno iz nosi 3,9 m, prema dopunskom nalazu veštaka; da objekat koji je predmet legalizacije jednim ćoškom zauzima prostor planirane ulice prema navedenom planskom aktu, odnosno „leži“ na planiranoj ulici u površini 1,1 0 m2. Upravni sud je, polazeći od odredaba čl . 3. i 24. Zakona o legalizaciji objekata, ocenio da je pravilno tuženi pobijanim rešenjem, bez povreda pravila postupka od uticaja na rešenje ove upravne stvari, odbio žalbu kao neosnovanu, te da je za svoju odluku dao razloge koje kao pravilne prihvata i taj sud. Upravni sud je istakao da je, imajući u vidu Plan generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica, topografski plan za k.p. broj …/4, KO R . i geodet ski snimak na kome je ucrtan izgrađeni stambeni objekat, pravilno utvrđeno da objekat tužioca „leži“ na planiranoj ulici u površini 1,10 m2 i ne ispunjava uslove za legalizaciju. Taj sud je naveo da je cenio i druge navode tužbe, ali je našao da nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijan og rešenja.

Presudom Osnovnog suda u Loznici P. 1227/11 od 31. maja 2013. godine, koja je postala pravnosnažna 19. novembra 2014. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev M.P. i R.R, kojim su tražili da se utvrdi da je M.P. suvlasnik na 1/4, a R.R. na 1/8 puta koji predstavlja deo k.p. broj …, KO K, širine 4 m, dužine 40 m, pa uz među sa k.p. …/4, do međe sa k.p. …/3, što je tuženi D. A, ovde podnosilac ustavne žalbe, dužan da prizna i omogući tužiocima da svoj suvlasnički deo upišu u katastar nepokretnosti. U stavu 2. izreke presude odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu u kome su tužioci tražili da se poništi rešenje o građevinskoj dozvoli od 8. jula 2011. godine i rešenje o lokacijskoj dozvoli od 17. maja 2011. godine. Osnovni sud u Loznici je u obrazloženju istakao da je u postupku sporno da li su tužioci na predmetnom putu stekli pravo susvojine i da li je to njihovo pravo povređeno time što je tuženi sagradio kuću na delu svoje k.p. …/4, KO R, odnosno da li je prilikom izgradnje zauzeo deo tog puta. Taj sud je na osnovu uvida, pored ostalog, u deobno poravnanje zaključeno pred Sreskim sudom u Krupnju 1956. godine i nalaz veštaka geodetske struke, utvrdio da su pravni prethodnici tužilaca stekli pravo kolske službenosti prolaza na predmetnom putnom pravcu širine 4 m, dužine 40 m, a ne pravo svojine na istom, te je odlučio kao u stavu 1. izreke.

Ustavni sud je konstatovao da je Rešenjem Už-2077/2015 od 21. februara 2017. godine odbacio ustavnu žalbu D . A . izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7664/13 od 27. februara 2015. godine, kojom je pravnosnažno okončan postupak inspekcijskog nadzora, u kome je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem gradske uprave Loznica – Odeljenje za inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija broj 356-70/2011-08 od 13. marta 2013. godine naloženo da obustavi dalje izvođenje građevinskih radova na izgradnji objekta na k.p. broj .../4, KO R, maksimalnog horizontalnog gabarita 11,5 x 7,75 m i da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, pribavi novu građevinsku dozvolu . U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je nadležni organ izdao podnosiocu 17. maja 2011. godine lokacijsku dozvolu, a 8. jula 2011. godine građevinsku dozvolu za izgradnju spornog objekta; da je 18. jula 2011. godine pokrenut postupak inspekcijskog nadzora; da je u potvrdi od 13. septembra 2011. godine navedeno da su izgrađeni temelji u skladu sa glavnim projektom; da je u zapisniku od 12. decembra 2011. godine utvrđeno da su izvršeni grubi građevinski radovi, odnosno da je objekat ukrovljen, sa svom potrebnom tehničkom dokumentacijom, bez odstupanja od glavnog projekta; da je rešenjem nadležnog organa od 6. marta 2012. godine, koje je postalo pravnosnažno 4. marta 2013. godine, poništena građevinska dozvola koja je bila izdata podnosiocu ustavne žalbe; da je 11. marta 2013. godine izvršen kontrolni inspekcijski pregled i utvrđeno da je ugrađena spoljna stolarija i da su provedene instalacije vodovoda, kanalizacije, struje i grejanja, a nije izvršeno malterisanje zidova, ni plafona, te da nisu urađeni podovi.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Za odlučivanje Ustavnog suda o povredi označenog ustavnog prava od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („ Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - Odluka US, 24/11 i 121/12), u tekstu koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepenog rešenja od 4. decembra 2014. godine, bilo je propisano: da se generalni urbanistički plan donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, koje ima preko 30.000 stanovnika (član 23. stav 2.); da se za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistički plan, planovi generalne regulacije obavezno donose za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta (č lan 25. stav 2.); da sve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja (član 45a stav 4.); da se izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vrši posle izvršene stručne kontrole i oglašava u dnevnom i lokalnom listu i tr aje 30 dana od dana oglašavanja (član 50. stav 1.); da o izvršenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadležni organ, odnosno komisija za planove sačinjava izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi (član 50. stav 3.); da lokacijska dozvola sadrži sve urbanističke i tehničke uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naročito naziv planskog dokumenta, odnosno urbanističkog projekta na osnovu kojeg se izdaje lokacijska dozvola i pravila građenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela (član 55. tačka 3); da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona (član 138a stav 1.); da i nvestitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost (član 138a stav 2.); da će o pština, grad i grad Beograd doneti plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 215. stav 2); da će se do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivati postojeći prostorni i urbanistički planovi (član 215. stav 4.); da će se informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavati na osnovu postojećih prostornih i urbanističkih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog člana (član 215. stav 5.).

Važećim odredbama člana 45a Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da se rani javni uvid oglašava sedam dana pre otpočinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana od dana objavljivanja (stav 3.), te da s ve primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska rešenja (stav 4.) .

Odredbama Zakona o legalizaciji objekata („ Službeni glasnik RS“, broj 95/13 ), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, bilo je propisano: da se za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes (član 3. stav 1. tačka 3)) .

Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 96/15) predviđeno je: da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona (član 5. stav 1. tačka 3)); da, izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako je po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom (član 5. stav 5.); da se rušenje nezakonito izgrađenog objekta, u smislu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja (član 37.); da se obavezuju jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naročito u pogledu planiranja i uređenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji (član 48.).

Odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („ Službeni glasnik RS“, broj 50/11) bilo je propisano: da regulaciona linija predstavlja liniju razgraničenja između površine određene javne namene i površina predviđenih za izgradnju objekata javne i ostale namene (član 14. stav 1.); da je rastojanje regulacione linije od građevinske linije za seoski objekat 5,0 m (član 44. stav 1.); da se za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog člana utvrđuje lokacijskom dozvolom (član 44. stav 3.).

Odredbama Zakona o javnim putevima („ Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) predviđeno je: da „ulica“ jeste javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. stav 1. tačka 12)); da su j avni putevi, kao dobra u opštoj upotrebi, u državnoj svojini i da se na njima mogu sticati prava korišćenja, prava službenosti i druga prava određena zakonom (član 3. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da njegov zahtev za legalizaciju nije mogao biti odbijen, budući da je u vreme gradnje imao dozvolu za izgradnju i da sporni objekat nije izgrađen na javnoj površini, nego na njegovoj parceli. S tim u vezi ukazuje da je u pravnosnažno okončanom parničnom postupku utvrđeno da je put koji prolazi kroz njegovu parcelu isključivo njegovo vlasništvo. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ističe da planski dokument za naseljeno mesto Loznicu ne može da se odnosi na selo R, već samo na grad Loznicu, a da Upravni sud ove njegove navode uopšte nije ocenio.

Ocenjujući ove navode ustavn e žalb e sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na ustavnopravno prihvatljiv način , jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda . Ustavni sud naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca, te da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise.

Ispitujući da li je osporeni akt obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim , Ustavni sud je imao u vidu da se, prema odredbi člana 3. stav 1. tačka 3) ranije važećeg Zakona o legalizaciji objekata, za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole nije mogla naknadno izdati gra đevinska dozvola ako je objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes . Prema navedenim odredbama Zakona o javnim putevima , „ulica“ jeste javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja, a javni putevi su dobra u opštoj upotrebi u javnoj svojini. Saglasno navedenim odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju , rastojanje regulacione linije od građevinske linije za seoski objekat je 5,0 m.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom sporu, konstatovao:

- da je podnosilac ustavne žalbe 27. decembra 2013. godine podneo zahtev nadležnom organu za legalizaciju porodičnog stamben og objekta na k .p. broj …/4, KO R, površine 11,5 x 7,75 m;

- da je Planom generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica ( „Službeni list grada Loznica“, broj 3/ 14) planirana ulica u širini od 5 m preko sporne katastarske parcele;

- da je rastojanje između spornog objekta i međe susedne k.p. broj …/3 manje od 5 m i iz nosi 3,9 m – prema nalazu veštaka u predmetnom upravnom postupku, odnosno 4m – prema nalazu veštaka u predmetu Osnovnog suda u Loznici P. 1227/11;

- da sporni objekat jednim ćoškom zauzima prostor planirane ulice prema navedenom planskom aktu, odnosno „leži“ na planiranoj ulici u površini 1,1 0 m2.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude, na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku, naveo dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da je u konkretnom slučaju postojala smetnja predviđena odredbom člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o legalizaciji objekata, zbog koje sporni objekat podnosioca ustavne žalbe nije mogao biti legalizovan.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da planski dokument za naseljeno mesto Loznicu ne može da se odnosi na selo R, već samo na grad Loznicu, Ustavni sud ukazuje da iz navedenih odredaba čl. 23. i 25. Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se plan generalne regulacije obavezno donosi za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta , ako sedište jedinice lokalne samouprave ima preko 30.000 stanovnika, kao što je slučaj sa gradom Loznica.

Povodom navoda podnosioca ustavne žalbe da je sporni put preko njegove parcele „nezakonito proglašen“ za ulicu nakon izdavanja građevinske dozvole, Ustavni sud je najpre konstatovao da podnosilac nije u postupku pred Ustavnim sudom osporio akte donete u postupku poništavanja lokacijske i građevinske dozvole koje su mu bile izdate. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da u vreme izdavanja navedenih akata nije bio istekao rok propisan odredbom člana 215. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji da opštine, gradovi i grad Beograd donesu plan generalne regulacije , a da su se do stupanja na snagu tih planskih dokumenata lokacijske dozvole izdavale na osnovu postojećih prostorni h i urbanistički h planov a, saglasno odredbama st. 4. i 5. tog člana zakona. Takođe, saglasno odredbi člana 44. stav 3. ranije važećeg Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju , rastojanje regulacione linije od građevinske linije za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza – kao u slučaju prava službenosti kolskog prolaza preko podnosiočeve parcele, utvrđivano je lokacijskom dozvolom . Međutim, imajući u vidu da je Plan generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica („Službeni list grada Loznica“ broj 3/ 14) donet nakon pravnosnažnog okončanja postupka poništavanja predmetne građevinske dozvole, Ustavni sud nalazi da ovi navodi podnosioca ne mogu dovesti do drugačije odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim akt om nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud, međutim, konstatuje da je Zakonom o ozakonjenju objekata predviđen izuzetak u pogledu mogućnosti da predmet ozakonjenja bude objekat izgrađen na zemljištu planiranom za izgradnju objekata javne namene koji su u obaveznoj javnoj svojini , i to u slučaju da, po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, bude promenjen planski dokument. To ima za posledicu nastavljanje postupka ozakonjenja, s tim što se r ušenje nezakonito izgrađenog objekta neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da fizička i pravna lica, saglasno navedenim odredbama čl. 45a i 50. Zakona o planiranju i zgradnji, imaju pravo da u fazi izlaganja na r ani javni uvid predloženih izmena plana generalne regulacije stave primedbe i sugestije, o kojima će biti odlučeno nakon izvršene stručne kontrole i javnog uvida u predložene izmene planskog dokumenta.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu se osporenim aktom „otima kuća koju je regularno sagradio“, budući da je imao građevinsku dozvolu kada je započeo izgradnju spornog objekta.

Ispitujući ove navode sa stanovištva prava na imovinu, garantovanog članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se garancije prava na imovinu odnose na zaštitu postojeće imovine, odnosno potraživanja u vezi sa kojima podnosilac ima barem legitimna očekivanja da će steći delotvorno uživanje imovinskog prava. Na istom stanovištu je i Evropski sud za ljudska prava (videti, npr. predmet Prince Hans-Adam II of Liechtenstein protiv Nemačke, broj 42527/98, st. 82 i 83, 2001-VIII i predmet Gratzinger and Gratzingerova protiv Češke, broj 39794/98 od 10. jula 2002. godine) . Ustavni sud dalje ukazuje da je p ojam „legitimnih očekivanja“ u kontekstu člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava razmatrao u presudi Pine Valley Developments LTD i ostali protiv Irske, od 29. novembra 1991. godine, predstavka broj 12742/87. U tom je predmetu Evropski sud zauzeo stanovište da je „legitimno očekivanje” nastalo onda kad je dozvola za izgradnju izdata i da je ta dozvola, koju nadležna upravna tela više nisu mogla ukinuti ili na drugi način opozvati, činila sastavni deo imovine podnosioca (§ 51. navedene presude Pine Valley, § 45. presude Kopecký protiv Slovačke, od 28. septembra 2004. godine, predstavka br oj 44912/98, 2004- IX i Odluka Ustavnog suda Už-8782/2015 od 11. januara 2018. godine).

Ustavni sud je konstatovao: da je nadležni organ 17. maja 2011. godine izdao podnosiocu ustavne žalbe lokacijsku dozvolu, a 8. jula 2011. godine dozvolu za izgradnju spornog objekta; da je 18. jula iste godine započeo postupak inspekcijskog nadzora u odnosu na sporni objekat; da su do 12. decembra 2011. godine bili izvršeni grubi građevinski radovi, odnosno sporni objekat ukrovljen, a do 11. marta 2013. godine ugrađena spoljna stolarija i provedene instalacije vodovoda, kanalizacije, struje i grejanja; da je rešenjem nadležnog organa od 6. marta 2012. godine, koje je postalo pravnosnažno 4. marta 2013. godine, poništena građevinska dozvola koja je bila izdata podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 24/11), koji je stupio na snagu 5. aprila 2011. godine, dodat član 138a kojim je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost. Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, rešenje kojim je podnosiocu ustavne žalbe od obrena izgradnja spornog objekta stavljeno van snage pre nego što je postalo pravnosnažno, a da je podnosilac, protivno zakonu, pristupio izgradnji pre pravnosnažnosti tog rešenja, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije imao „ legitimno očekivanje” koje bi bilo konstitutivno za njegov vlasnički interes, te da on nema imovinu koja potpada pod jemstvo člana 58. stava 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na imovinu, takođe, vezuje za činjenicu da je naknadno usvojenim planskim dokumentom planirana ulica kroz njegovu parcelu, na mestu kolskog prolaza ustanovljenog u korist zainteresovanih lica.

Ustavni sud je konstatovao da je, prema Planu generalne regulacije za naseljeno mesto Loznica („Službeni list grada Loznica“, broj 3/ 14) planirana ulica u širini od 5 m preko k.p. broj …/4 u vlasništvu podnosioca ustavne žalbe, a da je rastojanje između građevinske i regulacione linije manje od 5m, što predstavlja smetnju za naknadno izdavanje građevinske dozvole prema odredbama Zakona o legalizaciji objekata, koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepenog rešenja od 4. decembra 2014. godine. Polazeći od toga da je navedeni planski dokument bio usvojen pre donošenja rešenja kojim je odlučeno o predmetnom zahtevu za legalizaciju, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ni iz ovog razloga nije mogao imati legitimno očekivanje da će biti udovoljeno njegovom zahtevu. Ustavni sud je, mutatis mutandis, navedeno stanoviš te izrazio u Odluci Už-7773/2014 od 15. septembra 2016. godine i Rešenju Už-3443/2013 od 30. novembra 2015. godine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na imovinu odbacio kao očigledno neosnovanu , saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u predmetu legalizacije objekta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti