Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu S. A. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete zbog povrede na radu, koji je trajao preko osam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6117/2014
29.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. A . iz Lajkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. A . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12391/11 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1772/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. A . iz Lajkovca je , 21. jula 2014. godine , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12391/11 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1772/06).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 1. marta 2006. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog poslodavca „X.“, a.d. V, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu; da je prva prvostepena presuda koja je doneta 19. januara 2009. godine ukinuta od strane drugostepenog suda 19. maja 2011. godine; da je druga prvostepena presuda koja je doneta 26. januara 2012. godine preinačena od strane drugostepeno g suda 12. maja 2014. godine; da mu je zbog dužine trajanja predmetnog postupka od skoro devet godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12391/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. marta 2006. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv „D. o .“ B. i „ X.“, a.d. V, radi naknade štete zbog povrede na radu. Predmet je dobio broj P. 1772/06. Tužbeni zahtev je preciziran 29. decembra 2008. godine.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu bilo je održano osam ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvedeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra i oftalmologa, saslušani su veštaci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, dok dva ročišta nisu bila održana, i to jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Podneskom od 29. decembra 2008. godine tužilac je povukao tužbu u odnosu na prvotuženog „D. o .“, a.d. Beograd.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1772/06 od 19. januara 2009. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno je da je tužba povučena u odnosu na prvotuženog „D . o .“ a.d. Beograd ; u stavu drugom izreke obavezan je drugotuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenu povredu na radu isplati ukupan iznos od 550.000,00 dinara i to za vidove nematerijalne štete bliže označene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijen je višak tužben og zahtev a preko dosuđenog a do traženog iznosa za vidove nematerijalne štete bliže označene u izreci.

Tužilac je 2. februara 2009. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, tuženi je 17. februara 2009. godine dao odgovor na žalbu, a prvostepeni sud je 5. marta 2009. godine dostavio spise predmeta drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 446/11 od 19. maja 2011. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1772/06 od 19. januara 2009. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke i predmet je upućen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 12391/11 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u spise predmeta i saslušan je tužilac kao parnična stranka.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.12391/11 od 26. januara 2012. godine, u stav u prv om izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenu povredu na radu isplati , i to: na ime naknade za pretrpljen e fizi čke bolove iznos od 150.000,00 dinara, na ime umanjenja životne sposobnosti iznos od 400.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara i na ime umanjenja estetskog izgleda iznos od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drug om izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenu povredu na radu isplati iznos od 780.000,00 dinara, a preko dosuđenih iznosa , i to: na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 190.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 150.000,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa od 400.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog estetskog naruženja iznos od 190.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara, sv e sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu treć em izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 172.200,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2650/12 od 1. juna 2012. godine, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv navedene prvostepene presude, vraćen je predmet P. 12391/11 Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12931/11 od 15. avgusta 2012. godine ispravljena je prvostepena presuda zbog očigledne greške u pisanju.

Odlučujući o žalbama tuženog izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12391/11 od 26. januara 2012. godine i rešenja o ispravci navedene presude P. 12931/11 od 15. avgusta 2012. godine , drugostepeni sud je održao raspravu na kojoj je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušan je tužilac.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 622/14 od 12. maja 2014. godine, koju je podnosilac ustavne žalbe primio 4. jula 2014. godine, u stavu prvom izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12391/11 od 26. januara 2012. godine, ispravljena rešenjem tog suda P. 12931/11 od 15. avgusta 2012. go dine, u stavu prvom izreke, pa je obavezan tužen i da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu i to: na ime umanjenja životne aktivnosti iznos od 283.040,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 120.000,00 dinara, na ime estetskog oštećenja iznos od 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u preostalom delu odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime umanjenja životne aktivnosti, za iznos od još 116.960,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova za iznos od još 30.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha za iznos od još 30.000,00 dinara, na ime estetskog oštećenja, za iznos od još 10.000,00 dinara; u stavu drugom izreke potvrđ eno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude za iznos od 158.700,00 dinara, dok je u preostalom delu rešenje o troškovima parničnog postupka preinačeno, a zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 158.700,00 dinara, do traženog iznosa od 172.200,00 dinara, za iznos od još 13.500,00 dinara je odbijen, kao neosnovan; u stavu četvrtom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara; u stavu petom izreke ukinuto je rešenje o ispravci Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12931/11 od 15. avgusta 2012. godine bez vraćanja na ponovni postupak.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajamčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.)

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za trajanje parničnog postupka od preko osam godina pred prvostepenim i drugostepenim sudom nema opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno trajanje postupka snosi prvostepeni sud čija je prva presuda ukinuta a druga preinačena zbog povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku. Takođe, prvostepeni sud nije postupio po rešenju drugostepenog suda kojim su vraćeni spisi predmeta radi dopune postupka, jer je rešenjem o ispravci prvostepene presude taj sud ponovo učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da je rešenje o ispravci doneto suprotno odredbi člana 349. Zakona o parničnom postupku a što je za posledicu imalo negovo ukidanje od strane drugostepenog suda, bez vraćanja na ponovni postupak.

Po oceni Suda, predmet spora je za podnosioca bio od nesumnjivog materijalnog značaja i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije doprineo dužem trajanju predmetne parnice, jer je prisustvovao svim ročištima i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio posebno složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12391/11 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1772/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti