Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Zorana Petkovića i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnosiocu je onemogućena naplata utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku protiv preduzeća sa državnim kapitalom. Utvrđeno je pravo na naknadu materijalne štete na teret budžeta Republike Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6125/2015
27.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Petkovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Petkovića i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 4/10, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Zorana Petkovića izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp 53/15 od 12. marta 2015. godine, ispravljenog rešenjem tog suda od 20. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Petković iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 9. maja 2013. godine, preko punomoćnika Slađane Pantelić, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i da mu se dosude troškovi za sastav ustavne žalbe. Po ovoj ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-3650/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Zoranu Petković u, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 795/14 od 29. novembra 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-6125/2015, pa je spojen sa ranijom ustavnom žalbom Už-3650/2013, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Podnosilac ustavne žalbe je 1. oktobra 2015. godine podneskom dopunio ustavnu žalbu, tako što je tražio da se utvrdi da mu je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje i ponovio je zahtev iz prvobitno podnete ustavne žalbe, s tim da je zahtev za naknadu nematerijalne štete smanjio za iznos od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, jer mu je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine dosuđen toliki iznos na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ističući da dosuđena visina naknade nije adekvatna jer nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; stavom drugim izreke naloženo je Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; stavom trećim izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev predlagača za utvrđenje naknade preko određenog iznosa, a do traženog iznosa od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete; stavom šestim izreke odlučeno je o troškovima postupka; stavom sedmim izreke naloženo je da se po pravosnažnosti tog rešenja spisi dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu u smislu člana 58. Ustava. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je Privredni apelacioni sud našao da zahtev predlagača da mu se utvrdi naknada preko određenog iznosa, a do traženog iznosa nije osnovan, jer bi se naknadom u iznosu za koji je zahtev predlagača odbijen pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa prirodom primene naknade i društvenom svrhom iste, kada je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, da se u pogledu visine primerene naknade vodi računa o ekonomskim i socijalnim prilikama u Republici Srbiji i stepenu njenog privrednog i društvenog razvoja, kao i da se samim utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganjem okončanja postupka postiže svrha za koju je iniciran postupak od strane predlagača.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. gp 53/15 od 12. marta 2015. godine, ispravljenim rešenjem tog suda od 20. jula 2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Privrednog apelacionog suda, te odlučio da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojom je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je suštinski identičnu ustavnu žalbu, koju je podneo isti punomoćnik u ime drugog lica povodom istovetne činjenične i pravne situacije, razmatrao u Odluci Už-3895/2015 od 3. nove mbra 2016. godine. U pomenutoj odluci koja je doneta povodom ustavne žalbe lica čije je potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku koji se vodi protiv istog privrednog društva - Hemijska industrija „PKS Lateks - Hlc“ a.d, Čačak, koji ima državni kapital, Ustavni sud je podsetio na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava iznetu u odlukama Marinković protiv Srbije , od 29. januara 2013. godine i Ferizović protiv Srbije, 26. novembra 2013. godine i u presudi Premović protiv Srbije od 14. januara 2014. godine u pogledu neizvršenja presuda donetih protiv preduzeća u većinskom društvenom/državnom vlasništvu i nemogućnosti naplate potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, te odgovornosti države za dugove takvih preduzeća.

Kako Ustavni sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse, to je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava i utvrdio mu pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u predmetnom stečajnom postupku, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Dopunom ustavne žalb e osporava se rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 795/14 od 5. februara 2015. godine, doneto u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a u kome je podnosilac imao svojstvo predlagača.

Polazeći od sadržine navedene ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac svojim navodima i pozivanjem na povredu prava na pravično suđenje, u suštini ističe nezadovoljstvo iznosom koji mu je na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosuđen od strane drugostepenog suda, tvrdnjom da je takav iznos znatno niži od iznosa koje je Ustavni sud na ime naknade nematerijalne zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđivao.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Privredni apelacioni sud u osporenom rešenju R4. St. 795/14 o d 5. februara 2015. godine, koje je potvrđen o rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 53/15 od 12. marta 2015. godine, ispravljenim rešenjem tog suda od 20. jula 2015. godine, usvojio zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložio da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku i dosudio mu naknadu, te da je jasno obrazložio razloge na kojima temelji svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Ustavni sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda prava na pravično suđenje, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca o tome da mu je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda povređeno pravo na imovinu ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o učinjenoj povredi prava iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da podnosi lac povredu tog prava, u suštini, obrazlaže istim navodima kojima obrazlaže i povredu prava na pravično suđenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti