Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na pravično suđenje jer je veće izvršnog suda odbacilo kao nedozvoljen prigovor protiv rešenja o obustavi postupka. Sud smatra da se takvom odlukom konačno odlučuje o imovinskim pravima, te je uskraćivanje pravnog leka proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. B . iz Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. B . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Pančevu IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Pančevu IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljeno m protiv rešenja istog suda I. 444/2012 od 9. jula 2015. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba V. B . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 444/2012.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. B . iz Pančeva je , 30. septembra 2015. godine, preko punomoćnika D . Z, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu I. 444/2012 od 9. jula 2015. godine i IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Istovremeno, podnositeljka ustavne žalbe je sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporila dužinu trajanja izvršnog postupka u kome su doneta navedena rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je protiv izvršnog dužnika pokrenut stečajni postupak u obliku reorganizacije i da je postupajući izvršni sud u ovom predmetu pogrešno našao da podnositeljka prema rešenju stečajnog suda o potvrđivanju unapred pripremljenog plana reorganizacije pripada klasi poverioca čije je potraživanje konvertovano u kapital izvršnog dužnika i da je njeno potraživanje namireno. Ističe da je Osnovni sud u Pančevu iz navedenih razloga doneo osporeno prvostepeno rešenje kojim je obustavio predmetni izvršni postupak, dajući podnositeljki ustavne žalbe pravnu pouku o mogućnosti izjavljivanja prigovora, te da je veće izvršnog suda uprkos tome donelo osporeno drugostepeno rešenje kojim je odbacio njen prigovor kao nedozvoljen. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, poništi osporeno drugostepeno rešenje i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu I. 444/2012, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac V. B, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 20. marta 2012. godine Osnovnom sudu u Pančevu predlog za izvrše nje protiv izvršnog dužnika H. „ A.“, u restrukturiranju , d.o.o. iz Pančeva, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Pančevu P1. 1702/08 od 23. decembra 2008. godine kojom je izvršni dužnik obavezan da isplati pravnom prethodniku izvršnog poverioca odgovarajuće novčane iznose na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Pri tom, izvršni poverilac je dostavila odgovarajuće rešenje o nasleđivanju kao dokaz da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na nju, u smislu člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Osnovni sud u Pančevu je 26. marta 2012. godine doneo rešenje I. 444/2012, kojim je usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca i odredio prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je podneskom od 29. maja 2012. godine obavestio izvršni sud da se vodi stečajni postupak nad tim privrednim subjektom i da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu St. 403/2011 od 5. decembra 2011. godine određena mera zabrane izvršenja i namirenja na imovini dužnika, pa je predložio da sud donese rešenje o zastoju postupka.

Osnovni sud u Pančevu je 4. juna 2012. godine doneo rešenje I. 444/12, kojim je zastao sa postupanjem u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnosti odluke po predlogu za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom.

Izvršni poverilac je podneskom od 3. decembra 2014. godine tražila od Osnovnog suda u Pančevu da nastavi s postupanjem u ovoj pravnoj stvari, ističući da je rešenje Privrednog suda u Pančevu St. 5/2013 od 4. juna 2014. godine, kojim je usvojen unapred pripremljen plan reorganizacije, postalo pravnosnažno 14. oktobra 2014. godine, te da je potraživanje izvršnog poverioca na osnovu tog rešenja svrstano u petu klasu, koja se namiruje isplatom 15 dana pre početka primene plana reorganizacije i da izvršni dužnik u konkretnom slučaju nije ispunio svoju obavezu.

Osnovni sud u Pančevu je zaključkom I. 444/2012 od 20. februara 2015. godine naložio izvršnom dužniku da se u roku od pet radnih dana od dana prijema tog zaključka izjasni da li je isplatio izvršnom poveriocu navedeno potraživanje.

Izvršni dužnik je podneskom od 4. marta 2015. godine obavestio izvršni sud da je potraživanje izvršnog poverioca u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije pretvoreno u kapital izvršnog dužnika i da je izvršni dužnik na osnovu rešenja Agencije za privredne registre broj BD 11477/2015 od 25. februara 2015. godine upisan kao član društva sa udelom od 0,0005145%, odnosno 113.861,00 dinara, zbog čega je predložio da izvršni sud stavi van snage rešenje o prinudnom izvršenju, jer je potraživanje izvršnog poverioca namireno u celini.

Izvršni poverilac je podneskom od 20. marta 2015. godine istakla da izvršni dužnik pokušava da opstruiše naplatu njenog potraživanja, napominjući da je izvršni dužnik samovlasno stavio izvršnog poverioca u klasu poverioca kojima se potraživanje pretvara u kapital dužnika, pa da izvršni poverilac zapravo pripada petoj klasi poverioca, koja je trebalo da bude namirena isplatom 15 dana pre početka primene plana reorganizacije, zbog čega je predložila da izvršni sud nastavi s prinudnim izvršenjem.

Osnovni sud u Pančevu je 10. juna 2015. godine održao ročište za glavnu raspravu na kome je saslušao stranke na okolnost klase poverilaca kojoj pripada izvršni poverilac prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Izvršni sud je 9. jula 2015. godine doneo osporeno rešenje I. 444/2012, kojim je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za nastavak izvršnog postupka; u stavu drugom izreke obustavio predmetni izvršni postupak i ukinuo sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu St. 5/2013 od 4. juna 2014. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom i potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije H. „ A.“ d.o.o. iz Pančeva kao predlagača i razvrstane su sve obaveze dužnika prema izvršnim poveriocima u pet klasa; da je potraživanje izvršnog poverioca, prema navedenom planu , svrstano u četvrtu klasu poverioca koji se namiruju konverzijom potraživanja u kapital po čemu je izvršni dužnik i postupio, jer je izvršni poverilac na osnovu rešenja Agencije za privredne registre upisana kao član društva; da je polazeći od navedenog, sud ocenio da je izvršni poverilac namirena u celini prema odredbama navedenog plana, pa je obustavio izvršni postupak, a odbio zahtev izvršnog poverioca za nastavak izvršnog postupka. Osnovni sud u Pančevu je u pouci o pravnom leku konstatovao da je dozvoljen prigovor protiv ovog rešenja u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja tog rešenja.

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Osnovnog suda u Pančevu je osporenim rešenjem IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine odbacilo prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor samo kada je propisano ovim zakonom i da ovaj zakon ne predviđa mogućnost ulaganja prigovora protiv rešenja kojim se obustavlja izvršni postupak; da drugostepeno veće, bez obzira što je prvostepeni sud dozvolio ulaganje prigovora, nalazi da stranke u postupku pred sudom ne mogu steći veća prava od onih koje im daje zakon, zbog čega je odbacilo kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, koja je od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja u predmetnom izvršnom postupku, bilo je propisano: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor i da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1 . i 2.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno , odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrt i stranke koja nema naslednika, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom (član 76. stav 1. tač. 1) - 7)); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.).

Odredbom člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja i koji se shodno primenjivao na predmetni izvršni postupak, propisano je da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako zakonom nije drugačije propisano.

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi njenog prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva, pored ostalog, na činjenici da je postupajući izvršni sud proizvoljno primenio procesno pravo na njenu štetu, pogrešno nalazeći da je njen prigovor nedozvoljen. Podnositeljka ustavne žalbe posebno napominje da je Osnovni sud u Pančevu, u prvostepenom rešenju kojim je obustavio izvršni postupak, konstatovao u pouci o pravnom leku da je dozvoljeno izjavljivanje prigovora protiv navedenog rešenja, pa da je veće navedenog suda uprkos tome odbacilo kao nedozvoljen prigovor podnositeljke, ocenjujući da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije predviđao mogućnost pobijanja rešenja o obustavljanju izvršnog postupka.

Ispitujući da li je navedeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega imao u vidu karakter prvostepenog rešenja protiv koga je podnositeljka izjavila prigovor. Osnovni sud u Pančevu je rešenjem I. 444/2012 od 9. jula 2015. godine obustavio predmetni izvršni postupak u kome je podnositeljka ustavne žalbe imala svojstvo izvršnog poverioca, zbog toga što je izvršni dužnik namirio potraživanje podnositeljke tako što je ono konvertovano u kapital izvršnog dužnika, a što je bilo predviđeno odredbama unapred pripremljenog plana reorganizacije izvršnog dužnika, koji je potvrđen odgovarajućim pravnosnažnim rešenjem stečajnog suda. S tim u vezi, Ustavni sud je najpre konstatovao da je namirenje potraživanja izvršnog poverioca prema odredbama Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predstavljalo razlog za zaključenje, a ne obustavu izvršnog postupka, kako je pogrešno ocenio navedeni izvršni sud. Međutim, uzimajući u obzir da kako zaključenje, tako i obustavljanje predstavljaju načine okončanja izvršnog postupka predviđene odredbom člana 75. pomenutog procesnog zakona, Ustavni sud smatra da je navedenim prvostepenim rešenjem u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnositeljke ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, jer je on a de facto onemogućena da ostvari svoje potraživanje u tom predmetu. Sa druge strane, Ustavni sud je primetio da da u postupku prinudnog izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije regulisao kako formu akta kojim se postupak obustavlja, tako ni pitanje da li je dozvoljen prigovor protiv akta kojim se postupak obustavlja. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je odredbom člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, Ustavni sud nalazi da se u takvoj pravnoj situaciji može podneti prigovor protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka, jer izvršni poverilac ima pravni interes za njegovo izjavljivanje. Na ovakav pravni zaključak upućuje i odredba člana 36. stav 2. Ustava, kojom se svakom jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Dakle, Ustavni sud je ocenio da rešenje o obustavi izvršnog postupka svakako spada u sudske akte kojima se odlučuje o pravima podnositeljke ustavne žalbe. Stoga Ustavni sud smatra da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje, kao u konkretnom slučaju, o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor u skladu sa članom 39. Zak ona o izvršenju i obezbeđenju, te da podnositeljki ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu pripada pravo na izjavljivanje prigovora drugostepenom veću izvršnog suda.

Iz iznetih razloga, kao i činjenice da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u izvršnom postupku od proizvoljne ili arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjem, kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavljanju izvršnog postupka, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je našao da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Pančevu IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda I. 444/2012 od 9. jula 2015. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno drugostepeno rešenje i da će prigovor podnositeljke biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja pred Osnovnim sudom u Pančevu, Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnositeljke o povredi njenog prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je ovo prinudno izvršenje pokrenuto 20. marta 2012. godine, podnošenjem predloga za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe Osnovnom sudu u Pančevu i da je predmet okončan donošenjem osporenog rešenja Osnovnog suda u Pančevu IPV (I). 103/15 od 4. avgusta 2015. godine.

S tim u vezi, Ustavni sud ističe da su u najvećem delu predmetnog izvršnog postupka postojale procesne smetnje za sprovođenje prinudnog izvršenja, imajući u vidu da je ovde izvršni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka sa unapred pripremljenim planom reorganizacije u cilju revitalizacije dužnika i da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu St. 403/2011 od 5. decembra 2011. godine određena mera zabrane izvršenja i namirenja na imovini dužnika, zbog čega je Osnovni sud u Pančevu 4. juna 2012. godine doneo rešenje I. 444/12, kojim je zastao sa izvršnim postupkom. S obzirom na to da je rešenje Privrednog suda u Pančevu St. 5/2013 od 4. juna 2014. godine, kojim je potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije izvršnog dužnika, postalo pravnosnažno 14. oktobra 2014. godine, te da su donošenjem ovog rešenja prestale sve posledice otvaranja stečajnog postupka, pa i zabrana izvršenja na imovini dužnika, Ustavni sud ukazuje da su na dalji tok izvršnog postupka u velikoj meri uticale sporne činjenice da li je izvršni dužnik izmirio svoje obaveze prema podnositeljki ustavne žalbe na način predviđen navedenim planom reorganizacije, odnosno kojoj klasi poverilaca pripada podnositeljka. U tom smislu, izvršni sud je 10. juna 2015. godine održao ročište za glavnu raspravu na kome je saslušao stranke u cilju utvrđivanja bitnih činjenica za nastavak izvršnog postupka, nakon čega je doneo i rešenje I. 444/2012 od 9. jula 2015. godine kojim je obustavio izvršni postupak.

Imajući u vidu da su postojali opravdani razlozi za nesprovođenje izvršenja u ovom predmetu sve do donošenja pravnosnažnog rešenja Privrednog suda u Pančevu St. 5/2013 od 4. juna 2014. godine, te da je Osnovni sud u Pančevu u ovoj pravnoj stvari relativno brzo sproveo postupak nakon što je prestala mera zabrana izvršenja na imovini izvršnog dužnika, Ustavni sud smatra da se ovoliko dugo trajanje izvršnog postupka, u konkretnom slučaju, ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.