Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6136/2018
17.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . N . iz K . kod Požarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. N . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 1889/17 (inicijalno predmet Četvrtog opš tinskog suda u Beogradu P. 4039/07), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. N . iz K . kod Požarevca , je 23. maja 2018. godine preko punomoćnika N. D. U , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž. 4697 /18 od 2. marta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je okončan donošenjem osporene presude.

Obrazlažući tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku, podnosilac navodi da je predmetni postupak koji je vođen po tužbi prtov njegovog pravnog prethodnika kao tuženog trajao 13 godina. U prilog povrede prava na pravično suđenje, između ostalog, navodi da postupajući sudovi prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu nisu naveli logične i dovoljne razloge za svoje odluke, posebno to da je drugostepeni sud potvrdio „nezakonitu“ prvostepenu sudsku odluku.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi osporenu drugostepenu presudu i odredi da nadležni sud donese novu odluku o njegovoj žalbi protiv prvostepene presude i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500 evra, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , uvidom u spise pr edmeta Trećeg osnovnog su da u Beogradu P. 1889/17 (inicijalno predmet Četvrtog opš tinskog suda u Beogradu P. 4039/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

P. K. iz Loznice je 10. oktobra 2007. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Dušana Nikolića iz Zemuna, radi duga po osnovu prodaje određenih građevinskih mašina.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 4039/07. Tuženi je 26. februara 2008. godine odgovorio na tužbu.

Prvostepeni sud je, do donošenja presude zbog propuštanja P. 4039/07 d 1. decembra 2008. godine, zakazao četiri ročišta za glavnu raspravu (3. juna, 9. septembra, 23. oktobra i 1. decembra 2008. godine), od kojih nije održano nijedno ročište zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, odnosno zbog odbijanja tuženog da primi poziv za ročište.

Presudom zbog propuštanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4039/07 od 1. decembra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi na isplatu određenog novčanog iznosa tužiocu na ime duga.

Presuda je nakon nekoliko neuspešnih pokušaja uručena tuženom preko Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon čega je tuženi 11. septembra 2009. godine izjavio žalbu protiv presude.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 16533/10 od 19. januara 2011. godine ukinuta je presuda zbog propuštanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4039/07 od 1. decembra 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, koji je nakon reforme u pravosuđu od 1. januara 2010. godine nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod brojem P. 2282/11.

U nastavku ponovnog postupka održano je ročište 14. marta 2011. godine na kojem je sud odredio saslušanje parničnih stranaka, da bi na sledećem zakazanom ročištu za 24. april 2011. godine zbog neopravdanog izostanka tuženog ponovo doneo presudu zbog propuštanja, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Rešenjem Prvog osnovnog suda P. 2282/11 od 5. septembra 2011. godine sud je odredio prekid postupka zbog smrti tužbenog Dušana Nikolića, koji je preminuo 20. juna 2011. godine, a rešenjem P. 2282/11 od 18. januara 2012. godine određen je nastavak postupka u odnosu na novooznačenog tuženog Zorana Nikolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao pravnog sledbenika iza smrti pok. prvobitno tuženog Dušana Nikolića.

Novooznačeni tuženi je izzjavio žalbu sa predlogom za vraćanje u pređešnje stanje protiv presude zbog propuštanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2282/11 od 24. aprila 2011. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 4911/12 od 27. juna 2012. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu, radi dopune postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda P. 2282/11 od 5. oktobra 2012. godine određeno je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuta prvostepena presuda zbog propuštanja tog suda P. 2282/11 od 21. aprila 2012. godine. Postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod brojem P. 19906/12.

Do donošenja sledeće presude sud je zakazao 14 ročišta za glavnu raspravu (30. novembra 2012. godine, 11. februara, 8. aprila 28. juna i 17. oktobra 2013. godine, 25. marta, 21. maja, 25. juna, 1. septembra i 27. novembra 2014. godine, 5. februara, 11. maja, 31. avgusta i 23. oktobra 2015. godine), od kojih čak sedam ročišta nije održano, i to, 4 ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva zbog štrajka advokata i dva zbog nedolaska pozvanih svedoka.

U sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke, predloženi svedoci i izvršen uvid u pismenu dolumentaciju.

U međuvremenu, zbog nove organizacije sudova prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 101/2013), koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2014. godine postupak je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod istim brojem P. 19906/12 .

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 19906/12 od 23. oktobra 2015. godine obavezan je tuženi Zoran Nikolić da tužiocu na ime duga za kupljene mašine isplati iznos od 225.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi parnične troškove.

Tuženi je 10. decembra 2015. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 4148/16 od 9. marta 2017. godine ukinuta je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 19906/12 od 23. oktobra 2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud propustio da utvrdi nasleđenu imovinu tuženog Zorana Nikolića, koji odgovara za dugove prvobitno tuženog Dušana Nikolića po osnovu nasleđa i to do visine nasleđene imovine.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 1889/17. Sud je zakazao i održao dva ročišta za glavnu raspravu (21. juna i 5. septembra 2017. godine), nakon čega je doneo presudu. Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 1889/17 od 5. septembra 2017. godine obavezan je tuženi Zoran Nikolić da tužiocu na ime duga za kupljene mašine isplati 225.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom do vrednosti nasleđene imovine i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 28.600,00 dinara.

Tuženi je 2. novembra 2017. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, na koju je tužilac 30. novembra 2017. godine odgovorio.

Osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 4697/18 od 2. marta 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 1889/17 od 5. septembra 2017. godine i odbijen kao neosnoan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

U obrazloženju navedene drugostepene presude, između ostalog, navedeno je: da je prvostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge o svim bitnim činjenicama koji su saglasni izreci, koja je jasna i neprotivrečna; da iz utvrđenog i navedenog činjeničnog stanja proizlazi obaveza tuženog kao zakonskog naslednika sada pok. D. N . da za preostali dug plati tužiocu označeni iznos; da je sud ocenio kao neosnovane i ostale žalbene navode koji se odnose na prigovore nedostatka aktivne i pasivne legitimacije, navode žalbe da je došlo do preuzimanja duga, da ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne može biti žalbeni razlog u sporovima male vrednosti i sve ostale žalbene navode tuženog koji nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, te da je i odluka o parničnim troškovima doneta pravilnom primenom merodavnih zakonskih odredaba.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 23. aprila 2018. godine dostavljen punomoćniku tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, jemči se pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku (č lan 32. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe, 10. oktobra 2007 . godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Gž. 4697/18 od 2. marta 2018 . godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko deset godina . U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da je postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao preko šest godina, od kada je stupio u parnicu 18. januara 2012. godine do njegovog okončanja donošenjem navedene presude Višeg suda u Beogradu.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog r oka. Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio činjenično i pravno složen, imajući , pre svega, u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja, kao i to da je postupak bio u prekidu četiri meseca zbog smrti prvobitno tuženog.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, koji garantuje za dugove ostavioca do vis ine vrednosti nasleđene imovine i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku konstatuje da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud doneo čak četiri presude, od kojih su tri ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dve presude su bile zbog propuštanja prvobitno tuženog da pristupi na ročište, zato što je izbegavao da primi pozive, čime je i on svojim ponašanjem doprineo dužini trajanja postupka, a treću po redu prvostepenu presudu P. 19906/12 od 23. oktobra 2015. godine, sud je doneo nakon pet godina od podnošenja tužbe i pri tome je propustio da utvrdi jednu od bitnih činjenica, a to je visina nasleđene imovine novooznačenog tuženog, budući da isti odgovara za ostaviočeve dugove do visine nasleđene imovine, zbog čega su spisi predmeta ponovo vraćeni na prvostepeno suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01, od 6. septembra 2005. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vo đen pred Trećim osnovnim sudo m u Beogradu u predmetu P. 1889/17 (inicijalno predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 4039/07).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno okolnost da je podnosilac ustavne žalbe stupio u parnicu kao pravni sledbenik prvobitno tuženog, 18. januara 2012. godine nakon što je sud odredio nastavak postupka i tužilac njega označio kao tuženog. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socija lne prilike u Republici Srbiji i doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 4697/18 od 2. marta 2018. godine, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi u osnovi pon avljaju navodi koje je podnosilac iznosio u toku parničnog postupka i u žalbi protiv prvostepene presude i da je Viši sud u Beogradu za donetu odluku kojo m je potvrdio prvostepenu presudu dao argumentovane razloge i izjasnio se o glavnim žalbenim navodima podnosioca a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrernim, ni proizvoljnim. Stoga je Ustavni sud ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati utemeljenim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje , već da se od ovog suda traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporene presude.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na osporeni akt odbacio kao očigledno neosnovanu i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti