Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku o nameni zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izvršnog dužnika. Utvrđeno je da zemljište koje se po planskom dokumentu vodi kao građevinsko može biti predmet izvršenja, bez obzira na njegovu trenutnu poljoprivrednu upotrebu i prethodnu sudsku odluku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi H . D . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba H . D . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu IPV(I) . 401/17 od 30. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. D . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 14. jula 2017. godine, preko punomoćnika G. K, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu , koja je dopunjena podnescima od 25. oktobra 2017. godine, 21. septembra i 22. oktobra 2018. godine, protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu IPV(I) . 401/17 od 30. maja 2017. godine , zbog povrede načela iz čl. 18, 19, 20 . i 21. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu, prava pripadnika nacionalnih manjina i zabrane diskriminacije nacionalnih manjina, zajemčenih članom 32. stav 1, čl. 36, 58, 75. i 76. Ustava, kao i zbog povrede člana 88. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje izvršnog suda kojim je pravnosnažno odbijen zahtev za otklanjanje napravilnosti podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika, a koji zahtev je izjavljen povodom sprovođenja izvršenja na zemljištu za koje podnosilac smatra da je poljoprivredno zemljište izuzeto od izvršenja, u smi slu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu II. 546/13 od 13. decembra 2013. godine određeno izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika, a zaključkom javnog izvršitelja M. U . II. 05/14 od 6. marta 2014. godine određeno je sprovođenje izvršenja na zemljištu za koje podnosilac smatra da se radi poljoprivredno m zemljištu koje je izuzeto od izvršenja (sporno zemljište), ali je izvršni sud zauzeo pravni stav da se radi o zemljištu na kojem može da se sprovede izvršenje, odnosno da nije poljoprivredno zemljište; da je predmetnom izvršnom postupku prethodio izvršni postupak koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu I. 1119/12, na predlog za izvršenje istog izvršnog poverioca protiv podnosioca kao izvršnog dužnika, a koje izvršenje je , takođe, određeno na spornom zemljištu, ali je taj izvršni postupak obustavljen, upravo iz razloga što je izvršni sud u tom postupku utvrdio da j e izvršenje određeno na poljoprivrednom zemljištu koje je izuzeto od izvršenja u smislu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je, po mišljenju podn osioca ustavne žalbe, izvršni sud u pravnosnažno okončanom postupku već utvrdio da je sporno zemljište poljoprivredno zemljište iz navedene zakonske odredbe i da je to pravnosnažno presuđena stvar, a u međuvremenu nisu promenjene okolnosti i činjenice vezane za sporno zemljište, ali je izvršni sud u predmetnom izvršnom postupku dao drugačije pravno stanovi šte povodom identičnog zemljišta; da je odlukom grada prošireno građevinsko područje tako da je sporno zemljište podnosioca postalo zamljište u građevinskom području, ali time nije izvrše na promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zamljište; da se navedeno zemljište u katastru nepokretnosti još vodi kao voćnjak; da se takvo zemljište do privođenje nameni koristi za poljoprivredu proizvodnju.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i načela i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 1119/12:

Izvršni poverilac H. H . podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv izvršnog dužnika H. D, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja , i to izvrš enjem na spornom zemljištu. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem I. 1119/12 od 12. marta 2012. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Osnovni sud u Novom Sadu je pravnosnažnim rešenjem I PV(I). 1209/12 od 2. novembra 2012. godine uvojio prigovor podnosioca ustavne žalbe i ukinuo je rešenje o izvršenju tog suda I. 1119/12 od 12. marta 2012. godine, sa obrazloženjem da predmet izvršenja predstavlja poljoprivredno zemljište izuzeto od izvršenja, u smi slu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem I. 1119/12 od 12. aprila 2013. godine obustavio izvršni postupak.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak koji se vodi pred izvršiteljem M . U. u predmetu II.05/14:

Izvršni poverilac H. H . podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv izvršnog dužnika H. D, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja , i to izvrš enjem na celokupnoj imovini podnosioca ustavne žalbe . Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem II. 546/13 od 13. decembra 2013. godine u svojio predlog za izvršenje.

Zaključkom javnog izvršitelja M . U . II.05/14 od 6. marta 2014. godine određeno je sprovođenje izvršenja na spornom zemljištu podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem ION. 22/17 od 23. marta 2017. godine odbio zahtev za otklanjanje nepravilnosti. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da sporno zemljište ne predstavlja poljoprivredno zemljište kako to proizlazi iz javne knjige, već se radi o zemljištu koje se nalazi u građevinskom području, stoga, u konkretnom slučaju nema mesta primene odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da u konkretnom slučaju nema povrede pravila o pravnosnažnoj presuđenoj stvari; da je izvršni sud u prethodnom izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 1119/12 na osnovu izvoda iz zemljišne knjige utvrdio da je sporno zemljište upisano kao voćnjak, što predstavlja vrstu poljoprivrednog zemljišta, dok je u predmetnom izvršnom postupku utvrđeno iz lista katastra nepokretnosti da je sporno zemljište upisano kao zemljište u građevinskom području.

Veće Osnovnog suda u Novom Sadu je osporenim rešenjem IPV(I). 401/17 od 30. maja 2017. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdilo prvostepeno rešenje ION. 22/17 od 23. marta 2017. godine, sa obrazloženjem koji je suštinski isto kao obrazloženje dato u rešenju sudije pojedinca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u predmetnom izvršnom postupku, bilo je propisano: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (član 74. stav 1.); da uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika (član 105. stav 1.); da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari (član 115. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14 i 87/18 ) propisano je: da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena (član 294. stav 4); da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu (člana 395. stav 2.) .

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10-Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 54/13-Rešenje US, 98/13-Odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19-dr. zakon) propisano je: da je građevinsko zemljište zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82.); da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.); da građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine (član 84. stav 1.); da kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom (član 88. stav 1.); da poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju (član 88 . stav 3.); da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (član 88. stav 9.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koja je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na nova i posebna građanska prava i obaveze, u odnosu na parničnii postupak koji je prethodio izvršnom postupku i odluk u koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, odluka od 4. decembra 1986. godine, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer podnosilac ustavne žalbe, u ovom slučaju kao izvršni dužnik , ne osporava pravo na namirenje izvršnom poveriocu, već ističe da je određeno sprovođenje izvršenja na poljoprivrednom zemljištu koje je izuzeto od izvršenja, u smislu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , kojim je bilo propisano da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari.

Ustavni sud zatim ukazuje da se ustavnom žalbom osporava drugostepeno rešenje izvršnog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti podnosioca ustavn e žalbe da i takav akt, prema praksi Ustavnog suda , predstavlja akt suda kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranaka i učesnika u izvršnom postupku (videti odluke Ustavnog suda Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine i Už-1990/2016 od 11. januara 2018. godine).

Ustavni sud dalje ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem M . U . u predmetu II.05/14, i stakao procesni prigovor pravnosnažno presuđene stvari, s obzirom na to da je u prethodnom vođenom izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu I. 1119/12 (iste stranke i ista izvrna isprava), izvršni sud već utvrdio da je izvršenje određeno na poljoprivrednom zemljištu koje je izuzeto od izvršenja, u smislu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a što je predstavlja lo i razlog za obustavu tog izvršnog postupka.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da je pravilo o pravnosnažnoj presuđenoj stvari – pravilo iz Zakona o parničnom postupku, a odredbe Zakona o parničnom postupku se shodno primenjuje u izvršnom postupku. Shodna primena pravila parničnog postupka u izvršnom postupku podrazumeva da se pravila iz navedenog zakona prime njuju imajući u vidu osob enosti i cilj izvršnog postupka. Kada je u pitanju prigovor pravnosnažno presuđene stvari koji ističe podnosilac ustavne žalbe kao izvršni dužnik , Ustavni sud ocenjuje da se mora praviti razlika između parničnog i izvršnog postupka. U parničnom postupku se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva i u tom smislu institut pravnosnažno presuđene stvari vezan je za donošenje meritorne odluke. Načelo pravne sigurnosti ne dozvoljava da se o istom zahtevu donesu dve različite odluke: jedna kojom se zahtev usvaja, a druga kojom se zahtev odbija. U izvršnom postupku , sprovođenjem izvršenja određenim sredstvom izvršenja i na određenom predmetu izvršenja, ne odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva, već suštinski o načinu prinudnog ostvarenja subjektivnog materijalnog prava iz meritorne parnične odluke i, po oceni Ustavnog suda, u načelu, ne može se p rimeniti pravilo o pravnosnažno presuđenoj stvari u izvršnom postupku , i to u fazi sprovođenja izvršenja. Stoga, utvrđena pravna ili faktička nemogućnost sprovođenja izvršenja na određenom predmetu izvršenja ne znači i trajnu nemogućnost spr ovođenja izvršenja na takvom predmetu . U suprotnom, bio bi ugrožen osnovni cilj izvršnog postupka – namirenje potraživanja izvršnog poverioca.

U konkretnom slučaju, izvršitelj i izvršni sud su na osnovu izvoda iz katastra nepokretnosti utvrdili da sporno zemljište nije poljoprivredno zemljište koje je izuzeto od izvršenja, u smislu odredbe člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dakle, u konkretnom slučaju nije postojala zakonska smetnj a za spr ovođenje izvršenja na spornom zemljištu .

U vezi sa posebnom tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da je odlukom grada prošireno građevinsko područje tako da je sporn o zemljište podnosioca postalo zemljište u građevinskom području, ali time nije izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, Ustavni sud n ajpre konstatuje da Zakon o planiranju i izgradnji, koji je merodavan zakon za navedeno pravno pitanje, propisuje promenu namene poljoprivednog zemljišta u građevinsko zemljište planskim dokumentom (član 88.), a ne proširenje građevinskog zemljišta. G rađevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine. Zatim, Ustavni sud ukazuje da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu (član 88. stav 9. Zakon o planiranju i izgradnji), što znači da takvo zemljište po sili Zakona postaje građevinsko zemljište od dana stupanja na snagu planskog dokumenta , bez obzira što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti (član 83. stav 2. navedenog Zakona). Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da planski dokument kojim je izvršena promena namene poljoprivednog zemljišta u građevinsko zemljište sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena, tako da je podnosilac ustavne žalbe u samom izvršnom postupku na osnovu javne isprave mogao da dokaže da njegovo sporno zemljište nije obuhvaćeno planskim dokumentom, ali to nije učinio, niti je takav navod uopšte isticao u izvršnom postupku.

Ustavni sud, na kraju, ukazuje da je činjenica da podnosilac ustavne žalbe sporno zemljište i dalje koristi za poljoprivrednu proi zvodnju bez pravnog značaja za samu namenu zemljišta, jer poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, a saglasno odredbi člana 88. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je Osnovni sud u Novom Sadu u osporenom rešenju IPV(I) . 401/17 od 30. maja 2017. godine dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje da u konkretnom slu čaju ne postoji zakonska smetnja iz člana 115. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju za sprovođenje izvršenja na spornom zemljištu. Ustavni sud je , stoga, utvrdio da pod nosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPV(I). 401/17 od 30. maja 2017. godine nije povređen o pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

7. Kako podnosilac navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu, prava pripadnika nacionalnih manjina i zabrane diskriminacije nacionalnih manjina zasniva na identičnim razlozima koje je isticao u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje, a koji su razmatrani u prethodnoj tački obrazloženja, Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta povrede označenih ustavnih prava .

U vezi sa navod ima podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim aktom povređena načela iz čl. 18, 19, 20. i 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim ustavnim normama ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga povreda ovih načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, što nije slučaj u konkretnom predmetu.

Ustavni sud, na kraju, ukazuje da se članom 88. Ustava na čiju povredu se pozvao podnosilac ustavne žalbe ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, te stoga navedena ustavna norma ne može biti osnov izjavljivanje ustavne žalbe.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNI K VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku o nameni zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti