Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih odluka o potraživanjima u dugotrajnom stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6141/2015
18.04.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama O. S . iz Ž. kod Leskovca, M. G . iz M. kod Leskovca i T. S . iz Vučja kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe M. G . i T. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vod i pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet u St. 11/10 (ranije broj St. 7/ 09) podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz član a 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. G . i T . S . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjen ih za iznos e koji im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. G . i T . S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba O. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine, kao i zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. Ustava , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije broj St. 7/ 09).

O b r a z l o ž e nj e

1. O. S . iz Ž . kod Leskovca , M. G . iz M . kod Leskovca i T. S . iz V . kod Leskovca podne li su Ustavnom sudu, 22, 24. i 29. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 4306/08 i I. 3920/07, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09). Ustavne žalbe su zavedene kao jedan predmet pod brojem Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalb i M. G . i T . S , i utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i delimično usvojen njihov zahtev za određivanje naknade po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100,00 evra, dok je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe O. S , odbačen, s obzirom na to da je sud iz priloženih dokaza utvrdio da ona nije bila stranka u parničnom postupku, niti se rešenje o izvršenju I. 4371/07 od 7. jula 2009. godine odnosi na nju, kao i to da je iz izveštaja Privrednog suda u Leskovcu od 14. aprila 2015. godine utvrđeno da za nju nije evidentirano potraživanje.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja , Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalbe navedenih podnosilaca, radi donošenja odluke o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Predmet je u Ustavnom sudu zaveden pod brojem Už-6141/2015.

Podnosioci su podneskom od 30. septembra 2015. godine, preko istog punomoćnika, osporili rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete, kao vidu pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbačen je zahtev podnositeljke O. S, dok je u stavu drugom izreke usvojen zahtev predlagača , ovde podnosi laca ustavnih žalb i M. G . i T . S . i utvrđeno da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije broj St. 7/09) povređeno pr avo na suđenje u razumnom roku; u stavu trećem izreke nal oženo je tom sudu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu četvrtom izreke delimično je usvojen zahtev predlagača iz stava drugog izreke osporenog akta i određena im je primerena naknada zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao i naknada troškova postupka u iznosu od po 6. 000,00 dinara; u stavu petom izreke odbijen je zahtev predlagača iz stava drugog izreke za isplatu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznos u od po 2.900 evra .

U obrazloženju navedenog rešenja, pored ostalog, je navedeno:

- da podnositeljka O. S . nije bila stranka u parničnom postupku Opštinskog suda u Leskovcu u predmetu P1. 900 /03; da se na nju ne odnosi rešenje o izvršenju I. 4371/07 od 7. jula 2009. godine i da u Privrednom sudu u Leskovcu nije evidentirano njeno potraživanje kao poverioca;

- da je podnositeljki M. G . iz Leskovca , koja je bila zaposlena kod stečajnog dužnika , zaključkom Privrednog suda u Leskovcu od 8. februara 2010. godine priznato potraživanje u iznosu od 746.541,00 dinara u četvrtom isplatnom redu;

- da je podnosiocu T. S . iz Leskovca , koji je bio zaposlen kod stečajnog dužnika , priznato potraživanje 2. oktobra 2009. godine u iznosu od 814.930,00 dinara u četvrtom isplatnom redu, kao i da je po drugoj prijavi potraživanja istom podnosiocu 21. janura 2011. godine priznato potraživanje na ime glavnog duga u iznosu od 74.864,00 dinara i na ime kamate 8.358,00 dinara u drugom isplatnom redu;

- da podnosioci M . G . i T . S, a stečajni poverioci u predmetnom stečajnom postupku, nisu namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača , ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i potvrđeno o žalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine u stavovima prvom i čet vrtom izreke kojima je odlučeno o troškovima, kao i u stavu pet om izreke, dok je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnih sudova da namire potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosilaca ustavnih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ iz Vučja u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g od redbom člana 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe M . G . i T . S . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznos e koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca izjavljenoj 30. septembra 2015. godine protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine, kojima je pravnosnažno odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku od po još 2.900 evra, Ustavni sud konstatuje da su podnosi oci ustavne žalbe M . G . i T . S . u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje na to da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnosiocima ustavne žalbe M. G . i T . S . redovni sudovi su usvoj ili zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada, a sudovi su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđena vrednost iznosa od 100,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi podnetoj protiv osporenih sudskih rešenja ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosilaca M. G . i T . S . izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu O. S . izjavljen u protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 120/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 259/2015 od 9. jula 2015. godine, Ustavni sud je ocenio da su sudovi naveli detaljne i jasne razloge , zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi ove podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda , u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

Takođe, imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe O. S . nije bila stranka u predmetnom stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije broj St. 7/ 09), Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije aktivno legitimisana u delu zahteva ustavne žalbe koji se odnosi na utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavni sud je, polazeći od prethodno navedenog, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu O. S , kao u tački 4. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U odnosu na zahtev podnosilaca ustavne žalbe od 30. septembra 2015. godine koji se odnosi na naknadu troškova postupka koji je vođen pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu R4. St. 120/15 i pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rž. gp. 259/2015, Ustavni sud konstatuje da je o troškovima tog postupka već odlučeno osporenim rešenjima, kao i da podnosioci M. G . i T . S . u ustavnoj žalbi ne navode nijedan razlog na kome zasnivaju svoju tvrdnju da bi troškovi trebalo da im budu dosuđeni u traženom iznosu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u tački 3. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić. s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti