Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene prava u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Višeg suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da su sudovi povredili pravo na pravično suđenje jer su naknadu za eksproprisano zemljište odredili isključivo na osnovu procene poreske uprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S. iz T. kod N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V . S. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1. 33/11 od 19. maja 2011. godine i rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 1925/11 od 24. oktobra 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 1925/11 od 24. oktobra 2011. godine i određuje da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R1. 33/11 od 19. maja 2011. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V . S. iz T. kod N. je 1. decembra 2011. godine, preko punomoćnika D. D, advokata iz N, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R1. 33/11 od 19. maja 2011. godine i Višeg suda u Nišu Gž. 1925/11 od 24. oktobra 2011. godine, zbog „povrede prava na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije “, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je pred Osnovnim sudom u Nišu vođen vanparnični postupak za odr eđivanje naknade za eksproprisano zemljište; da je sud visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost zasnovao isključivo na nestručnoj i neobrazloženoj proceni Poreske uprave uprkos tome što je podnosilac pružio dokaz da je vrednost zemljišta na navedenoj lokaciji znatno veća; da je prvostepeni sud odbio predlog podnosioca za izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost tržišne cene predmetne nepokretnosti. Podnosilac smatra da je sud mogao da izvede i druge dokaze u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku kako bi se utvrdila prava tržišna vrednost eksproprisanog zemljišta. Zbog opisanog postupanja nadležnih sudova, podnosilac je mišljenja da su mu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, te da mu je pričinjena materijalna šteta koja se ogleda u razlici između iznosa stvarne i utvrđene vrednosti oduzetog zemljišta. Takođe ističe da je stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druge građane koji su dobili znatno veće iznose na ime naknade za eksproprijaciju istog ili sličnog zemljišta, te da je na taj način diskriminisani jer mu nije pružena jednaka zakonska zaštita. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i utvrdi mu pravo na naknadu materijalne štete i troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1. 33/11 od 19. maja 2011. godine određena je naknada u novcu za eksproprisanu nepokretnost ( dela katastarskoj parc eli broj 5560/2 , KO Trupale) predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, u visini od 190,00 dinara po m2 i obavezan je korisnik eksproprijacije Grad Niš da predlagaču na ime naknade isplati ukupno iznos od 16.846,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je preko određenog a do traženog iznosa od 1.085,45 dinara po m2, zahtev predlagača odbijen. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je na zahtev suda, a u cilju utvrđivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, Poreska uprava – Filijala Niš dostavila podatak da tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta na predmetnoj lokaciji iznosi 190,00 dinara po m2; da je tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena poređenjem sa podacima o tržišnim vrednostima istorodnih vrsta nepokretnosti iz pravnosnažno okončanih predmeta prenosa apsolutnih prava; da je sud odbio predlog punomoćnika predlagača da se izvede dokaz veštačenjem preko veštaka poljoprivredne struke na okolnost utvrđivanja tržišne cene eksproprisane nepokretnosti. Pozivajući se na odredbe člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji i člana 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 20/09) kojom je propisano da procenu tržišne cene eksproprisanog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, prvostepeni sud je zaključio da naknadu za predmetnu nepokretnost treba odrediti prema ceni dobijenoj od Poreske uprave – filijala Niš, iz kog razloga je i odbio predlog predlagača za izvođenje dokaza veštačenjem .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 1925/11 od 24. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno prvostepeno rešenje. Prema nalaženju Višeg suda u Nišu, prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbu člana člana 42. Zakona o eksproprijaciji kada je naknadu za eksproprisanu nepokretnost odredio na osnovu izveštaja Poreske uprave - Filijala Niš, kao nadležnog organa. Viši sud je ocenio da su žalbeni navodi predlagača - da se u cilju utvrđivanja vrednosti nepokretnosti mogu izvoditi i drugi dokazi, bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja i drugačiju odluku suda u konkretnom slučaju.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2. ).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 16/01, 23/01 i 20/09), kojima je propisano: da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 1.); da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi, kao i da ako se korisniku eksproprijacije nepokretnost predaje pre pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, raniji sopstvenik ima pravo da bira da mu se naknada odredi prema okolnostima u vreme predaje eksproprisane nepokretnosti ili u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi (član 41. st. 2. i 3.); da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano, i da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih p rava na nepokretnostima (član 42. st. 1. i 2.).

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05 i 85/12) propisano je: da u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sud određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost (član 132.); da će sud na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi odrediće i veštačenje (član 136. stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja su i stavovi Ustavnog suda izneti u Odluci Už–5686/2011 od 28. februara 2013. godine.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konsatatuje da se suština navoda o povredi označenog prava odnosi na tvrdnju podnos ioca da su nadležni sudovi pogrešno primenili odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, kada su zaključili da se naknada za eksproprisanu nepokretnost može isključivo utvrđivati na osnovu podatka dobijenog od nadležnog poreskog organa.

Ustavni sud ukazuje da pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega , nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene materijalnog prava.

Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už–5686/11 od 28. februara 201 3. godine povodom ustavne žalbe kojom je osporena pogrešna primena materijalnog prava (odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji) u odlukama sudova donetim u bitno sličnoj pravnoj stvari kao u konkretnom slučaju, konstatovao da iz člana 42. Zakona o eksproprijaciji, na čiju pogrešnu primenu u ustavnoj žalbi ukazuju i podnosi lac, proizlazi da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine). Po oceni Ustavnog suda, zadatak poreske uprave nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud prilikom određivanja visine naknade za oduzeto zemljište odbio da izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke na okolnost utvrđivanja visine tržišne cene oduzetog zemljišta, jer je je zaključio da, s obzirom na odredbu člana 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, naknadu za predmetno zemljište treba odrediti na osnovu podatka pribavljenog od nadležne poreske uprave. Viši sud u Nišu je, takođe, polazeći od odredaba člana 42. Zakona o eksproprijaciji zaključio da se visina naknade, odnosno tržišna cena predmetn e nepokretnosti, određuje isključivo na osnovu procene koju vrši poreska uprava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da stanovište i dati razlozi u osporenim rešenjima nisu ust avnopravno prihvatljivi. Naime, zaključak redovnih sudova da odredba člana 42. Zakona o eksproprijaciji uskraćuje mogućnost da se naknada i tržišna cena eksproprisanih nepokretnosti određuje i procenjuje na neki drugi način, osim na osnovu procene koju vrši poreska uprava, ukazuje da u konkretnom slučaju p ostupak utvrđivanja naknade za oduzeto zemljište nije sproved en u skladu sa zakonom. Tržišna cena koju je procenila nadležna poreska uprava u svom izveštaju predstavljala je najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju je sud u konkretnom slučaju i odredio, ali po oceni Ustavnog suda, time nije bila isključena mogućnost da sud sprovede veštačenje, budući da nije isključivo i jedino vezan procenom poreske uprave . Upravo je nadležnost sudova i bila da odredi visinu naknade za eksproprisano zemljište i to, kako na osnovu procene poreske uprave, tako i drugih dokaznih sredstava, ukoliko su smatrali da je to u konkretnom slučaju bilo potrebno i opravdano.

Stoga je Ustavni sud ocenio da postupak utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost nije sproveden u skladu sa zakonom, te da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Viši sud u Nišu ponovo odlučio o žalbi podnosioca koja je izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

S tim u vezi, Sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje ili ocenjuje visinu „dosuđene“ novčane naknade. Takođe, Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku suda da li je procenjena vrednost eksproprisanog zemljišta koju je dala nadležna poreska uprava zaista i tržišna vrednost koju garantuje član 58. stav 2. Ustava, pod uslovom da sud takvu vrednost odredi i utvrdi u postupku koji je u skladu sa zakonom.

Kako je Sud utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava, to nije ocenjivao navode iz ustavne žalbe u vezi povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, jer je ovo u konkretnom slučaju konzumirano utvrđenom povredom prava na pravično suđenje.

6. Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedozvoljenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona, u delu u kome se podnosilac poziva na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava u predmetnom vanparničnom postupku, jer nije pružio dokaze da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, koju opredeljuje kao razliku između tržišne i utvrđene vrednosti eksproprisanog zemljišta, preuranjen, jer će se u ponovnom žalbenom postupku pred drugostepenim sudom odlučivati o žalbi podnosilaca protiv prvostepenog rešenja kojim je visina naknade određena, zbog čega je, Ustavni sud rešio kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca, za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene prava u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti