Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da nije povređeno pravo na pravično suđenje, jer je rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pravilno računat od dana dostave punomoćniku za prijem pismena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6146/2016
03.04.2025.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i Tatjana Đurkić, u postupku po ustavnoj žalbi J. A. i T. Š. (T. Š.), oboje iz Nemačke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba J. A. i T. Š. (T. Š.) izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 382/16 od 20. aprila 2016. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. J. A. i T. Š. (T. Š.), oboje iz Savezne Republike Nemačke, podneli su 4. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika S. V, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 382/16 od 20. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navode: da im je u prvostepenom krivičnom postupku, kao branilac po službenoj dužnosti, bio postavljen N. A, advokat iz Vladičinog Hana; da su, pre prijema prvostepene presude, za izabranog branioca ovlastili S. V, advokata iz Niša, o čemu je izabrani branilac obavestio prvostepeni sud podneskom primljenim u sudu 7. jula 2015. godine, a u punomoćju je navedeno: „Pa molim sud da ubuduće sva pismena dostavlja na adresu ovog branioca“, nakon čega je sud trebalo da razreši branioca postavljenog po službenoj dužnosti, da je prvostepeni sud prvostepenu presudu dostavio 18. avgusta 2015. godine izabranom braniocu, advokatu S. V, koji je 1. septembra 2015. godine, u ime okrivljenih, izjavio žalbu protiv prvostepene presude, prisustvovao sednici drugostepenog veća i primio drugostepenu presudu 10. februara 2016. godine, a zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo preko preporučene pošte 9. marta 2016. godine. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je rok od 30 dana za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti trebalo ceniti od datuma prijema drugostepene presude od strane njihovog izabranog branioca. Umesto da meritorno odluči o podnetom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je 20. aprila 2016. godine doneo osporeno rešenje Kzz. 382/16, kojim je zahtev od 9. marta 2016. godine odbacio kao neblagovremen, sa obrazloženjem da je drugostepena presuda uručenu 17. decembra 2015. godine braniocu po službenoj dužnosti, koji je bio ovlašćen za prijem pismena u prvostepenom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno i da je na zapisniku o glavnom pretresu održanom 24. juna 2015. godine konstatovano: „Optužena (…) u završnoj reči navodi da u celosti prihvata završnu reč svog branioca N. A, advokata iz Vladičinog Hana, te i da je saglasna da bude punomoćnik za prijem pismena“, i da je ova konstatacija stoji i za drugookrivljenog T, ali da je to moralo biti urađeno tada jer su podnosioci ustavne žalbe odmah morali da napuste zemlju, s obzirom na to da im je izrečena mera bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje.

Predloženo je poništenje osporenog rešenja i nalaganje donošenja nove odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i naknadi štetu u iznosu od po 500.000,00 dinara i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Osnovnim sudom u Srdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu protiv podnosilaca, kao okrivljenih, je vođen krivični postupak zbog krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. U ovom postupku okrivljenima je postavljen branilac po službenoj dužnosti N. A, advokat iz Vladičinog Hana. Na glavnom pretresu održanom 24. juna 2015. godine okrivljeni su prihvatili završnu reč branioca po službenoj dužnosti i saglasili se da on bude punomoćnik za prijem pismena.

Presudom od 24. juna 2015. godine okrivljeni su oglašeni krivim zbog krivičnih dela koja su im stavljena na teret i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i osam dana, uz izricanje mere bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje u trajanju od po jedne godine od dana pravosnažnosti presude.

Podneskom, primljenim u sudu 7. jula 2015. godine, advokat iz Vladičinog Hana S. V. obavestio je prvostepeni sud da su ga okrivljeni angažovali kao izabranog branioca, te da ubuduće sud sva pismena dostavlja na njegovu adresu.

Prvostepena presuda je izabranom braniocu i nadležnom tužiocu ekspedovana 14. avgusta 2015. godine. Izabrani branilac je prvostepenu presudu primio 18. avgusta 2015. godine i protiv nje je izjavio žalbu 3. septembra 2015. godine.

 

Dopisom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 972/15 od 12. oktobra 2015. godine, izabrani branilac je obavešten o sednici veća drugostepenog suda, zakazanoj za 12. novembar 2015. godine. Sednica veća je održana 12. novembra 2015. godine, kojoj je prisustvovao izabrani branilac i doneta je drugostepena presuda, kojom je preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako da su okrivljeni osuđeni zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Drugostepena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 972/15 od 12. novembra 2015. godine dostavljena je 17. decembra 2015. godine punomoćniku za prijem pismena (ranije braniocu po službenoj dužnosti), advokatu N. A, a potom 10. februara 2016. godine i izabranom braniocu S. V.

Izabrani branilac je, protiv prvostepene i drugostepene presude, Vrhovnom kasacionom sudu izjavio 9. marta 2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je, osporenim rešenjem Kzz. 382/16 od 20. aprila 2016. godine, zahtev odbacio kao neblagovremen.

U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je: „Iz spisa predmeta - zapisnika o glavnom pretresu Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 53/15 od 24. juna 2015. godine se utvrđuje da su okrivljeni J. A. i T. S. u završnoj reči izjavili da su saglasni da njihov branilac po službenoj dužnosti, adv. N. A, bude punomoćiik za prijem pismena". Vrhovni kasacioni sud je u osporenom rešenju naveo da imajući u vidu odredbu člana 246. stav 2. ZKP, kojom je propisano da ako je okrivljeni punomoćjem branioca ovlastio za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se da je dostavljanje izvršeno, kao i činjenicu da se iz dostavnice za lično dostavljanje utvrđuje da je branilac po službenoj dužnosti okrivljenih adv. N. A, presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 972/15 od 12. novembra 2015. godine, primio lično 17. decembra 2015. godine, a iz prijemnog pečata Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu proizlazi da je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti izabranog branioca okrivljenih adv. S. V. protiv navedenih pravnosnažnih presuda podnet preporučeno preko pošte dana 9. marta 2016. godine, dakle, po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao neblagovremen“.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, na osnovu člana 72. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Osnovni sud u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je dopisom K. 53/15 od 5. juna 2018. godine obavestio Ustavni sud da su okrivljeni J. A. i T. Š. ovlastili advokata S. V. da ih brani u predmetnom krivičnom postupku po punomoćju od 6. jula 2015. godine, koje se nalazi u spisima predmeta tog suda K. 53/15 i iz kojeg proizlazi da okrivljeni tim punomoćjem nisu izričito ovlastili imenovanog advokata da isti bude i punomoćnik za prijem pismena, iz kojih razloga je sud prevedene presude Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 53/15 od 24. juna 2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 972/15 od 12. oktobra 2015. godine dostavio okrivljenima preko advokata N. A, koji im je u prvostepenom postupku bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, a za kojeg su podnosioci ustavne žalbe pred prvostepenim sudom na glavnom pretresu 24. juna 2015. godine izjavili da se pridružuju završnoj reči postavljenog branioca advokata N. A. i da su saglasni da on bude njihov punomoćnik za prijem pismena.

U odgovoru Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 53/15 od 5. juna 2018. godine takođe je navedeno da su prvostepena i drugostepena presuda dostavljene izabranom braniocu S. V. (18. avgusta 2015. prvostepena i 10. februara 2016. godine drugostepena), koji je kao izabrani branilac po punomoćju od 6. jula 2015. godine učestvovao u drugostepenom sudskom postupku, a da su advokatu N. A. navedene presude prevedene na jezik na kojem su okrivljeni učestvovali u sudskom postupku (ruski jezik), dostavljene za okrivljene kao punomoćniku za prijem pismena.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je traženo da se dostavi obaveštenje o tome kada je podnosiocima ustavne žalbe J. A. i T. Š. (T. Š.) dostavljena drugostepena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 972/15 od 12. novembra 2015. godine i da se kao dokaz prilože kopije dostavnica, odnosno povratnica, Osnovni sud u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je dopisom Su. VIII-VIII-154/2024 od 13. juna 2024. godine je obavestio Ustavni sud da je presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1. 972/15 od 12. novembra 2015. godine, nakon izvršenog prevoda sa srpskog na ruski jezik dostavljena „braniocu optuženih N. A. -advokatu iz Vladičinog Hana“ dana 18. septembra 2015. godine, te je uz navedeni odgovor, koji je potpisao Sekretar tog suda, dostavljena kopija dostavnice za lično dostavljanje iz koje se utvrđuje da su u predmetu K. 53/15, advokatu N. A. dostavljena „dva rešenja 5Kž1. 972/15“, dana 17. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosioci pozivaju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Član 75. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP), propisuje da jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi.

Odredba člana 80. stav 2. tačka 1) ovog zakonika propisuje da će, pored razloga predviđenih u stavu 1. tač. 1) do 3) ovog člana, branilac postavljen po službenoj dužnosti biti razrešen ako okrivljeni ili lice iz člana 75. stav 1. ovog zakonika uzme drugog branioca.

Članom 81. ZKP je propisano: da o razrešenju branioca odlučuje na predlog javnog tužioca ili po službenoj dužnosti, sudija za prethodni postupak, predsednik veća, pretresno veće, odnosno sudija pojedinac (stav 1.); da je, pre donošenja odluke, sud dužan da pozove okrivljenog i branioca da se o razlozima za razrešenje izjasne u roku od 24 časa i prilože dokaze za svoje tvrdnje, i upozori ih da će u slučaju da izjašnjenje izostane ili da uz njega ne budu priloženi dokazi, odluka biti doneta na osnovu raspoloživih podataka (stav 2.); da žalba protiv rešenja o razrešenju branioca ne zadržava njegovo izvršenje (stav 3.); da protiv rešenja o razrešenju branioca iz razloga navedenih u članu 80. stav 1. tačka 1) ovog zakonika žalba nije dozvoljena (stav 4.); da će o razrešenju branioca iz razloga navedenih u članu 80. stav 1. tač. 2) do 4) i stav 2. tačka 2) ovog zakonika javni tužilac ili predsednik suda izvestiti nadležnu advokatsku komoru (stav 5.).

Odredbama člana 242. ZKP propisano je da se pismena dostavljaju, po pravilu, posredstvom službenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije (stav 1.); da se dostavljanje može izvršiti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, a uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte. Dostavljanje se smatra izvršenim protekom roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, odnosno od prijema potvrde da je pismeno predato punomoćniku za prijem pismena, poštanskom fahu, odnosno dostavljeno elektronskim putem (stav 3.).

Član 246. stav 2. ZKP propisuje da, ako je okrivljeni punomoćjem branioca ovlastio za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se da je dostavljanje izvršeno.

Odredbama člana 249. ZKP propisano je da se učesniku u postupku koji se nalazi na poznatoj adresi u inostranstvu pismena dostavljaju u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ako to nije uređeno potvrđenim međunarodnim ugovorom (stav 1.); da se uz pismeno iz stava 1. ovog člana, organ postupka može naložiti okrivljenom da u određenom roku postavi punomoćnika za prijem pismena u Republici Srbiji i da o tome obavesti organ postupka, uz upozorenje na posledice iz stava 3. ovog člana (stav 2.); da ako okrivljeni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana organ postupka će mu postaviti punomoćnika. Dostavljanjem pismena postavljenom punomoćniku smatra se da je dostavljanje izvršeno (stav 3.).

Odredbom člana 425. stav 5. ZKP propisano je da se overeni prepis presude dostavlja tužiocu, optuženom i njegovom braniocu.

Članom 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Član 483. Zakonika, pored ostalog, propisuje: da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac (stav 1.); da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca (stav 3.).

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ovog zakonika je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju, pored ostalog, povređen zakon, dok odredba stava 4. člana 485. ovog zakonika propisuje da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

5. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosioci svoje navode o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je Vrhovni kasacioni sud, protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, rok za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti pogrešno računao od dana dostavljanja drugostepene presude braniocu koji je prethodno bio postavljen po službenoj dužnosti, ali mu je to svojstvo prestalo angažovanjem izabranog branioca, umesto da taj rok računa od dana kada je ta presuda dostavljena izabranom braniocu. Podnosioci smatraju da je obaveštavanjem suda da je kao branilac izabran drugi advokat, prestala dužnost prethodno postavljenom braniocu po službenoj dužnosti, te je sud bio u obavezi da sva pismena dostavlja izabranom braniocu, kako je to i navedeno u podnesku kojim je sud obavešten o angažovanju izabranog branioca umesto branioca postavljenog po službenoj dužnosti, iz čega proizlazi da se svi rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, saglasno odredbi člana 246. stav 2. ZKP, moraju računati od dana predaje pismena advokatskoj kancelariji izabranog branioca.

Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud je, najpre, pošao od odredbe člana 75. stav 1. ZKP, koja propisuje da jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, kao i odredbe člana 80. stav 2. tačka 1) ovog zakonika, koja propisuje da će, pored razloga predviđenih u stavu 1. tač. 1) do 3) ovog člana, branilac postavljen po službenoj dužnosti biti razrešen ako okrivljeni ili lice iz člana 75. stav 1. ovog zakonika uzme drugog branioca.

U konkretnom slučaju, okrivljenima je u prvostepenom krivičnom postupku postavljen branilac po službenoj dužnosti, s obzirom na to da krivično delo koje im je stavljeno na teret zahteva obaveznu odbranu a okrivljeni nisu imali izabranog branioca. Na glavnom pretresu održanom pred prvostepenim sudom 24. juna 2015. godine, okrivljeni su prihvatili završnu reč branioca i saglasili se da njihov branilac po službenoj dužnosti, advokat N. A, bude punomoćnik za prijem pismena. Nakon donošenja i javnog objavljivanja prvostepene presude, a pre njenog dostavljanja učesnicima u postupku, okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, angažovali su advokata S. V. za odbranu u predmetnom krivičnom postupku i o tome izvestili sud podneskom od 7. jula 2015. godine uz koji su dostavili punomoćje za zastupanje od 6. jula 2015. godine. Na taj način, po oceni Ustavnog suda podnosioci ustavne žalbe su, kao okrivljeni u krivičnom postupku jasno manifestovali svoju volju da ih u daljem toku postupka zastupa izabrani branilac advokat S. V, umesto advokata N. A, koji im je u toku prvostepenog postupka bio postavljen po službenoj dužnosti. Stoga, i po oceni Ustavnog suda, iako iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije proizlazi da krivični sud nije doneo rešenje o razrešenju branoca po službenoj dužnosti, njegova dužnost kao branioca je prestala po sili zakona angažovanjem izabranog branioca od strane okrivljenih, saglasno odredbi člana 80. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da u je konkretnom nužno konstsatovati da iz dostavljenih i pribavljenih dokaza nesumnjivo proizlazi da advokat N. A, pored toga što je bio podnosiocima ustavne žalbe postavljen za branioca po službenoj dužnosti, koja dužnost mu je prestala 7. jula 2015. godine, kako je to napred konstatovano, ali on je uz jasno izraženu saglasnost okrivljenih na glavnom pretresu 24. juna 2015. godine postavljen i za punomoćnika za prijem pismena, saglasno odredbi člana 242. stav 3. u vezi sa članom 246. stav 2. ZKP, koje ovlašćenje nije nikada opozvano, niti su okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, otkazali dato punomoćje za prijem pismena.

Polazeći od napred utvrđenog, Ustavni sud smatra da se konstatacija da se ubuduće sva pismena imaju dostavljati opunomoćenom braniocu, koja je navedena u propratnom podnesku od 7. jula 2015. godine, koji je potpisao advokat S. V, isključivo predstavlja obaveštenje sudu da su okrivljeni angažovali za odbranu drugog advokata, kojem treba dostavljati sva pismena koja se po odredbama ZKP imaju uručiti braniocu okrivljenog, te se nikako ne može smatrati izjavom volje branjenika kojom okrivljeni ovlašćuju tog advokata i za prijem pismena u smislu odredbe člana 246. stav 2. ZKP u vezi sa članom 242. stav 3. ZKP. Naime, odredbom člana 427. stav 5. ZKP propisano je da se overeni prepis presude ima dostaviti odvojeno braniocu okrivljenog, bilo da se radi o izabranom braniocu ili braniocu po službenoj dužnosti, kao i okrivljenom lično, odnosno, saglasno odredbi člana 242. stav 3. ZKP između ostalog, i preko punomoćnika za prijem pismena, i to samo uz izričitu saglasnost okrivljenog, što je u kokretnom advokat N. A, kojem je navedena saglasnost data na glavnom pretresu 24. juna 2015. godine i do donošenja osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda nije opozvana, niti su podnosioci ustavne žalbe izričito iskazali svoju volju da advokat S. V, bude njihov punomoćnik za prijem pismnena u smislu navedenih zakonskih odredbi.

Polazeći od toga da iz celokupne dokumentacije prizlazi da podnosioci ustavne žalbe u toku krivičnog postupka koji je predhodio podnošenju ustavne žalbe, odnosno do donošenja osporenog rešenja, nisu preduzeli nijednu radnju kojom bi povukli svoja ovlašćenja za prijem pismena, koja su izričito dali advokatu N. A. na glavnom pretresu 24. juna 2015. godine, a imajući u vidu da iz odgovora Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 53/15 od 5. juna 2018. godine nesumnjivo proizlazi da je taj sud prvostepenu, a potom i drugostepenu presudu dostavio advokatu S. V, kao braniocu okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, a da su navedene sudske odluke okrivljenima, ovde podnosiocima, saglasno odredbi člana 427. stav 3. u vezi sa članom 242. stav 3. i članom 246. stav 2. ZKP, prevedene na jezik na kojem su učestvovali u krivičnom postupku, dostavljene preko punomoćnika za prijem pismena advokata N. A, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud, ustavnopravno prihvatljivom primenom merodavnog prava ocenio da se u konkretnom slučaju rok od 30 dana za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima računati od dana dostavljanja drugostepene presude punomoćniku za prijem pismena, advokatu N. A. 17. decembra 2015. godine, saglasno odredbi člana 485. stav tačka 1) ZKP. S obzirom na to da je odredbom člana 485. stav 4. ZKP izričito navedeno da rok za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva iz razloga propisanih tom odredbom počinje da teče od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna sudska odluka, a što je u konkretnom datum dostavljanja punomoćniku za prijem pismena advokatu N. A.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je zaključio da osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 382/16 od 20. aprila 2016. godine podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredboma člana 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u izreci.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (videti obrazloženje Odluke Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, objavljene na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.). Ustavni sud posebno naglašava da praksa Evropskog suda za ljudska prava u pogledu naknade troškova postupka ne može biti relevantna u situaciji kada je ustavna žalba odbijena.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2070/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku za isplatu policijskih dodataka
• Už 15215/2021: Usvajanje ustavne žalbe zbog nedostavljanja presude braniocu u prekršajnom postupku
• Kzz 627/2025: Vrhovni sud ukida presude zbog povrede prava na privatnost komunikacije
• Kzz 35/2026: Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Kzz 1549/2025: Rešenje o odbacivanju neblagovremenog zahteva u predmetu opojnih droga
• Kzz 1319/2025: Ukidanje odluke o troškovima i potvrda osude za uvredu
• Kzz 1150/2025: Presuda o odbijanju optužbe zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja