Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje privrednom društvu čiji je predlog za izvršenje odbijen zbog promene poslovnog imena. Sud je stava da promena imena ne utiče na pravni subjektivitet i da je izvršni sud proizvoljno postupio.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Nielsen Audience Measurement“ DOO iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Nielsen Audience Measurement“ DOO i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Zaječaru IPV (Iv). 66/13 od 3. jula 2013. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Zaječaru IPV (Iv). 66/13 od 3. jula 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru Iv. 449/13 od 11. juna 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Nielsen Audience Measurement“ DOO iz Beograda podneo je, 29. jula 2013. godine, preko punomoćnika Marka Trišića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru IPV (Iv) . 66/13 od 3. jula 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava, prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Podnosilac je, u ustavnoj žalbi, između ostalog istakao: da mu je kao izvršnom poveriocu, prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave od 5. juna 2013. godine, jer je u vreme kad su izdavane fakture, na osnovu kojih je podneo predlog, poslovao pod punim poslovnim imenom „Preduzeće za istraživanje auditorijuma Agb Nielsen Media Research” DOO iz Beograda; da je poslednja faktura na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje izdata 30. juna 2012. godine, a da je rešenjem Agencije za privredne registre BD 111436/2012 od 23. avgusta 2012. godine, koje je dostavio uz predlog za izvršenje, usvojena registraciona prijava i u registru privrednih subjekata izvršena promena naziva, tako što je brisan naziv „ Agb Nielsne Media Research” i upisano „Nielsen Audience Measurement"; da se iz sadržine navedenog rešenja o promeni naziva, odnosno poslovnog imena izvršnog poverioca vidi da se radi o istom društvu koje je u periodu kada su fakture izdate poslovalo pod jednim poslovnim imenom, nakon čega je došlo do promene imena, ali ne i identiteta privrednog društva; da je neprihvatljiv stav izvršnog suda da nema ovlašćenja parničnog suda da utvrđuje odlučne činjenice koje se tiču postupka promene poslovnog imena stranaka u postupku po verodostojnoj ispravi, te da bi u slučaju donošenja rešenja o izvršenju, odlučio o nečemu što ne ulazi u njegovu nadležnost; da predlog za izvršenje ispunjava uslove za donošenje rešenja o izvršenju iz člana 35. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer pored obaveznih elemenata sadrži i matični broj privrednog društva, kao i poreski identifikacioni broj; da se identifikacija privrednog društva vrši i na osnovu ovih elemenata, te da nema mesta zaključku suda da se ne radi o istom privrednom društvu; da je sud dao nedosledno obrazloženje, jer je pozivajući se na odredbe Zakona o privrednim društvima, zaključio da ne postoji identitet u pogledu poverioca iz verodostojne isprave i izvršnog poverioca iz predloga za izvršenje; da prema zauzetom stavu izvršnog suda , sledi zaključak da bi svakom promenom poslovnog imena, bilo na jednoj ili drugoj strani, bilo onemogućeno voditi izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave , i to usled promena koje ne utiču na identitet stranaka; da usled ovakvog postupanja izvršnog suda svoje pravo mora ostvariti u parničnom postupku, kao i da je ovakvim postupanjem pretrpeo stvarnu štetu u vidu troškova postupka. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 5. juna 2013. godine, preko punomoćnika, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Privrednom sudu u Zaječaru protiv izvršnog dužnika Timočka televizija i Radio Zaječar AD, iz Zaječara, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 845.737,52 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka. U predlogu za izvršenje je, pored ostalog, navedeno, da je izvršni poverilac izvršio promenu naziva i poslovnog imena kod Agencije za privatizaciju i dostavio je sudu na uvid rešenje o izvršenoj promeni.

Privredni sud u Zaječaru je rešenjem Iv. 449/13 od 11. juna 2013. godine odbio, kao neosnovan, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave izvršnog poverioca od 5. juna 2013. godine, navodeći da su prenos i prelaz potraživanja ili obaveze mogući kada je u pitanju izvršni postupak na osnovu izvršne isprave, a ne i na osnovu verodostojne isprave. Dalje nalazi , da kako ne postoji identitet u pogledu poverioca iz verodostojne isprave i izvršnog poverioca iz predloga za izvršenje, to je primenom odred aba čl ana 5, člana 18. stav 3. i člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, našao da nisu isp unjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju.

Rešavajući o prigovoru izvršnog poverioca, Privredni sud u Zaječaru je osporenim rešenjem IPV (Iv). 66/13 od 3. jula 2013. godine odbio, kao neosnovan, prigovor izvršnog poverioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je kao izvršni poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave od 5. juna 2013. godine označen "Nielsen Audience Measurment“ DOO iz Beograda i da su uz isti priložene verodostojne isprave-računi u kojima je kao izdavalac označen "Agb Nieslen Media Research" DOO iz Beograda; da je rešenjem Agencije za privredne registre BD 111436/2012 od 23. avgusta 2012. godine usvojena registraciona prijava, pa je u odnosu na privredno društvo “Preduzeće za istraživanje auditorijuma Afb Nieslsen Media Research” DOO iz Beograda izvršena promena naziva u "Nielsen Audience Measurment" DOO iz Beograda; da je kod izvršnog poverioca označenog u predlogu za izvršenje i poverioca kao izdavaoca računa priloženih uz predlog za izvršenje došlo do promene u elementima njegovog naziva i poslovnog imena; da je članom 22. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji, da poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva i da je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava, čime se vrši identifikovanje istog u sudskom izvršnom postupku; da izvršni sud nema ovlašćenja parničnog suda da utvrđuje odlučne činjenice koje se tiču postupaka promena poslovnog imena stranaka u postupku po verodostojnoj ispravi; da je svrha postupka izvršenja na osnovu verodostojne isprave ishodovanje odluke suda u vidu obavezujućeg dela rešenja o izvršenju isključivo na osnovu sadržine pisanih isprava i bez izjašnjenja suprotne strane, a kao postupka koji je ekonomičniji od parničnog postupka. Veće prvostepenog suda nalazi da se sistematskim tumačenjem odredbe člana 8. stav 1, člana 18. stav 3. i člana 35. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje rešenja o izvršenju dolazi do zaključka da izvršni sud u meritumu povodom predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave može doneti rešenje o izvršenju, ukoliko je lice označeno u verodostojnoj ispravi i lice koje svojim imenom, odnosno nazivom označeno kao izvršni dužnik predlogom za izvršenje. Dalje, nalazi da je izvršni poverilac promenio svoje poslovno ime iz člana 22. stav 1. Zakona o privrednim društvima, i to u elementu naziva kao distinktivnog elementa iz stava 3. istog člana, a što čini da, s obzirom na prirodu izvršnog postupka, nisu ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju za donošenje rešenja o izvršenju.

Veće izvršnog suda je istaklo da je uz predlog za izvršenje bilo priloženo rešenje Agencije za privredne registre BD 111436/2012 od 23. avgusta 2012. godine, ali da tumačenje istog i ispitivanje odlučnih činjenica za primenu odredbe člana 478. stav 2. Zakona o privrednim društvima zahteva utvrđenje u parničnom postupku u kome se primenjuju načela neposrednog i usmenog raspravljanja, što nije svojstveno izvršnom postupku i ovlašćenjima izvršnog suda. Veće je, takođe, istaklo da odbijanje predloga za izvršenje nije posledica manjkavosti sadržine samih verodostojnih isprava, već okolnosti da postoji različito označavanje poslovnog imena izvršnog poverioca u predlogu i verodostojnim ispravama, a sve imajući u vidu ovlašćenja izvršnog suda u utvrđivanju činjenica na osnovu kojih se meritorno odlučuje u izvršnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) propisano je: da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom (član 8. stav 1.); da se izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje i na osnovu verodostojne isprave, da je verodostojna isprava između ostalih i faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi, da je verodostojna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze (član 18. st av 1 . i stav 2. tač. 3) i 4.); da se iz vršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje je u izvršnoj ispravi označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku, da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik; da u slučaju prenosa ili prelaza potraživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju, sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca, da na predlog sticaoca koji javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili prešlo, sud odnosno izvršitelj zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog poverioca, da se se odredbe st. 3. i 4. ovog člana shodno primenjuju i u slučaju prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju (član 23. st. 1 )-5)); da u predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika , da u predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja i da u privrednim stvarima kada je izvršni dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored obavezne sadržine propisane u stavu 1. ovog člana, moraju biti navedeni i sledeći podaci: matični broj stranaka, odnosno poreski identifikacioni broj ili za strana pravna lica odgovarajući identifikacioni broj i brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka (član 35. st. 1. i 2.).

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 i 5/15 ) je propisano da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo u skladu sa Zakonom o registraciji, da poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedište društva i da je naziv karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava (član 22. st. 1, 2. i 3.) ; da promenom pravne forme društvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u skladu sa ovim zakonom i da promena pravne forme društva ne utiče na pravni subjektivitet tog društva (član 478. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od navedene odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Ustavni sud, najpre konstatuje, da je izvršni poverilac „Nielsen Audience Measurement“ DOO iz Beograda, ovde podnosilac ustasvne žalbe , podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a kao verodostojne isprave dostavio je fakture koje je izdao pod nazivom „Agb Nielsen Media Research“ DOO iz Beograda, radi fakturisanja usluga elektronskog merenja televizijskog auditorijuma i prikupljanja detaljnih podataka o ukupnom TV auditorijumu na teritoriji Srbije, pruženim dužniku. Takođe, konstatuje da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naglasio da je promena poslovnog imena izvršena rešenjem Agencije za privredne registre, o čemu je dostavio dokaz. Međutim, izvršni sud je zauzeo stanovište da označeni izvršni poverilac nije isto lice kao i izdavalac fakture, odnosno verodostojne isprave na osnovu koje traži izvršenje, smatrajući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Polazeći pre svega, od sadržine odredbe člana 18. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud konstatuje da je istom propisano da je verodostojna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.

Naime, Ustavni sud nalazi da se načelo formalnog legaliteta ne može pravdati time da tumačenje rešenja Agencije za privredne registre kojim je izvršena promena poslovnog imena izvršnog poverioca predstavlja utvrđivanje činjenica koje su predmet parničnog postupka. Tim pre, što veće prvostepenog suda tumačenje rešenja Agencije za privredne registre vezuje za primenu odredbe člana 478. stav 2. Zakona o privrednim društvima kojom je propisano da promena pravne forme društva ne utiče na pravni subjektivitet tog društva, što ovde nije slučaj. Naime, kako je u konkretnom slučaju izvršena promena poslovnog imena kod Agencije za privredne registre, Ustavni sud nalazi da navedena promena ne može predstavljati opravdavajući razlog za odbijanje predloga za izvršenje izvršnog poverioca.

Ustavni sud nalazi da je u navedenoj situaciji izvršni sud, radi utvrđivanja osnovanosti predloga za izvršenje, iz sadržine rešenja Agencije za privredne registre mogao utvrditi da li je izdavalac fakture i podnosilac predloga isto pravno lice ( koje je samo promenilo naziv), odnosno da li bi u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju za donošenje rešenja o izvršenju. Ovo posebno iz razloga što promena poslovnog imena pravnog lica ne dovodi do promene njegovog pravnog subjektiviteta.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenice konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da je zadatak izvršnog suda da utvrđuje ispunjenost uslova za donošenje rešenja o izvršenju, ispitivanjem sadržine verodostojne isprave kao činjenice na osnovu koje će utvrditi verovatnost odlučnih činjenica koje se tiču osnovanosti predloga za izvršenje. Formalni zahtevi izvršnog postupka o identitetu stranke u predlogu i verodostojnoj ispravi ne mogu stvarati neizvesnost u ostvarenju zaštite u tom postupku, koji je pogodniji za poverioca, jer bi time verovatnost da se radi o efikasnijem putu zaštite u izvršnom postupku bila dovedena u pitanje.

Ustavni sud ocenjuje da se odbijanje predloga za izvršenje izvršnog poverioca, koje u konkretnom slučaju nije posledica manjkavosti sadržine samih verodostojnih isprava, već okolnosti da je različito označavanje izvršnog poverioca od poverioca iz verodostojne isprave nastalo kao posledica promene poslovnog imena izvršnog poverioca, koja ne utiče na pravni subjektivitet pravnog lica, ne može pravdati načelom formalnog legaliteta izvršnog postupka.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i razloge navedene u ustavnoj žalbi, Ustavni sud smatra da je zaključivanje veća prvostepenog suda u osporenom rešenju bilo arbitrerno i proizvoljno, te da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Zaječaru IPV (Iv). 66/13 od 3. jula 2013. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o izjavljenom prigovoru podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru Iv. 449/13 od 11. juna 2013. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, Ustavni sud ukazuje da iz sadržine zajemčenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava sledi da do uskraćivanja jednake zaštite prava pred sudovima, odnosno drugim organima i organizacijama čije se radnje i akti mogu osporavati ustavnom žalbom, može doći pre svega nejednakim postupanjem u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije za svoje tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Stoga je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o povredi označenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi čl 58. st. 1. i 2. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti