Odbijena ustavna žalba: trajanje krivičnog postupka od pet godina opravdano složenošću predmeta

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao pet godina, Sud je ocenio da je ta dužina opravdana izuzetnom složenošću predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. A . iz Ribnice, kod Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba O. A . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 451/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. A . iz Ribnice, kod Kraljeva je, 21. januara 201 6. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 451/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je postupak u odnosu na njega mogao da se razdvoji i tako brže okonča; da se odazvao svakom pozivu suda te nije doprineo njegovom nerazumnom trajanju, a trpeo je posledice u vidu razvoda braka, zdravstvenih tegoba članova domaćinstva, izostajanja sa nastave kao prosvetnog radnika . Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Nišu Su VIII 2/2018 od 16. januara 2018. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još 12 lica vođen je krivični postupak zbog više krivičnih dela davanja i primanja mita pred Višim sudom u Nišu koji je pravnosnažno okončan.

Po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Nišu od 16. aprila 2010. godine sprovedena je istraga protiv četiri lica i preduzete su određene istražne radnje protiv 137 osumnjičenih lica, među kojima je bio i podnosilac ustavne žalbe.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 212/10 od 13. oktobra 2010. godine 13 lica je optuženo (među njima i podnosilac ustavne žalbe) da je izvršilo više krivičnih dela davanja mita, i više produženih krivičnih dela primanja mita, a od kojih je sedmoro optuženih u toku postupka zaključilo sporazume o priznanju krivičnog dela.

Iz odgovora Višeg suda u Nišu Su VIII 2/2018 od 16. januara 2018. godine proizlazi da je u toku postupka zakazano ukupno 59 „ročišta za glavni pretres“ od kojih je održano 30, na kojima je, pored saslušanja okrivljenih neposredno ispitano 114 svedoka ( od kojih je većina u toku istrage imala svojstvo osumnjičenih, te se njihovi iskazi nisu mogli čitati, već su sva ta lica morala biti ponovo ispitana neposredno na glavnom pretresu). U odgovoru na navode ustavne žalbe sud je ukazao da većina od 29 ročišta nije mogla biti održan a zbog ne postupanja po naredbama za prinudno dovođenje, kako pojedinih okrivljenih, tako i svedoka (od kojih se veći broj nalazio u inostranstvu, što je otežavalo sudu da obezbedi njihovo prisustvo) . Prema raspoloživim podacima , podnosilac ustavne žalbe nije bio prisutan na četiri zakazana ročišta za glavni pretres i svaki izostanak je sudu opravdao.

Naime, u odgovoru toga suda detaljno su navedeni razlozi zbog nemogućnosti održavanja pojedinih ročišta za glavni pretres, i to:

- 21. februara 2011. godine – odložen zbog prigovora branioca D.Z. da optužnica u odnosu na njega nije stupila na pravnu snagu;

- 28. marta 2011. godine – nisu pristupili uredno pozvani okrivljeni R.V. i D.J, kao ni branilac J.J;

- devet ročišta – 25. maja, 19. juna, 21. septembra i 26. oktobra 2012, 1. februara, 19. aprila, 13. i 29. maja i 27. septembra 2013. godine nije održano jer svedoci nisu prinudno dovedeni, a sud nije obavešten o razlozima nepostupanja po naredbi;

- 28. juna 2013. godine – nije pristupio zastupnik ja vne tužbe, okrivljeni D.N. i D.N;

- 14 ročišta – 23. jula i 29. avgust a 2013 , 22. jula, 12. septembra, 10. i 24. oktobra, 14. novembra, 12. i 26. decembra 2014, 15. januar a, 6. i 20. marta, 29. maja i 21. jul a 2015. godine nije mogl o biti održan o zbog nepostupanja po naredbama za prinudno dovođenje pojedinih okrivljenih ;

- 6. februara 2015. godine nisu pristupili okrivljeni D.R. i branilac koji nije bio uredno pozvan;

- 26. februara 2015. godine na ročište nije pristupio podnosilac ustavne žalbe;

- 25. oktobra 2013. godine ročište je bilo odloženo kako bi se stranke izjasnile u vezi sa eventualnim novim predloženim dokazima, imajući u vidu obimnost dokaznog materijala i stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku.

Presudom Višeg suda u Nišu K. 451/10 od 22. septembra 2015. godine troje optuženih je oglašeno krivim za izvršenje više krivičnih dela primanja mita u produženom trajanju , podnosilac ustavne žalbe i još dvoje optuženih su oslobođen i od optužbe, a ostali optuženi su zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1116/15 od 1. decembra 201 5. godine ožalbena prvostepena presuda je preinačena samo u pogledu odluke o kazni jednog od okrviljenih dok je u preostalom delu potvrđena .

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosioca trajao pet godina i mesec dana , računajući od 13. oktobra 2010. godine kada je podignuta optužnica, do pravnosnažnog okončanja kriv ičnog postupka. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča, kao i da on ni na koji način nije doprineo dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, jer se uredno odazivao svakom pozivu suda, a četiri izostanka sa glavnog pretres je opravdao (iz pribavljene dokumentacije proizlazi da od navedena četiri ročišta, tri ne bi bila održana ni da je podnosilac bio prisutan jer na svakom od njih još neka od pretpostavki za održavanje pretresa nije bila ostvarena).

Ispitujući složenost osporenog sudskog postupka Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnih dela primanja i davanja mita, u načelu, može smatrati složenim. Pri tome , polazeći od toga da je predmetni postupak započeo, sprovođenjem istrage protiv četiri lica, u okviru koje su preduzete i određene istražne radnje protiv još 137 lica (među kojima je bio podnosilac ustavne žalbe), da je više od deset lica optuženo zbog krivičnih dela primanja i davanja mita, od kojih su pojedina bila u produženom trajanju, što je nesumnjivo podrazumevalo obiman dokazni postupak, Ustavni sud konstatuje da navedeno ukazuje na znatnu složenost činjeničnih pitanja koja su postavljena pred sud pokretanjem postup ka i koja je trebalo razjasniti. Stoga Ustavni sud smatra da složenost predmetnog krivičnog postupka može da opravda njegovo višegodišnje trajanje.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da je od otvaranja glavnog pretresa 11. maja 2011. godine do donošenja prvostepene presude 22. septembra 2015. godine zakazano 59, od kojih je održano 30 ročišta , što može ukazivati na to da Viši sud u Nišu nije postupao sa primerenom ažurnošću u sprovođenju dokaznog postupka, međutim, iz odgovora toga suda proizlazi da su ročišta za glavni pretres zakazivana redovno – gotovo svakog meseca, s tim da je često sud zakazivao pretres i više puta u toku meseca, sa izuzetkom u delu 2014. godine kada je nakon stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku, postojao period nezakazivanja ročišta za glavni pretres prvih šest meseci ( u 2011. godini – svakog meseca, sa izuzetkom aprila i avgusta, s tim da je u maju , julu i oktobru bilo zakazano po dva, odnosno tri ročišta mesečno; u 2012. godini – svakog meseca sa izuzetkom februara, jula i decembra, s tim što je u martu bilo zakazano i održano dva ročišta; u 2013. godini – svakog meseca sa izuzetkom januara, novembra i decembra, s tim da je u maju bilo zakazano dva ročišta; u 2014. godini – nakon početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku ročišta za glavni pretres nisu bila zakazivana šest meseci, dok je u drugoj polovini godine zakazano i održano sedam ročišta; u 2015. godini do donošenja prvostepene presude K. 451/10 od 22. septembra 2015. godine bilo zakazano 13 ročišta , od kojih je sedam bilo održano) . Međutim, po oceni Ustavnog suda , Viši sud u Nišu je preduzimao sve potrebne mere kako bi se obezbedile procesne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, tako što je nakon urednog pozivanja izdavao naredbe o prinudnom dovođenju okrivljenih i svedoka koji nisu opravdavali svoje izostanke, te imajući u vidu da su ročišta za glavni pretres često zakazivana i više puta mesečno, kako bi se sproveo obiman dokazni postupak, Ustavni sud smatra da se neaktivnost suda u prvoj polovini 2014. godine, nakon stupanja na snagu novog procesnog zakonika, čija je primena u tako složenom predmetu iziskivala odgovarajuće pripreme stranaka, a što su i one same zahtevale, ne može smatrati neprimerenim odugovlačenjem postupka na štetu okrivljenih, među kojima je podnosilac ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se krivični postupak protiv podnosioca vodio zbog krivičnog dela davanje mita, da je pored podnosioca ustavne žalbe bilo optuženo još 12 lica, te da je nadležni prvostepeni sud glavni pretres redovno i ažurno zakazivao, kao i da je žalbeni postupak trajao dva i po meseca Ustavni sud je ocenio da u okolnostima konkretnog slučaja, trajanje postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sud u („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijena ustavna žalba: trajanje krivičnog postupka od pet godina opravdano složenošću predmeta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti