Odluka Ustavnog suda o prenosu sredstava na račun punomoćnika u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Proizvoljno je tumačenje sudova da se u izvršnom postupku dosuđeni troškovi ne mogu preneti na račun punomoćnika-advokata, s obzirom da Zakon o parničnom postupku to izričito dozvoljava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, Vesna Ilić Prelić, Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. K, M . Nj, M . K, M . M, S . M, E . L . i B . J, svi h iz Bačke Topole, i N . K . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. februara 2020. godine, doneo

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đ. K, M . Nj, M . K, M . M, S . M, E . L, B . J . i N . K . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Subotici I. 154/13 od 18. januara 2018. godine i Privrednog apelacionog suda Iž. 401/18 od 19. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 401/18 od 19. aprila 2018. godine i određuje da isti sud do nese novu odluku o žalbi izvršnih poverilaca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Subotici I. 154/13 od 18. januara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ . K . iz Bačke Topole i druga lica lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 22. maja 2018. godine, preko punomoćnika A. H, advokata iz Bačke Topole, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravosnažno odbačen kao neuredan predlog za izvršenje koji su podnosioci ustavne žalbe podneli u svojstvu izvršnih poverilaca.

Podnosioci ustavne žalbe navode da nije postojao nijedan zakonski osnov da postupajući sudovi odbace predlog za izvršenje pošto isti sadrži sve bitne elemente propisane odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i da je predlog za izvršenje podnet u ime i za račun izvršnih poverilaca, a ne njihovog punomoćnika koji je bio samo ovlašćen da iznos novčanog potraživanja izvršnih poverilaca iz izvršne isprave naplati. Polazeći od navedenog, podnosioci ustavne žalbe predlažu da se utvrdi povreda označenog ustavnog prava, te da se poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u ustavnu žalbu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Subotici I. 154/13 od 18. januara 2018. godine odbačen je kao neuredan predlog za izvršenje izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podnet 13. septembra 2017. godine protiv izvršnog dužnika Z . AD, radi naplate naknadno nastalih troškova izvršenja u iznosu od 231.000,00 dinara , sa troškovima izvršnog postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 401/18 od 19. aprila 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnih poverilaca i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Subotici I. 154/13 od 18. januara 2018. godine . U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da su u predlogu za izvršenje kao izvršni poverioci naznačeni B. J . i sedam ostalih peverilaca; da je kao sredstvo izvršenja označena plenidba sredstava izvršnog dužnika i prenos zaplenjenih novčanih sredstava na račun punomoćnika izvršnih poverilaca - advokata A.H; da se, saglasno odredbama čl. 299. i 301. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika sprovodi davanjem naloga organizaciji da blokira račune i da izvrši prenos sredstava isključivo na račun izvršnog poverioca, a ne drugih lica po njegovom nalogu, pa i kada postoji punomoćje za advokata; da izvršni poverioci u predlogu za izvršenje nisu predložili sredstvo izvršenja u skladu sa imperativnim zakonskim odredbama, budući da su umesto na svoj račun tražili da se zaplenjena sredstva prenesu na račun njihovog punomoćnika - advokata A.H.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom, žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/ 15, 106/16-autentično tumačenje i 113/ 17-autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano : da izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računima izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 299. stav 1.); da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja (član 301. stav 1.).

5. Budući da podnosioci smatraju da im je pravo iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno načinom na koji su sudovi tumačili merodavno procesno pravo, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da je rešenje o odbacivanju kao neurednog predloga za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe zasnovano na zaključku postupaj ućih sudova da se, saglasno odredbama čl. 299. i 301. ZIO, izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika sprovodi davanjem naloga nadležnoj organizaciji da blokira račune i da izvrši prenos sreds tava isključivo na račun izvršnih poverilaca, a ne drugih lica po njihovom nalogu, pa i kada postoji punomoćje za advokata.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi , parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu ZPP. Naime, takva odredba nije postojala u prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS “, br. 125/04 i 111/09 ). Dakle, radi se o posebnoj odredbi ZPP, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova u izvršnom postupku . Sledom rečenog, Ustavni sud ocenjuje da se odredbe čl. 299. i 301. ZIO ne mogu tumačiti na način kao u osporenim rešenjima, da se njihovo dejstvo proširuje i na punomoćn ika (advokata) koji, na osnovu punomoćja datog u izvršnom postupku u ime izvršnih poverilaca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prene su na njegov račun.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, očigledno da je primena procesnog prava bila proizvoljna i arbitrerna, a posledica toga je da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Saglasno izloženom i odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je utvrdio povredu prava podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je poništio rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 401/18 od 19. aprila 2018. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi koju su podnosioci kao izvršni poverioci izjavili protiv rešenja Privrednog suda u Subotici I. 154/13 od 18. januara 2018. godine.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustav nom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prenosu sredstava na račun punomoćnika u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti