Povreda prava na žalbu zbog neodlučivanja suda o žalbi na zadržavanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio da je propuštanjem suda da odluči o žalbi na rešenje o zadržavanju povređeno pravo na pravno sredstvo i pravo na sudsku kontrolu lišenja slobode. Zahtev za naknadu štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6166/2017
23.01.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. M . iz Kaća, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. M . i utvrđuje da su radnjom nečinjenja Osnovnog suda u Novom Sadu – propuštanja da odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja o zadržavanju, koje je po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj. LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. P. M . iz Kaća je, 14. jula 201 7. godine, preko punomoćnika M. K . i A . M , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv radnje nečinjenja Osnovnog suda u Novom Sadu – propuštanja da odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja o zadržavanju, koje je po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, kao i prava iz člana 5. stav 4. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava .

U ustavnoj žalbi je navedeno da sud nije doneo odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe od 14. juna 2017. godine koja je izjavljena protiv rešenja o njegovom zadržavanju. Podnosilac je naveo da je njegov branilac žalbu uputio preporučenom ošiljkom i da ju je sud primio 15. juna 2017. godine, a da je sud, umesto da odluči o primljenoj žalbi, jer od tog trenutka počinje da teče rok za odlučivanje u trajanju od četiri sata, vratio sve primerke žalbe braniocu zajedno sa poštanskom kovertom.

Predoženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označen ih prava i utvrdi obavezu Republike Srbije da podnosiocu , na ime naknade nematerijalne štete, isplati iznos od 650.000,00 dinara na ime povrede prava na slobodu i bezbednost, iznos od po 450.000,00 dinara na ime povrede prava na delotovran pravni lek i prava na pravno sredstvo, kao i 45.000,00 dinara na ime troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom pos tupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju i odgovor Osnovnog suda u Novom Sadu od 14. novembra 2019. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem, koje je po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , protiv podnosioca ustavne žalbe za koga je postojala sumnja da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, određeno je zadržavanje na osnovu člana 211. st. 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, koje mu se računa od 14. juna 2017. godine u 10.00 sati kada je uhapšen, odnosno kada se odazvao na poziv. Navedeno rešenje o zadržavanju je osumnjičenom u prisustvu branioca M . K . uručeno 14. juna 2017. godine u 11.30 časova, sa poukom o pravnom leku da se protiv tog rešenja može izjaviti žalba sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu u roku od šest sati od dostavljanja rešenja.

Protiv rešenja o zadržavanju, koje je po odobrenju zastupnika Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu 14. juna 2017. godine u 16.00 sati , koja je upućena Osnovnom sudu u Novom Sadu preko pošte PTT 21121 Novi Sad , preporučenom pošiljkom broj RE234736421RS.

U odgovoru na navode ustavne žalbe Osnovnog suda u Novom Sadu od 14. novembra 2019. godine, navedeno je: da je uvidom u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2686/17 utvrđeno da je branilac osumnjičenog P . M . izjavio blagovremenu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , o kojoj sud nije rešavao, niti je formirao spis u sudu povodom te žalbe; da je izjavljena žalba upućena sudu preko pošte, koju je sud zaprimio sutradan u kancelariji prijema pošte, a u toku dana je dostavljena u krivičnu pisarnicu. U odgovoru suda je navedeno da predaja žalbe od strane branioca nije bila u skladu sa odredbama ZKP, po kojem je, zbog hitnosti, branilac trebalo da podnese žalbu organu koji je doneo ožalbeno rešenje, te je sud vratio žalbu braniocu kako bi je lično predao organu koji je doneo ožalbeno rešenje. Sud je naveo da, s obzirom na to da žalba sa ožalbenim rešenjem i propratnom dokumentacijom nije predata sudiji na odlučivanje, sud nije mogao da odlučuje, da je prema osumnjičenom prestalo vreme zadržavanja po ožalbenom rešenju, a krivična prijava protiv osumnjičenog je odbačena. U odgovoru na navode ustavne žalbe je navedeno da je praksa tog suda da branilac podnese žalbu na rešenje o zadržavanju donosiocu rešenja, da policijski službenik o tome telefonom obaveštava dežurnog sudiju za prethodni postupak, da sudija odlučuje o žalbi u roku od četiri sata od vremena podnošenja žalbe, da policijski službenik donosi žalbu u sud, kojem sud dostavlja odluku o žalbi za osumnjičenog i telefonskim putem obaveštava branioca da dođe u sud i preuzme odluku.

U dopisu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2686/17 od 25. oktobra 2019. godine navedeno je da je prema podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj LS 243/17 od 14. juna 2017. godine određeno zadržavanje i da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu osumnjičenog saslušan u policiji dana 16. juna 2017. godine.

4. Odredbom člana 27. stav 3. Ustava utvrđeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odredbom 36. stav 2. Ustava utvrđuje se da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Članom 294. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/ 14) (u daljem tekstu: ZKP), pored ostalog, propisano je: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud pre svega ističe da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava u tvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, kao i da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava licu lišenom slobode garantuje pravo žalbe sudu i obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja, te da se naredi puštanje lica na slobodu ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Ustavni sud je u svojim ranijim odlukama (videti Odluku Už-31/2015 od 24. decembra 2018. godine) ukazao da se pravo iz člana 36. stav 2. Ustava ne iscrpljuje pukim izjavljivanjem žalbe ili drugog pravnog sredstva protiv odluke kojom se odlučuje o nečijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, već to pravo podrazumeva delotvornu pravnu zaštitu, odnosno njen suštinski domašaj se manifestuje upravo u tome da se o izjavljenoj žalbi ili drugom pravnom sredstvu odluči u drugom stepenu i time preispitaju razlozi odluke koja se osporava.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao osumnjičeni, imao Ustavom i zakonom zajemčeno pravo na žalbu protiv odluke o njegovom lišenju slobode, odnosno pravo da drugostepeni organ, u konkretnom slučaju sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu, o izjavljenoj žalbi protiv rešenja o zadržavanju hitno odluči i time preispita razloge zbog kojih je podnosilac kao osumnjičeni lišen slobode.

Ustavni sud dodatno ističe da se ocena da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, mora temeljiti na činjenicama svakog konkretnog slučaja, polazeći od jasno postaljenih rokova u odredbama člana 294. ZKP.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj Ustavni sud je utvrdio da iz odgovora Osnovnog suda u Novom Sadu od 14. novembra 2019. godine i dopisa Osnovnog javnog tužilaštva u Nov om Sadu Kt. 2686/17 od 25. oktobra 2019. godine proizlazi da je u vreme prijema žalbe, izjavljene protiv rešenja, koje je po odobrenju zastupnika Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava Novi Sad Ku. broj. LS 243/17 od 14. juna 2017. godine , u kancelariji prijema pošte Osnovnog suda u Novom Sadu, 15. juna 2017. godine, zadržavanje protiv podnosioca ustavne žalbe još uvek trajalo , s obzirom na to da je lišen slobode 14. juna 2017. godine u 10.00 sati, a da je u stanici policije saslušan u svojstvu osumnjičenog 16. juna 2017. godine; da je u toku 15. juna 2017. godine žalba iz kancelarije prijema pošte u sudu dostavljena u krivičnu pisarnicu; da povodom izjavljene žalbe nije formiran predmet koji bi bio iznet sudiji za prethodni postupak radi drugostepenog odlučivanja, već je žalba vraćena braniocu „da je lično preda organu koji je doneo ožalbeno rešenje“.

Kako je Osnovni sud u Novom Sadu u toku trajanja roka iz člana 294. stav 3. ZKP, dok je zadržavanje osumnjičenog još uvek trajalo, blagovremeno izjavljenu žalbu, koju je branilac osumnjičenog, ovde podnosioca, uputio sudu preko pošte, ne formirajući predmet po podnetoj žalbi, vratio braniocu preko pošte (da bi je predao organu koji je doneo ožalbeno rešenje), odnosno da Osnovni sud u Novom Sadu o izjavljenoj žalbi protiv rešenja o zadržavanju uopšte nije odlučivao, odnosno nije preispitao razloge zbog kojih je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode, time je, po oceni Ustavnog suda, povredio podnosiočevo pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe, u postupku po žalbi protiv rešenja koje je po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tuži oca u Novom Sadu Ktr. 1933/17 donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Novom Sadu , Ku. LS 243/17 od 14. juna 2017. godine, po vređena prava zajemčena od redbama člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je u tački 2. izreke odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava, smatrajući da je samo utvrđenje povrede prava u konkretnom slučaju dovoljan vid zadovoljenja , a saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu .

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na žalbu zbog neodlučivanja suda o žalbi na zadržavanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti