Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za vraćanje na rad. Postupak je trajao preko dve godine, uz značajne periode neaktivnosti suda, čime je povređeno ustavno pravo podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6168/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mata Divkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mata Divkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16140/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 43227/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. što pre okončao.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mato Divković iz Beograda je, preko punomoćnika Zorane Stojković, advokata iz Beograda, 5. decembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16140/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 43227/10.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe 27. oktobra 2009. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne delimične presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 665/02 od 2. marta 2007. godine, radi vraćanja na rad i raspoređivanja na odgovarajuće radno mesto kod izvršnog dužnika, da postupak traje već dve godine i još uvek nije okončan, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava podnosioca, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak što pre okončao i objavi svoju odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Podneskom od 16. novembra 2012. godine, podnosilac je stavio zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnog prava u visini od 500.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43227/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 27. oktobra 2009. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje pravnosnažne i izvršne delimične presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 665/02 od 2. marta 2007. godine, protiv izvršnog dužnika Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ iz Beograda, sa predlogom da se izvršni dužnik obaveže da izvršnog poverioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, stečenom znanju i sposobnostima, kao i da izvršnom poveriocu naknadi troškove izvršnog postupka.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 16140/09 od 23. novembra 2009. godine, protiv koga je izvršni dužnik uložio žalbu 4. decembra 2009. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 1252/10 od 27. maja 2010. godine odbio žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 16140/09 od 23. novembra 2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom od 20. avgusta 2010. godine, koji je dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca 13. septembra 2010. godine, naložio izvršnom poveriocu da se izjasni da li je izvršni dužnik postupio po rešenju o izvršenju i vratio poverioca na rad.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 24. marta 2011. godine predložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da izvršnom dužniku i ovlašćenom licu u izvršnom dužniku izrekne novčane kazne zbog nepostupanja po rešenju o izvršenju.

Izvršni dužnik se podneskom od 27. aprila 2011. godine izjasnio o predlogu izvršnog poverioca za novčano kažnjavanje i predložio da sud odloži izvršenje, navodeći da je dopisom od 11. marta 2011. godine od nadležnog Ministarstva zdravlja zatražio dopunu svog Kadrovskog plana za 2011. godinu, kako bi mogao postupiti po rešenju o izvršenju.

Dana 27. aprila 2011. godine izvršni dužnik je dostavio prvostepenom sudu i žalbu protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu o izvršenju I. 16140/09 od 23. novembra 2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem IPV (I). 936/2011/5 od 18. novembra 2011. godine odbacio, kao neblagovremen, prigovor izvršnog dužnika od 27. aprila 2011. godine protiv rešenja o izvršenju I. 16140/09 od 23. novembra 2009. godine.

Podneskom od 10. januara 2012. godine izvršni poverilac je obavestio prvostepeni izvršni sud da kod izvršnog dužnika postoje upražnjena radna mesta nemedicinskih radnika, te da izvršni dužnik ima mogućnost da rasporedi izvršnog poverioca u skladu sa pravosnažnom presudom.

Izvršni dužnik se podneskom od 31. januara 2012. godine izjasnio da ta mogućnost još uvek ne postoji.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 43227/10 od 23. aprila 2012. godine izrekao novčane kazne dužniku i odgovornom licu u izvršnom dužniku zbog nepostupanja po rešenju o izvršenju.

Dana 26. juna 2012. godine izvršni dužnik i odgovorno lice u izvršnom dužniku su izjavili prigovor protiv rešenja o novčanom kažnjavanju, o kome još uvek nije odlučeno.

Iz navoda ovog prigovora, podneska odgovornog lica izvršnog dužnika od 17. jula 2012. godine sa prilozima, kao i podneska izvršnog poverioca od 30. avgusta 2012. godine, proizlazi da je izvršni poverilac sa izvršnim dužnikom zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme D. 2620 od 27. juna 2012. godine, te da je počeo sa radom kod izvršnog dužnika 1. jula 2012. godine na radnom mestu koordinator voznog parka, koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a stavom 2. istog člana da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. Članom 20. stav 1. je bilo propisano da će prvostepeni sud rešenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, članom 39. stav 4. - da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, članom 45. - da će sudija rešenjem odbaciti neblagovremen, nepotpun ili neozvoljen prigovor, a članom 358. je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okočati po odredbama ovog zakona (stav 1.) i da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga podnosioca ustavne žalbe za izvršenje 27. oktobra 2009. godine, a da je rešenje o izvršenju sprovedeno vraćanjem podnosioca na rad 1. jula 2012. godine, što znači da je izvršenje glavnog zahteva sprovedeno posle dve godine i osam meseci od podnošenja predloga za izvršenje.

Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv interes za efiksano sprovođenje izvršnog postupka, jer se radilo o sprovođenju pravnosnažne sudske presude kojom je poništen otkaz ugovora o radu i obavezan tuženi da vrati podnosioca na rad. Ustavni sud je zatim utvrdio da je podnosilac svojim ponašanjem, takođe, u izvesnoj meri doprineo trajnju postupka, time što se po nalogu suda primljenom 13. septembra 2010. godine da obavesti sud da li je izvršni dužnik postupio po rešenju o izvršenju, izjasnio posle više od šest meseci.

Ocenjujući ponašanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da postupanje suda nije bilo u skladu sa načelom hitnosti izvršnog postupka, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Pre svega, Prvi osnovni sud u Beogradu je o predlogu podnosioca za novčano kažnjavanje izvršnog dužnika odlučio tek posle trinaest meseci od podnošenja predloga - rešenjem I. 43227/10 od 23. aprila 2012. godine. Osim toga, Četvrti opštinski sud u Beogradu je odlučio o predlogu za izvršenje posle skoro mesec dana od podnošenja predloga, iako je tada važećim Zakonom o izvršnom postupku bilo propisano da je dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju od 27. aprila 2011. godine je odbačena kao neblagovremena posle šest i po meseci od izjavljivanja – rešenjem IPV (I) 936/2011/5 od 18. novembra 2011. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 16140/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 43227/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne štete nastale usled povrede ustavnog prava stavio tek u dopuni ustavne žalbe koju je podneo Ustavnom sudu 16. novembra 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu nematerijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete kao neblagovremen (videti Odluku Ustavnog suda Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

7. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe ostvari nalaganjem sada nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se ovaj izvršni postupak što pre okončao u celini.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti