Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina. Podnositeljki je dodeljena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda, koje je značajno doprinelo dužini postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija D raškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Šurlan iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorice Šurlan i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 529/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3560/01) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Šurlan iz Novog Sada podnela je, 24. jula 2007. godine, preko punomoćnika Predraga Bogavca i Maje Omeragić Pantić, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 529/12.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da je osporeni parnični postupak, u kome je ona imala svojstvo tužilje, trajao 11 godina, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava čiju povredu ističe podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 529/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe i M. Š. iz Novog Sada podnele su 4. juna 2001. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog M. D. iz Novog Sada, kojom su tražile da se obaveže tuženi da tužiljama na ime neosnovanog obogaćenja isplati određeni novčani iznos. Po tužbi je formiran predmet P. 3560/01.

Prvo ročište je održano 22. oktobra 2001. godine, kada su tužilje precizirale tužben i zahtev.

U toku 2002. godine, od ukupno šest zakazanih ročišta nisu održana tri (jedno zbog nedolaska obe parnične strane i dva zbog nedolaska tuženog i svedoka). Sud je izveo dokaze saslušanjem tužilja, kao i saslušanjem dva svedoka.

Presudom Opštinskog suda P. 3560/01 od 23. decembra 2002. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilja. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 12. maja 2003. godine. Rešenjem Opštinskog suda P. 3560/01 od 13. novembra 2003. godine odbačena je žalba tuženog kao neblagovremena. Tuženi je protiv navedenog rešenja 18. decembra 2003. godine izjavio žalbu.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3678/04 od 3. novembra 2004. godine vratio nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu radi sprovođenja izviđajnih radnji – pribavljanja dostavnice o uručenju prvostepene presude tuženom.

Postupajući sudija Opštinskog suda je 23. jula 2007. godine zakazao ročište radi sprovođenja izviđajnih radnji za 17. oktobar iste godine. Ročišta radi sprovođenja izviđajnih radnji su održana 17. oktobra, 21. decembra 2007. godine i 27. februara 2008. godine. Spisi predmeta su dostavljeni drugostepenom sudu radi donošenja odluke po žalbi 12. marta 2008. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1471/08 od 15. oktobra 2009. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda od 13. novembra 2003. godine, kojim je odbačena žalba tuženog kao neblagovremena. Spisi predmeta su 4. decembra 2009. godine ponovo dostavljeni drugostepenom sudu radi donošenja odluke po žalbi.

Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3240/10 od 27. septembra 2011. godine usvojio žalbu tuženog i ukinuo presudu Opštinskog suda P. 3560/01 od 23. decembra 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 9203/11 od 16. novembra 2011. godine utvrdio da je tužba u predmetnom postupku povučena, s obzirom na to da parnične stranke nisu pristupile na ročište zakazano za taj dan. Rešenjem istog suda P. 9203/11 od 20. januara 2012. godine prihvaćen je predlog tužilja za vraćanje u pređašnje stanje, a predmet je dobio broj P. 529/12.

Tužilje su 12. marta 2012. godine precizirale tužbeni zahtev.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 529/12 od 18. juna 2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilja. Presuda je 25. juna 2012. godine dostavljena punomoćniku tužilja, a postala je pravnosnažna 10. jula iste godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao e lement prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupa k po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu , Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , koji je pokrenut 4. juna 2001. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu , a okončan donošenjem presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 529/12 od 18. juna 2012. godine (postala pravnosnažna 10. jula 2012. godine), trajao deset godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni spor nije bio složen, niti zahtevao sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio značajan za podnositeljku ustavne žalbe, kao jednu od tužilja, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata određenog novčanog iznosa na ime neosnovanog obogaćenja. Ispitijući postupanje podnositeljke, Ustavni sud je utvrdio da je ona doprinela dužem trajanju postupka, s obzirom na to da nije pristupila na jedno ročište zakazano u 2002. godini, dok je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9203/11 od 16. novembra 2011. godine utvrđeno da je tužba u predmetnom postupku povučena, zbog toga što parnične stranke nisu pristupile na zakazano ročište.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je dužem trajanju postupka doprinelo, pre svega, neefikasno postupanje Opštinskog suda. Naime, nakon što su spisi predmeta vraćeni tom sudu, rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3678/04 od 3. novembra 2004. godine, ročište radi sprovođenja izviđajnih radnji je održano tek posle skoro tri godine – 17. oktobra 2007. godine. S druge strane, Ustavni sud ocenjuje da je Osnovni sud u Novom Sadu postupao izuzetno efikasno, imajući u vidu da je presuda P. 529/12 od 18. juna 2012. godine doneta nakon kraće od godinu dana od vraćanja predmeta na ponovno suđenje.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 529/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 3560/01) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2 . izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog parničnog postupka i doprinos podnositeljke dužem trajanju postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 6173/2012: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao 11 godina
• Už 11485/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 13 godina
• Už 7582/2012: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku uz odbijanje naknade štete
• Už 3579/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5774/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom preko 15 godina
• Už 1282/2012: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđivanje naknade
• Už 4148/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku