Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro šest godina. Zbog nedelotvornog postupanja suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3359/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo M. V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz N. izjavi o je 2. decembra 2011. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz N, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i povrede prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava , zajemčenih odredbama člana 35. st. 2. i 3. i člana 36. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 3359/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 21. januara 2008. godine pokrenu o izvršni postupak pred tada Opštinskim sudom u Nišu, ali da do podnošenja ustavne žalbe izvršni postupak nije okončan; da je suprotno stavovima Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, Osnovni sud prekinuo izvršni postupak, jer nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja; da zbog takvog postupanja suda, podnosi lac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i Ustavom zajemčeno pravo na naknadu štete; da podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava, jer je on doveden u bitno različit položaj od onoga u kome su bili drugi izvršni poverioci u postupcima izvršenja protiv drugih izvršnih dužnika koji su se takođe nalazili u restrukturiranju. Predloži o je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i naknadu advokatskih troškova za zastupanje pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 3359/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe , podne o je 21. januara 2008. godine Opštinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda P1. 4488/06 od 16. jula 2007. godine na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika D. P. „V. K.“ N. Izvršni poverilac je predložio, da ukoliko izvršenje ne bude sprovedeno na opisani način, da se isto sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretne imovine, odnosno prodajom nepokretne izvršnog dužnika. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je 23. januara 2008. godine doneo rešenje I. 395/08, kojim je odredio predloženo izvršenje, koje je šest dana kasnije dostavio Narodnoj banci Srbije (u daljem tekstu: NBS), radi sprovođenja izvršenja.

Izvršni dužnik je 31. januara 2008. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, ističući da je izmirio deo obaveze prema izvršnom poveriocu.

Izvršni poverilac je podneskom od 22. februara 2008. godine predložio da sud odredi izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđenja tačnog iznosa preostalog neisplaćenog duga.

Prvo ročište je održano 17. aprila 2008. godine, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Okružnom sudu u Nišu radi ocene osnovanosti žalbe izvršnog dužnika.

Okružni sud u Nišu je doneo rešenje Gž. 1643/08 od 29. aprila 2008. godine kojim je vratio spise predmeta prvostepenom sudu, zbog potrebe da utvrdi tačan iznos isplaćene obaveze iz izvršne isprave, samim tim i postojanja uslova za izjavljivanje žalbe.

Na ročištu održanom 23. septembra 2008. godine, Opštinski sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost visine duga izvršnog dužnika, da bi na sledeće ročištu održanom 22. oktobra 2008. godine odredio drugog sudskog veštaka, jer se veštak određen rešenjem od 23. septembra nije odazvao pozivu suda.

Veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 19. novembra 2008. godine u kome je utvrdio visinu duga izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu. Do kraja 2008. godine održano je još jedno ročište – 18. decembra, na kome su stranke izjavile da nemaju primedbe na nalaz i mišljenje veštaka.

Opštinski sud je 14. januara 2009. godine uputio dopis NBS, zajedno sa nalazom i mišljenjem veštaka, radi sprovođenja izvršenja.

Izvršni poverilac je podneskom od 24. novembra 2009. godine predložio sudu promenu sredstava izvršenja, ujedno tražeći da se taj predmet spoji sa predmetom I. 999/06 u kome je već popisana pokretna imovina izvršnog dužnika.

Opštinski sud je 1. decembra 2009. godine dopisom obavestio NBS da je izvršni poverilac predložio promenu sredstava izvršenja, te da je potrebno da NBS „vrati sudu“ rešenje o izvršenju I. 395/08 od 23. januara 2008. godine.

Međutim, izvršni poverilac je podneskom od 1. juna 2010. godine predložio da se rešenje o izvršenju ponovo uputi NBS radi prinudne naplate, navodeći da je izvršni dužnik „izašao iz blokade“.

Novoobrazovani postupajući u predmetu Osnovni sud u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je dopisom od 11. oktobra 2010. godine zatražio od NBS izveštaj o tome da li je sprovedeno izvršenje po rešenju tog suda I. 395/08 od 23. januara 2008. godine.

Dopisom od 15. oktobra 2010. godine NBS je obavestila Osnovni sud da izvršenje nije sprovedeno, jer se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja. Nakon toga, Osnovni sud je doneo rešenje I. 3359/10 od 1. novembra 2010. godine, kojim je utvrdio prekid postupka izvršenja određen rešenjem o izvršenju rešenju I. 395/08 od 23. januara 2008. godine, zbog pokretanja postupka restrukturiranja izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 20. aprila 2011. godine predložio da se postupak izvršenja nastavi, s obzirom na stav Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, koji se odnosi na postupke izvršenja prema dužnicima koji su u restrukturiranju.

Osnovni sud je doneo rešenje I. 3359/10 od 12. maja 2011. godine kojim je odredio nastavak postupka izvršenja.

Izvršni dužnik je 20. maja 2011. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koju je Viši sud u Nišu rešenjem Gž. 1572/11 od 13. septembra 2011. godine odbio kao neosnovanu.

Osnovni sud je, zatim rešenjem I. 3359/10 od 31. oktobra 2011. godine odredio zastajanje sa postupkom za vreme od šest meseci od dana donošenja tog rešenja, na osnovu odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Nakon proteka navedenog perioda, Osnovni sud je 23. maja 2012. godine ponovo dostavio NBS rešenje o izvršenju od 23. januara 2008. godine, radi njegovog sprovođenja.

Dopisom od 19. oktobra 2012. godine NBS obavestila sud da predmetno rešenje o izvršenju ne sadrži sve podatke potrebne za sprovođenje prinudne naplate (naziv izvršnog dužnika se ne slaže sa zvaničnim nazivom). Nakon otklanjanja navedenog nedostatka, NBS je dopisom od 14. januara 2013. godine obavestila sud da navedeno rešenje o izvršenju ne sadrži sve podatke potrebne za nesmetano sprovođenje prinudne naplate – ovoga puta se radilo o „neispravnom računu punomoćnika izvršnog poverioca, tzv. uplatnom računu.

Izvršni poverilac je 14. februara 2013. godine, nakon što ga je Osnovni sud obavestio o dopisu NBS, dostavio sudu podnesak navodeći broj računa svog punomoćnika – advokata.

Osnovni sud je 15. oktobra 2013. godine dostavio NBS podnesak izvršnog poverioca od 14. februara 2013. godine, da bi NBS šest dana kasnije – 21. oktobra 2013. godine obavestila sud da se navedeni tekući račun advokata ne nalazi uz registru imalaca računa kod NBS. U spisima predmeta ne postoji dokaz da je navedeni dopis prosleđen izvršnom poveriocu, odnosno njegovom punomoćniku.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, odnosno povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuju od navedene odredbe Konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku cenio u odnosu na odredbu člana 32, stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava utvrđeno da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, kao i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 21. januara 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave Opštinskom sudu, ali da ni nakon šest godina nije pravnosnažno okončan.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, posebno u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju postupka, ne može biti opravdanje za višegodišnje trajanje izvršnog postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da pored činjenice što je postupak izvršenja bio u prekidu sedam meseci (što se ne može staviti na teret sudu), odnosno u zastoju šest meseci, Osnovnom sudu je bilo potrebno skoro osam meseci samo da podnesak izvršnog poverioca prosledi NBS, što je u izvršnom postupku u kome je hitnost jedno od osnovnih načela, potpuno neprihvatljivo. Odgovornost za efikasno sprovođenje svakog postupka snosi pre svega sud pred kojim se postupak vodi, te okolnost da u konkretnom slučaju postupak nije u celini okončan ni posle šest godina nesporno ukazuje na nedelotvorno postupanje sud ova.

6. S obzirom na izloženo, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji i suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 35. st. 2. i 3. i člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

10. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu (videti Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti