Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o izvršenju. Sud je utvrdio da je pravnosnažno rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave steklo svojstvo izvršne isprave, te da naknadna obustava postupka ne utiče na njegovu pravnosnažnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva „ L.“ d.o.o iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Privrednog društva „ L.“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1328/2014 od 20. maja 2014. godine i Ipv (I) 353/2014 I. 1328/2014 od 24. juna 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „ L.“ d.o.o. iz Beograda je , 23. jula 2014. godine, preko punomoćnika Lj. D . iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1328/2014 od 20. maja 2014. godine i Ipv (I) 353/2014 I. 1328/2014 od 24. juna 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjima određeno prinudno izvršenje protiv njega, a na osnovu rešenja Privrednog suda u Beogradu Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine koje je doneto na predlog izvršnog poverioca koji je podnet na osnovu verodostojne isprave, te da su postupajući sudovi pogrešno ocenili da to rešenje ima svojstvo izvršne isprave i da ono proizvodi pravno dejstvo, imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 3355/13 od 8. maja 2013. godine obustavljen u celini izvršni postupak određen na osnovu navedenog rešenja o prinudnom izvršenju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac d.o.o. “A.“ iz Beograda je 21. marta 2013. godine podneo Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika “L.“ d.o.o. iz Beograda, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu verodostojnih isprava – računa od 24. decembra 2010, 2. marta, 15. aprila, 19. aprila i 3. novembra 2011. godine.

Privredni sud u Beogradu je 1. aprila 2013. godine doneo rešenje Iv. 3355/13, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio prinudno izvršenje.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, veće Privrednog suda u Beogradu je rešenjem Iv. 3355/2013 od 16. aprila 2013. godine odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje.

Izvršni poverilac i izvršni dužnik su 29. aprila 2013. godine zaključili Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza, kojim je predviđeno da će poverilac odmah po dobijanju menice od dužnika povući predlog za izvršenje u navedenom izvršnom postupku. U tom smislu, izvršni poverilac je podneskom od istog dana obavestio izvršni sud da povlači predlog za izvršenje, pa je predložio da sud obustavi izvršenje u toj pravnoj stvari.

Privredni sud u Beogradu je 8. maja 2013. godine doneo rešenje Iv. 3355/13, kojim je obustavio u celini postupak izvršenja po rešenju istog suda Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine.

Izvršni poverilac d.o.o. “A.“ iz Beograda je 19. maja 2014. godine podneo Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika “L.“ d.o.o. iz Beograda, tražeći da se odredi prinudno izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju istog suda Iv. 3355/13 od 1. aprila, koje ima svojstvo izvršne isprave.

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 1328/2014 od 20. maja 2014. godine usvojio navedeni predlog i odredio prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, veće Privrednog suda u Beogradu je osporenim rešenjem Ipv (I) 353/2014 I. 1328/2014 od 24. juna 2014. godine odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja sudskog veća je, pored ostalog, navedeno: da je sud uvidom u spise predmeta utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi prinudne naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, te da je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje, a izvršni sud 8. maja 2014. godine doneo rešenje kojim je obustavio taj izvršni postupak; da je drugostepeno veće ocenilo da je pravilno pobijano rešenje o izvršenju, jer su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za dozvolu i sprovođenje predloženog izvršenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 12.); da su izvršne isprave pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, kao i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem, pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka, usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku, čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda, izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava i druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava (član 13.); da će se postupak izvršenja obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika ako izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje, u celini ili delimično, te da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti sve sprovedene izvršne radnje ako se time ne dira u stečena prava trećih lica (član 35. stav 8.); da će se rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezati izvršni dužnik da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediti izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja (član 37. stav 4.); da će se postupak, ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje, nastaviti kao postupak po prigovoru protiv rešenja o izvršenju do netog na osnovu izvršne isprave, te da će, ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučiti sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, pa da će u slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, sud staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga i da će u slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim postojanje razloga kojim rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje, sud postupiti na način propisan odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona ili će dostaviti spise veću istog suda (član 49. st. 1, st. 2, st. 4. i st. 5).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Privredni sud u Beogradu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da rešenje o izvršenju istog suda Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine, koje je doneto na osnovu verodostojne isprave , ima svojstvo izvršne isprave i da to rešenje proizvodi pravno dejstvo. U konkretnom slučaju, drugostepeno veće izvršnog suda je ocenilo da su ispunjeni uslovi za dozvolu izvršenja koje je predloženo na osnovu pomenutog rešenja, uzimajući u obzir da rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv. 3355/13 od 8. maja 2014. godine, kojim je obustavljen izvršni postupak, nisu ukinute sprovedene izvršne radnje u tom predmetu, pa ni rešenje tog suda Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine.

Ispitujući da li je navedeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predvideo da se novčana potraživanja izvršnih poverilaca ostvaruju na prinudan način u izvršnom postupku ne samo ako je ta vrsta potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, već i ako se njihovo postojanje dokazuje na osnovu verodostojne isprave. Pomenuti procesni zakon je privilegovao izvršne poverioce čije je novčano potraživanje utvrđeno na osnovu verodostojne isprave na taj način što je omogućio da se izvršni postupak pokrene na osnovu navedene dokumentacije koja predstavlja pouzdan dokaz da postoji takvo potraživanje, pa ta lica ne moraju da koriste redovan pravni put u kome se mora izdejstvovati donošenje izvršne isprave koja bi bila podobna za pokretanje izvršnog postupka u slučaju kada dužnik ne izmiri dobrovoljno svoj dug. Dakle, izvršni poverioci mogu ishodovati donošenje rešenja kojim se određuje prinudno izvršenje kako na osnovu izvršne isprave koja se u praksi najčešće javlja kao rezultat raspravanja stranaka u parničnom postupku, tako i na osnovu verodostojne isprave koja podrazumeva da izvršni poverioci mogu ostvariti svoja potraživanja na jedan olakšani pravni način. Ustavni sud napominje da se specifičnost rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave ogleda u činjenici da se takvo rešenje sastoji iz dva stava izreke , pa da takvo rešenje praktično sadrži dve relativno samostalne odluke. U tom smislu, treba istaći da izvršni sud u prvom stavu izreke obavezuje izvršnog dužnika da u roku od osam dana izmiri svoje obaveze prema izvršnom poveriocu, dok se drugim stavom izreke određuje prinudno izvršenje u slučaju da izvršni dužnik ne izmiri dobrovoljno dug u ostavljenom roku . Takođe, Ustavni sud je primetio da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine napravio razliku u pogledu pravila postupka po prigovoru podnetog protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave u zavisnosti od stava izreke tog rešenja koji se pobija navedenim redovnim pravnim lekom. U slučaju da se prigovorom pobijalo rešenje u celini ili samo prvi stav izreke, izvršni sud je imao procesno ovlašćenje da stavi van snage drugi stav izreke prvostepenog rešenja i odredi da se postupak nastavlja kao da je podnet prigovor protiv platnog naloga, čime je dalja sudbina potraživanja izvršnog poverioca zavisila od odluke parničnog suda. Ako se prigovorom pobijao samo drugi stav izreke rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje, tada je izvršni sud postupao kao u situaciji kada je prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave, te je u slučaju usvajanja prigovora ukidao deo rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje. Samim tim, Ustavni sud nalazi da takva sudska odluka ne utiče na prvi stav izreke rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca i izvršni dužnik obavezan na plaćanje određenog novčanog iznosa poveriocu u ostavljenom roku. To znači da je rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave postalo pravnosnažno u delu kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca, a potom i izvršno u slučaju ako izvršni dužnik nije dobrovoljno ispunio obavezu u ostavljenom roku. Polazeći od iznetog, Ustavni sud smatra da je Privredni sud u Beogradu dao dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge kada je ocenio da rešenje o izvršenju tog suda Iv. 3355/13 od 1. aprila 2013. godine, koje je doneto na osnovu verodostojne isprave ima karakter izvršne isprave, u smislu odredbe člana 13. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, te da su u konkretnom slučaju ispunjeni procesni uslovi za dozvolu prinudnog izvršenja prema podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom dužniku. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe prema kojima je rešenjem o obustavljanju postupka Privrednog suda u Beogradu Iv. 3355/13 od 8. maja 2013. godine stavljeno van snage i navedeno rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave, pa da izvršni sud nije mogao da odredi prinudno izvršenje na osnovu tog rešenja. Ovo iz razloga što obustavljanje izvršnog postupka usled povlačenja predloga za izvršenje izvršnog poverioca prema odredbi člana 35. stav 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ima za pravnu posledicu samo ukidanje sprovedenih izvršnih radnji, a ne i stavljanje van snage rešenja na osnovu koga je pokrenuto izvršenje. Stoga je Ustavni sud zaključio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjima povređeno njegovo pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36 . stav 1. Ustava, jer podnosilac nije pružio odgovarajuće dokaze da je veće postupajućeg izvršnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donelo drugačije odluke.

Takođe, Ustavni sud smatra da osporenim rešenjem donetim po prigovoru nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo. Naime, upravo rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I) 353/2014 I. 1328/2014 od 24. juna 2014. godine predstavlja dokaz da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravno sredstvo (prigovor) o kome je odlučilo veće nadležnog izvršnog suda, pri čemu Ustavni sud i ovoga puta naglašava da odredba člana 36. stav 2. Ustava ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac povredu ovog prava izvodi iz povrede prava na pravično suđenje. Kako je Ustavni sud prethodno zaključio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava, to s u neosnovane tvrdnje podnosioca o povredi njegovog prava na imovinu.

Imajući u vidu sve iznete razloge, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti