Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku. Zbog neblagovremenog odlučivanja suda o žalbi, promena zakona je dovela do toga da je podnosiocu uskraćeno već stečeno pravo na pravni lek, koji je odbačen kao nedozvoljen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „I. m. i t.“ AD iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „I. m. i t.“ AD i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47340/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba „I. m. i t.“ AD i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47340/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 47340/10 Ipv. 528/11 od 10. oktobra 2011. godine i određuje da isti sud u najkraćem roku ponovo odluči o žalbi kao o prigovoru podnosioca izjavljenoj protiv rešenja tog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „I. m. i t.“ AD iz B. podnelo je 5. decembra 2011. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 47340/10, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47340/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca podneo 29. decembra 2009. godine predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu; da je Prvi osnovni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) doneo rešenje o izvršenju I. 47340/10 od 5. marta 2010. godine; da je Osnovni sud rešenjem I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine obustavio izvršenje u delu u kojem je određeno izvršenje iseljenjem izvršnog dužnika; da je izvršni poverilac protiv navedenog rešenja o obustavi postupka izjavio 2. avgusta 2010. godine žalbu; da Viši sud u Beogradu nije odlučio o žalbi duže od 13 meseci; da je nakon stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), žalba izvršnog poverioca tretirana kao prigovor; da je Prvi osnovni sud prigovor izvršnog poverioca odbacio kao nedozvoljen; da je nepostupanjem Višeg suda u Beogradu po žalbi izvršni poverilac „izgubio stečeno pravo na pravni lek“. Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo 29. decembra 2009. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. S. iz Beograda, i to iseljenjem izvršnog dužnika sa svim licima i stvarima iz dvosobnog stana u N. B. u ulici Š. broj 7, te predajom predmetne nepokretnosti izvršnom poveriocu, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, radi namirenja novčanog potraživanja. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1716/09 od 25. juna 2009. godine, ispravljene rešenjem Rev. 1716/09 od 31. avgusta 2009. godine, kojom su preinačene presuda Okružnog suda u Beogradu Gž. 1050/08 od 16. aprila 2008. godine i presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 1799/06 od 25. juna 2007. godine, ispravljena pravnosnažnim rešenjem tog suda P. 1799/06 od 19. decembra 2008. godine. Osnovni sud je rešenjem I. 47340/10 usvojio predlog za izvršenje.

Rešenjem Osnovnog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine obustavljen je postupak izvršenja u delu u kojem je određeno izvršenje iseljenjem izvršnog dužnika sa svim licima i stvarima iz dvosobnog stana u stambenoj zgradi u Ulici Š. broj 7 u N. B. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da nepokretnost koja je predmet izvršenja ne postoji. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je 2. avgusta 2010. godine izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu. Podneskom 3. februara 2011. godine izvršni poverilac je urgirao donošenje rešenja po žalbi.

Osnovni sud je osporenim rešenjem I. 47340/10 Ipv. 528/11 od 10. oktobra 2011. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja tog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je, saglasno članu 358. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, predviđeno da će se postupci izvršenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, kao i da će se žalba na rešenje o izvršenju ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru, te da u skladu sa članom 76. stav 1. i članom 39. stav 2. istog zakona proizlazi da prigovor protiv rešenja o obustavi postupka nije dozvoljen, pa je sud iz tog razloga prigovor izvršnog poverioca odbacio.

Izvršni postupak u delu kojim je traženo namirenje troškova parničnog postupka je u vreme odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi još uvek u toku.

4. Odredbama Ustava, kojima se jemče prava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1 .); da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. stav 2.); da o žalbi odlučuje drugostepeni sud (član 14.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje (član 40. stav 3.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.); da sud obustavlja izvršenje – 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2) usled smrti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4) ako je potraživanje prestalo, 5) usled propasti predmeta potraživanja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom, te da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. st. 1. i 5.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe kao poverilac podnošenjem predloga za izvršenje, do trenutka odlučivanja o ustavnoj žalbi traje skoro četiri godine.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da Viši sud u Beogradu nije odlučio o žalbi izvršnog poverioca u skladu sa načelom hitnosti iz člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, u periodu dužem od godinu dana od izjavljivanja žalbe. Pored toga, izvršni poverilac je pre stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju podneskom od 3. februara 2011. godine urgirao donošenje rešenja po žalbi.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47340/10, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud dalje nalazi da podnosilac ustavne žalbe ističe i povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te da povredu tog prava zasniva na povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbama čl. 12. i 14. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku bilo predviđeno da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim izuzetno, kada zakonom nije dozvoljena, te da o žalbi odlučuje drugostepeni sud. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac 3. avgusta 2010. godine izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu protiv rešenja Osnovnog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine, kojim je izvršni postupak obustavljen u delu kojim je određeno ispražnjenje i predaja nepokretnosti. Imajući u vidu da je prelaznim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, predviđeno da će se postupci izvršenja okončati po odredbama tog zakona, kao i da će žalba izjavljena na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju biti ustupljena sudu nadležnom za odlučivanje o prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom, te da je članom 39. istog zakona propisano da je jedini pravni lek u postupku izvršenja prigovor i da o njemu odlučuje veće prvostepenog suda, žalba izvršnog poverioca je tretirana kao prigovor o kome je odlučivao Prvi osnovni sud, a koji je osporenim rešenjem I. 47340/10 Ipv. 528/11 od 10. oktobra 2011. godine isti odbacio kao nedozvoljen.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da je podnosilac pravo na izjavljivanje žalbe stekao momentom donošenja rešenja Osnovnog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine. U toku postupka po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog rešenja, stupio je na snagu, 17. septembra 2011. godine, Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Prema prelaznim i završnim odredbama navedenog Zakona na konkretan slučaj se od tog trenutka primenjivao taj zakon, što je za posledicu imalo da žalba podnosioca ustavne žalbe bude tretirana kao nedozvoljeni prigovor, s obzirom na to ovo pravno sredstvo, kao izuzetno u izvršnom postupku, nije predviđeno kao pravno sredstvo koje mogu izjaviti učesnici u postupku protiv rešenja kojim se postupak obustavlja. Naime, na učesnike koji su do 17. septembra 2011. godine izjavili žalbu protiv rešenja donetog u izvršnom postupku, primenjuju se odredbe novog Zakona prema kojima se to pravno sredstvo smatra prigovorom. Ustavni sud ocenjuje da je takvo postupanje sudova dovelo do povratnog dejstva novog Zakona na pravo koje je prethodno stečeno. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je žalba, koja je bila predviđena ranijim Zakonom o izvršnom postupku, „jače“ pravno sredstvo od prigovora, predviđenog novim Zakonom, imajući u vidu da o žalbi odlučuje viši sud, dok o prigovoru odlučuje tročlano veće suda koji je doneo osporeno rešenje. Stoga, Ustavni sud nalazi da je nadležni sud bio dužan da donese odluku o žalbi kao o prigovoru izvršnog poverioca.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom izvršnom postupku I. 47340/10, nepostupanjem Višeg suda u Beogradu po žalbi podnosioca ustavne žalbe u razumnom roku, te rešenjem Prvog Osnovnog suda u Beogradu I. 47340/10 Ipv. 528/11 od 10. oktobra 2011. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud i u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe pored prava na suđenje u razumnom roku povređeno i pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Prvog Osnovnog suda u Beogradu I. 47340/10 Ipv. 528/11 od 10. oktobra 2011. godine i određivanjem da Prvi osnovni sud u Beogradu, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje žalbe, u najkraćem roku donese novu odluku o ovom pravnom sredstvu kao o prigovoru izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 47340/10 od 26. jula 2010. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 4. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti