Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno odbio žalbu na rešenje o vraćanju u pređašnje stanje, primenjujući novi zakon koji taj institut ne dozvoljava, umesto da odluči po zakonu važećem u vreme sticanja prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6182/2011
12.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ. iz D. (D.), Savezna Republika Nemačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ. i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 15. avgusta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ. iz D. (D.), Savezna Republika Nemačka, izjavila je 1. decembra 2011. godine, preko punomoćnika D. P, advokata iz S, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine, kao i protiv dva rešenja Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 15. avgusta 2011. godine i I. 3773/10 od 31. maja 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru kojim je odbijen njen predlog za vraćanje u pređašnje stanje izjavila 15. avgusta 2011. godine, ali da joj je žalba odbijena osporenim rešenjem od 17. oktobra 2011. godine, s pozivom na odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz obrazloženje da se drugostepeno veće izvršnog suda nije upuštalo u opravdanost razloga za vraćanje u pređašnje stanje, jer to pravno sredstvo više nije dozvoljeno. Podnositeljka je iznela i razloge zbog čega smatra da su osporena rešenja od 15. avgusta i 31. maja 2011. godine nezakonita i istakla da je zbog svega navedenog pretrpela materijalnu štetu, kao i nematerijalnu štetu u vidu duševnog bola zbog povrede prava na pr avično suđenje i na suđenje u razumnom roku. Od Ustavnog suda je traž eno da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i utvrdio pravo podnositeljki na naknadu materijalne i nematerijalne štete u opredeljenim iznosima, kao i pravo na naknadu troškova za sastav i slanje ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 31. maja 2011. godine utvrđeno je, između ostalog, da ukupno novčano potraživanje izvršnog poverioca iznosi 15.685,00 evra na ime glavnice i 1.207,15 evra na ime obračunate kamate, kao i da se namiruje novčano potraživanje izvršnog poverioca u ukupnom iznosu od 900.000,00 dinara, te da se utvrđuje da je preostalo nenamireno potraživanje na ime glavnice u iznosu od 11.003,08 evra. Istim rešenjem stranke su poučene da protiv tog rešenja mo gu da izjave žalbu Višem sudu u Somboru, u roku od tri dana od dostavljanja pismenog otpravka. Označeno rešenje dostavljeno je punomoćniku izvršnog poverioca 3. juna 2011. godine, koja je, preko punomoćnika, dostavila 8. juna 2011. godine Osnovnom sudu u Somboru podnesak naslovljen kao predlog za vraćanje u pređašnje stanje, eventualno žalba protiv rešenja tog suda I. 3773/10 od 31. maja 2011. godine, obaveštavajući sud da je punomoćnik izvršnog poverioca u periodu od 3. do 7. jun a bio opravdano sprečen da radi i navodeći razloge za to.

Osnovni sud u Somboru doneo je 15. avgusta 2011. godine osporen o rešenje I. 3773/10, kojim je odbio predlog poverioca za vraćanje u pređašnje stanje , podnet 8. juna 2011. godine (gre škom navedena 2010. godina), i odbacio žalbu protiv rešenja od 31. maja 2011. godine, koja je podneta 8. juna 2011. godine, uz obrazloženje da navedeni razlog za propuštanje roka za izjavljivanje žalbe, u konkretnom slučaju, nije opravdan razlog za to, pa je predlog neosnovan. Posledično navedenom , odbačena je kao neblagovremena žalba od 8. juna 2011. godine. U pouci o pravnom leku navedeno je da stranke mogu protiv označenog rešenja da izjave žalbu Višem sudu u Somboru u roku od tri dana. Izvršni poverilac je 19. avgusta 2011. godine izjavila žalbu .

U postupku po žalbi, Viši sud u Somboru doneo je rešenje Gž. 846/11 od 1. septembra 2011. godine, kojim je vratio spise prvostepenom sudu radi ispravke rešenja I. 3773/10 u pogledu datuma, odnosno godine kada je podnet predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Spisi predmeta vraćeni su 6. septembra 2011. godine Osnovnom sudu u Somboru, koji je istog dana, rešenjem I. 3773/10, ispravio svoje rešenje od 15. avgusta 2011. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine konstatovano je da se žalba izvršnog poverioca od 19. avgusta 2011. godine smatra prigovorom. Istim rešenjem odbijen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 15. avgusta 2011. godine, kao neosnovan. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da, iako je u vreme donošenja rešenja kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, izvršni poverilac imao pravo prema odredbi člana 22. Zakona o izvršnom postupku na podnošenje navedenog predloga, u momentu odlučivanja o njemu primenjuje se Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji ne dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje, t o je drugostepeno veće, ne upuštajući se u ocenu opravdanosti razloga za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za žalbu, potvrdi lo rešenje Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10, kojim je predlog odbijen.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosi teljka poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano: da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena, kao i da se žalba i prigovor mogu izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja (član 12. st. 2. i 4.); da je vraćanje u pređašnje stanje u izvršnom postupku dozvoljeno samo zbog propuštanja roka za prigovor protiv rešenja o izvršenju, ili propuštanja roka za žalbu (član 22.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno, ali da je, izuzetno dozvoljeno kada iz opravdanih razloga prigovor na rešenje o izvršenju nije izjavljen u propisanom roku (član 30. st. 1. i 2.); da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (član 39. stav 1.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, kao i da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.); da danom početka primene ovog zako na prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima, propisana članom 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova (član 362. stav 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstatovao da je, u konkretnom slučaju, odbijena žalba podnositeljke, kao izvršnog poverioca, izjavljena protiv rešenja kojim je odbijen njen predlog u izvršnom postupku za vraćanje u pređašnje stanje, jer u momentu odlučivanja o žalbi, saglasno citiranim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, vraćanje u pređašnje stanje nije više bilo dopušteno. S tim u vezi Ustavni sud, najpre, još jednom ukazuje da se pravo na izjavljivanje pravnog sredstva stiče danom donošenja odluke ili preduzimanjem radnje protiv koje, odnosno povodom koje se ono izjavljuje.

U konkretnom slučaju podnositeljka je, prema tada važećem Zakonu o izvršnom postupku, protekom roka za žalbu protiv rešenja o namirenju, odnosno 7. juna 2011. godine, stekla pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja. Ona je to pravno sredstvo iskoristila, a o njemu je odlučeno rešenjem od 15. avgusta 2011. godine, kada je podnositeljka stekla pravo na žalbu protiv tog rešenja. Drugostepeno veće, koje je o žalbi protiv rešenja od 15. avgusta 2011. godine rešavalo u vreme kada je počeo da se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, poštujući stečeno pravo podnositeljke na pravni lek, postupalo je po toj žalbi kao da je dozvoljena, ne odbacivši je, ali je svojim rešenjem odbilo da materijalnopravno odluči o izjavljenoj žalbi, odnosno da se izjasni o navodima iz nje.

Ustavni sud ukazuje da, kada stranka u sudskom postupku izjavi pravni lek za koji nadležni sud nađe da je dozvoljen, odnosno ne odbaci ga iz procesnih razloga, onda taj sud odlučuje o osnovanosti navoda izjavljenog pravnog leka. (U vezi sa trenutnim i povratnim dejstvom procesnog zakona videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 53/13).

Ustavni sud ukazuje na stav izražen u Odluci u predmetu Už-5693/2011 od 24. aprila 2014. godine, prema kome trenutno dejstvo novog procesnog zakona (Zakona o izvršenju i obezbeđenju) na izvršni postupak koji je u toku, ne može imati za posledicu poništaj radnje (podnošenje žalbe) koja je preduzeta u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom (Zakonom o izvršnom postupku).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu IPVI. 31/11 od 17. oktobra 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Apatinu od 17. oktobra 2011. godine, kako bi taj sud u ponovnom postupku doneo novu odluku o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 15. avgusta 2011. godine. Stoga je, na osnovu odredbe člana 89. st av 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da će osporeno rešenje Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 15. avgusta 2011. godine biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja po pravnom leku i s tim u vezi i prethodno rešenje Osnovnog suda u Somboru I. 3773/10 od 31. maja 2010. godine, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe u odnosu na ova dva rešenja.

7. U pogledu zahteva podnositeljke da se utvrdi da joj je donošenjem osporenih rešenja povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su ustavnom žalbom osporena samo tri označena rešenja Osnovnog suda u Somboru. Kako je ustavna žalba formalno pravno sredstvo, te kako podnositeljka nije istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku, niti je istaknuti zahtev obrazložila navodima ustavne žalbe koji mogu da ukažu na postojanje povrede tog prava, to je Ustavni sud takav zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti