Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji traje 15 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi duga koji je trajao 15 godina. Sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i višestrukog ukidanja presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6187/2012
26.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P. i M. B, obojice iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. februara 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. P. i M. B. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 54/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1117/97), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. P. i M. B, obojica iz Inđije, su 24. jula 2012. godine, preko punomoćnika V. V. M, advokata iz Sremske Mitrovice, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 54/10.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su još 22. jula 1997. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici protiv tuženog Ž.R, radi duga; da postupak, do podnošenja ustavne žalbe, dakle ni posle 15 godina, još uvek nije okončan, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, posebno imajući u vidu da se ne radi o složenom postupku. Tražili su naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 54/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 23. jula 1997. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici protiv Ž. R, radi duga. Pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici bilo je održano šest ročišta, dok tri ročišta nije bilo održano, i to: dva na zahtev tuženog, a jedno zbog nedolaska tužilaca. Na ročištima su saslušane parnične stranke i svedoci, izvršeno je suočenje između stranaka, kao i uvid u dokumentaciju određenih poslovnih banaka, izvršeno je finansijsko veštačenje od strane Z. za s. v. u Novom Sadu.

Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1117/97 od 4. januara 1999. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu V. P. na ime duga isplati iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove postupka; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva ovog tužioca za preostalu zateznu kamatu; u stavu trećem izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev M. B. i tuženi je obavezan da mu isplati 12.600 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove postupka; u stavu četvrtom izreke deo tužbenog zahteva ovog tužioca za višak zatezne kamate je odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 365/99 od 13. aprila 2000. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1117/97 od 4. januara 1999. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom održana su tri ročišta, dok pet ročišta nije održano, i to: tri zbog neprisustvovanja tuženog, a dva zbog neprisustvovanja tužilaca. Na ročištima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, ponovo su zatraženi određeni izveštaji od poslovne banke, i saslušane su parnične stranke.

Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 450/2000 od 5. jula 2001. godine ponovo je delimično je usvojen tužbeni zahtev. Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 583/02 od 2. oktobra 2003. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 450/00 od 5. jula 2001. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 1240/03, održano je šest ročišta, dok tri ročišta nije bilo održano zbog neprisustvovanja tuženog. Na ročištima su pročitani celokupni spisi predmeta, saslušane su parnične stranke, izvršeno je suočenje među njima, saslušani su svedoci.

Od 2010. godine predmet se vodio pod brojem P. 54/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 54/10 od 11. marta 2010. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca V. P, pa je obavezan tuženi da ovom tužiocu na ime duga isplati iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke preostali deo tužbenog zahteva ovog tužioca za isplatu kamate je odbijen; u stavu trećem izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev M. B, pa je obavezan tuženi da ovom tužiocu na ime duga isplati iznos od 12.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu četvrtom izreke, preostali deo tužbenog zahteva ovog tužioca kojim je tražena isplata od još 5.400,00 dinara, sa kamatom, je odbijen kao neosnovan; u stavu petom izreke obavezan je tuženi da tužiocima plati troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 123/12 od 19. septembra 2012. godine žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i ožalbena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 54/10 od 11. marta 2010. godine je potvrđena.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen devet godina i četiri meseca, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu – 23. jula 1997. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi, u konkretnom parničnom postupku, nisu postupali delotvorno i efikasno da bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosilaca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od 15 godina, koji nije bio posebno složen, predstavlja njegovo nerazumno trajanje, kako po merilima i kriterijumima ovog suda tako i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i po oceni Ustavnog suda u znatnoj meri prekoračuje standarde suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da su postupajući sudovi, sve do ukidanja druge prvostepene presude, redovno postupali i odlučivali u relativno kratkim rokovima i da su zakazivali i održavali ročišta redovno i u kratkim vremenskim razmacima. Međutim, po nalaženju Suda, najveću odgovornost za nerazumno trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je treću prvostepenu presudu doneo nakon skoro šest i po godina od ukidanja prethodne prvostepene presude od strane drugostepenog suda, i u tom periodu održao je samo šest ročišta.

Po oceni Suda, dužini trajanja postupka je u značajnoj meri doprinelo višestruko ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda. Ustavni sud ukazuje da se ovakvo postupanje sudova, saglasno praksi ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova“, s obzirom na to da je vraćanje predmeta na ponovno suđenje često rezultat grešaka koje su počinili prvostepeni sudovi. Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pre sudom niže instance, sama po sebi može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (presuda „Pavlylynets protiv Ukrajine“, od 6. septembra 2005. godine).

Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe u određenoj meri doprineli dužini trajanja postupka jer nisu prisustvovali na tri ročišta za glavnu raspravu, što je doprinelo produženju postupka u trajanju od godinu i po dana.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 54/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P. 1117/97), te je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog kontatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, doprinos podnosilaca njegovom trajanju kao i značaj predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću svoju i praksu Evropskog suda za ljudska prva u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe za naknadu meterijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosioci nisu pružili dokaze da su u predmetnom postupku pretrpeli materijalnu štetu, te je navedeni zahtev odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji traje 15 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti