Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli dovoljne razloge za pritvor zbog uznemirenja javnosti koje može ugroziti pravično suđenje, s obzirom na težinu dela i medijsku pažnju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . i R . R, obojice iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. R . i R . R . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K v.Po1. 292/14 od 6. juna 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 245/14 od 19. juna 2014. godine u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . i R . R, obojica iz Beograda su , 22. jula 2014. godine, preko punomoćnika Z . D . N, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 292/14 od 6. juna 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 245/14 od 19. juna 2014. godine, zbog povrede prava na slobodu, prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, prava na pretpostavku nevinosti i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 292/14 od 6. juna 2014. godine prema njima produžen pritvor na osnovnu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, a da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 245/14 od 19. juna 2014. godine „uvažavanjem žalbe branilaca, prvostepeno rešenje preinačeno i otklonjen je zakonski osnov za produženje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu žalba branilaca odbijena kao neosnovana. Smatraju da su donošenjem osporenih rešenja „ponovo povređena osnovna ljudska prava i slobode podnosilaca ove ustavne žalbe“.

Podnosioci povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, pored ostalog, obrazlažu time da „okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku usled kojih im je određen i potom produžavan pritvor nisu pravilno cenjene i da nije postoj ao zakonski osnov za produženje pritvora“. Smatraju da je „sasvim tačno da krivično delo koje je predmet ovog postupka tokom svih proteklih godina, u većem ili manjem intenzitetu konstantno izaziva medijsku pažnju“, ali ističu da se u obrazloženju osporenih rešenja ne navodi kako „ta i takva medijska pažnja utiče na suđenje“. Podnosioci zaključuju da osporena rešenja ne sadrže „ni jedan razlog iz koga bi se moglo zaključiti da je pritvor neophodno potreban radi vođenja krivičnog postupka“ i da „predstavljaju neobrazložene sudske odluke kojima se flagrantno krše prava na slobodu i bezbednost podnosilaca“.

Povredu prava na ograničeno trajanje pritvora i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja podnosioci ustavne žalbe zasnivaju na tvrdnji da „neobrazloženost odluka o pritvaranju već sama po sebi ukazuje da mera pritvora u konkretnom slučaju nije ni bila nužna“ i d odaju da je „obaveza svih organa postupka da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme, što se u konkretnom slučaju nije poštovalo“.

U ustavnoj žalbi podnosioci ističu i povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, smatrajući da je „kroz neobrazložene odluke o pritvaranju prekršeno i njihovo pravo da sud pravično odluči o njihovim pravima i osnovanosti sumnje koja je bila razlog za donošenje odluke o pritvaranju“, odnosno da „ne samo da su neobrazloženi pritvorski razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, već ni postojanje potrebnog stepena sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret u rešenjima o pritvaranju nije u dovoljnoj meri jasno opredeljeno“. U tom smislu, podnosioci ukazuju da se u osporenim rešenjima „ne obrazlažu činjenice koje ukazuju da bi usled uznemirenja javnosti bilo ugroženo nesmetano i/ili pravično suđenje“, kao i da su „ navodi osporenih rešenja da postoji osnovana sumnja kao uslov za pritvaranje bez ikakvog obrazloženja“ i da su „samo način da se ovaj postupak mistifikuje i da se kroz nedovoljno obrazloženu odluku suda opravda dalje produžavanje pritvora prema podnosiocima“.

Povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava, podnosioci ustavne žalbe obrazlažu time da je tužilac za organizovani kriminal, na konferenciji za novinare u Vladi, pored ostalog, izjavio da su „danas uhapšeni R. R . i M . R . zajedno sa R . M . ubili Ć. “, odnosno da su otkrivene „konačno ubice Slavka Ćuruvije“. Takođe, podnosioci ističu i da je u osporenom drugostepenom rešenju navedeno da se „tek sada otkrivaju izvršioci predmetnog krivičnog dela...“.

Konačno, podnosioci ustavne žalbe ističu i da im je povređeno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je u drugostepenom osporenom rešenju „izostala analiza izjavljene žalbe i odgovor na suštinske žalbene navode“, odnosno jer se „ocena žalbenih navoda svela na prepričavanje razloga prvostepenog rešenja“, čime se „dvostepenost postupka izigrava, pretvara u iluziju, a žalba kao pravni lek obesmišljava“.

Podnosioci u ustavnoj žalbi posebno ističu da je tužilaštvo podiglo „preuranjenu“ optužnicu, odnosno da je „prema navodima ovde osporenih rešenja“ pritvor prema njima produžen „nakon podizanja optužnice koja je podignuta 6. juna 2014. godine“, ali da je „jedina optužnica koja postoji u spisima pisana (je) 9. juna 2014. godine i primljena je u sudu 9. juna 2014. godine, a što je nesporno uvidom u tekst zaglavlja i optužnice i prijemnog pečata Posebnog odeljenja Višeg suda“. Naglašavaju da u trenutku donošenja osporenog prvostepenog rešenja „optužnica uopšte nije postojala, niti danas postoji optužnica od 6. juna 2014. godine“, već da „u spisima postoji optužnica (koja je to samo po naslovu), a koja je podignuta i dostavljena sudu 9. juna 2014. godine“ . Iz svega navedenog zaključuju da u vreme donošenja prvostepenog rešenja o produženju pritvora „nije postojala optužba ovlašćenog tužioca i da krivično veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu nije bilo stvarno nadležno da donosi odluku o pritvoru prema podnosiocima“, odnosno da je „sa aspekta Ustavom zagarantovanih prava podnosilaca, potpuno (je) neprihvatljivo da optužnica od 09. juna 2014.godine predstavlja osnov za produženje pritvora dana 6. juna 2014. godine“, te da je „evidentno da se pritvor prema njima uporno produžava u postupku koji nije predviđen zakonom, a sve suprotno odredbi člana 27. Ustava“.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i „naloži njihovo otklanjanje“, dosudi „traženu naknadu“ i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. 2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i odgovor Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje VIII Su. 43/14-239, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Naredbom o dopuni naredbe o sprovođenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal KTI. 3/14 od 14. januara 2014. godine, podnosiocu ustavne žalbe M. R . stavljeno je na teret postojanje osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u podstrekavanju iz člana 47. stav 2. tačka 4) Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 23. Osnovnog krivičnog zakona, dok je podnosiocu R . R . stavljeno na teret postojanje osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 47. stav 2. tačka 4) Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kpp.Po1. 3/14 od 15. januara 2014. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji im se računa od 14. januara 2014. godine kada su lišeni slobode.

Pritvor je potom podnosiocima ustavne žalbe, na osnovu istih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, produžen rešenjima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kpp.Po1. 3/14 od 12. februara 2014. godine i od 14. marta 2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kr.Po1. 2/14 od 10. aprila 2014. godine pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen za još dva meseca, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koje rešenje je po žalbi preinačeno rešenjem istog suda Kž2.Po1. 164/14 od 29. aprila 2014. godine, tako što je otklonjen zakonski osnov iz tačke 1) navedenog člana, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana.

Nakon podignute optužnice pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen za najduže 30 dana osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po.1. 292/14 od 6. juna 2014. godine, na osnovu odredba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 245/14 od 19. juna 2014. godine je uvažena žalba branioca okrivljenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, u delu kojim se pobija rešenje zbog produženja pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakon ika o krivičnom postupku, pa je prvostepeno rešenje o produženju pritvora preinačeno tako što je otklonjen zakonski osnov iz tačke 2) navedenog člana, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenih rešenja o produženju pritvora je navedeno: da postoji opravdana sumnja da su podnosioci ustavne žalbe izvršili krivično delo za koja je zaprećena kazna zatvora od preko deset godina, pri čemu su „način izvršenja i težina posledice izvršenja istog doveli do takvog uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“; da „iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da je krivično delo koje je okrivljenima stavljeno na teret ... izvršeno 1999. godine, da 15 godina od momenta izvršenja krivičnog dela nisu otkriveni izvršioci, da se radi o ubistvu novinara S.Ć. koje tokom svih proteklih godina u većem ili manjem intenzitetu konstantno izaziva medijsku pažnju, posebno imajući u vidu da se tek sada otkrivaju izvršioci, koje činjenice u svojoj sveukupnosti čine aktuelnim inkriminisane krivično-pravne radnje napred navedenih okrivljenih, za koje postoji opravdana sumnja da su ih preduzeli i dovodi do uznimerenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje konkretnog krivičnog postupka, bez obzira na protek vremena, tim pre jer su inkriminisane radnje i postale aktuelne pokretanjem ovog krivičnog postupka dana 14. januara 2014. godine“.

Iz odgovora Višeg suda u Beogradu proizlazi, pored ostalog, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv podnosilaca ustavne žalbe podiglo optužnicu Kto. 22/14 dana 6. juna 2014. godine. Navedena optužnica je vraćena Tužilaštvu za organizovani kriminal rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv.Po1. 293/14 od 9. juna 2014. godine, sa nalogom da u roku od tri dana od dana prijema rešenja ispravi uočene nedostatke, po kom rešenju je Tužilaštvo za organizovani kriminal postupilo isti dan (9. juna 2014. godine) podnošenjem optužnice Kto. 22/14.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Krivičnim zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03) bilo je propisano: da će se zatvorom od najmanje dvanaest godina ili zatvorom od četrdeset godina, kazniti ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda (ubistvo - član 47. stav 2. tačka 4)).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na sledećim tvrdnjama: da nije bilo osnova da im se pritvor produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno jer su osporena rešenja neobrazložena i da mera pritvora nije svedena na najkraće neophodno vreme.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postipka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosilaca o povredi prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo ubistvo u podstrekavanju (Milan Radonjić), odnosno ubistvo u saizvršilaštvu (Ratko Romić) iz člana 47. stav 2. tačka 4) Krivičnog zakona Republike Srbije (u vezi sa čl. 23. i 22. Osnovnog krivičnog zakona), za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od najmanje 12 godina. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe osporenim prvostepenim rešenjem produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) ZKP, dok je osporenim drugostepenim rešenjem otlonjen zakonski osnov iz tačke 2) navedenog člana. Dakle, pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe pravnosnažno produžen zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugrozioti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenih rešenja Višeg i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP navedeno da iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da su podnosioci ustavne žalbe izvršili krivično delo ubistvo (u podstrekavanju, odnosno saizvršilaštvu) za koje je zaprećena kazna zatvora od preko deset godina, a da su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela „doveli do takvog uznemirenja javnosti koje može ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“, budući da postoji „opravdana sumnja da je krivično delo izvršeno 1999. godine, da 15 godina od momenta izvršenja krivičnog dela nisu otkriveni izvršioci, da se radi o ubistvu novinara S.Ć. koje tokom svih proteklih godina u većem ili manjem intenzitetu konstantno izaziva medijsku pažnju, posebno imajući u vidu da se tek sada otkrivaju izvršioci, koje činjenice u svojoj sveukupnosti čine aktuelnim inkriminisane krivično-pravne radnje napred navedenih okrivljenih, za koje postoji opravdana sumnja da su ih preduzeli i dovodi do uznimerenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje konkretnog krivičnog postupka, bez obzira na protek vremena, tim pre jer su inkriminisane radnje i postale aktuelne pokretanjem ovog krivičnog postupka dana 14. januara 2014. godine“.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocima ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (ubistvo poznatog novinara) dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, ističući da navedeno ubistvo, i pored činjenice da je izvršeno pre 15 godina „svih proteklih godina u većem ili manjem intenzitetu konstantno izaziva medijsku pažnju ... bez obzira na protek vremena, tim pre jer su inkriminisane radnje i postale aktuelne pokretanjem ovog krivičnog postupka dana 14. januara 2014. godine“. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosioci sumnjiče, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosilaca da nije bilo osnova da im se pritvor produži i da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno da su osporena rešenja neobrazložena.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su se podnosioci do dana podnošenja ustavne žalbe (22. jul 2014. godine) nalazili u pritvoru šest meseci i osam dana (računajući od 14. januara 2014. godine kada su lišeni slobode), za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica. Imajući u vidu da je istraga protiv podnosilaca ustavne žalbe vođena, a optužnica podignuta zbog krivičnog dela ubistvo, Ustavni sud je ocenio da se postupak vodi sa primerenom hitnošću.

Najzad, Sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje u osporenom drugostepenom rešenju otklonio pritvorski razlog propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, jer je utvrdio da je prestao ovaj zakonski osnov za dalje zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru, što ukazuje na to da je nadležni sud pažljivo razmatrao sve činjenice i okolnosti koje mogu biti od značaja za donošenje odluke.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se vodi sa primerenom hitnošću.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosilaca da je osporeno prvostepeno rešenje doneto 6. juna 2014. godine, a da je, po njihovim tvrdnjama, optužnica podignuta 9. juna 2014. godine, iz čega zaključuju im je pritvor produžen „u postupku koji nije predviđen zakonom, a sve suprotno odredbi člana 27. Ustava“, jer „nije postojala optužba ovlašćenog tužioca“, odnosno jer „krivično veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu nije bilo stvarno nadležno da donosi odluku o pritvoru“. Kao dokaz za svoju tvrdnju, podnosioci su uz ustavnu žalbu priložili prvu stranu optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal Kto. 22/14 od 9. juna 2014. godine. Međutim, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv podnosilaca podiglo 6. juna 2014. godine optužnicu Kto. 22/14, koju je 9. juna 2014. godine ponovo dostavilo Višem sudu u Beogradu – Posebnom odeljenju, postupajući po rešenju tog suda Kv.Po1. 293/14 od 9. juna 2014. godine (kojim je Tužilaštvu naloženo da ispravi uočene nedostatke u optužnici od 6. juna 2014. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je iznete navode podnosilaca ocenio neosnovanim.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena zajemčena prava podnosilaca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odbio u ovom delu ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je navode iznete u ustavnoj žalbi ocenio očigledno neosnovanim. Ovo iz razloga što podnosioci ustavne žalbe citiraju samo delove rečenica sadržanih u obrazloženju osporenih rešenja, pri čemu iz istih nesporno proizlazi da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje nije izneo tvrdnju da su podnosioci izvršili krivično delo koje je predmet krivičnog postupka, jer je, pored ostalog, naveo da „postoji opravdana sumnja...“. Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosioci u ustavnoj žalbi povredu prava na pretpostavku nevinosti ističu i u odnosu na radnje Tužilaštva za organizovani kriminal. Međutim, imajući u vidu da su, sa jedne strane, podnosioci ustavne žalbe isključivo osporili akte kojima je odlučivano o pritvoru, a ne i radnje tužioca za organizovani kriminal, a da je, sa druge strane, navedena radnja prema navodima podnosilaca preduzeta na konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije 14. januara 2014. godine, to i u slučaju da su podnosioci ustavne žalbe osporili i navedenu radnju, ustavna žalba ne bi bila blagovremena, jer je podneta 20. februara 2014. godine, dakle po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Kako iz samih osporenih akata proizlazi da su podnosioci ustavne žalbe imali i iskoristili pravo da protiv osporenog prvostepenog rešenja izjave žalbu, te da je o izjavljenim žalbama odlučivano, Ustavni sud je utvrdio da u ovom delu nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti