Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o ništavosti založne izjave

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava presudu Vrhovnog kasacionog suda. Revizijski sud je proizvoljno primenio materijalno pravo jer nije uzeo u obzir zakonsku pretpostavku o zajedničkoj svojini supružnika na nepokretnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . B . i D . T, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . i D . T . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 536/2016 od 14. septembra 2017. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda iz tačke 1. i određuje da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4839/15 od 29. oktobra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . i D . T, obe iz Beograda, izjavile su Ustavnom sudu, 25. maja 2018. godine, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 536/2016 od 14. septembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljke u ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navode: da su u parničnom postupku odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi kojima su tražile utvrđenje ništavosti založnih izjava, koje su dali njihovi bivši supružnici, a kojima su konstituisane hipoteke upisane na spornim nepokretnostima; da su one po osnovu braka sa svojim bivšim supružnicima stekle te nepokretnosti, ali su iste u javne knjige bile upisane kao isključiva svojina njihovih bivših supružnika; da tužena banka i bivši supružnici nisu tražili saglasnost podnositeljki za upis hipoteka na spornim nepokretnostima; da revizijski sud nije primenio odredbe člana 176. Porodičnog zakona za rešavanje konkretne pravne stvari, zbog čega se primena materijalnog prava iskazuje kao proizvoljna ; da je Ustavni sud u gotovo identičnim situacijama donosio odluke kojima je utvrđivao povrede ustavnih prava jer su sudovi propuštali da primene navedeni član Porodičnog zakona, te stoga smatraju da im je povređeno i pravo na pravnu sigurnost.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Višeg suda u Beogradu P. 779/13 od 23. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje D . B, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da ne proizvodi pravno dejstvo, kao apsolutno ništava , založna izjava tuženog M . B, u korist tužene „P . b .“ a.d. iz P, kao pravnog sledbenika „N. b .“ a.d. N, na osnovu ugovora o hipoteci broj 0401/1716 zaključenog 19. marta 2007. godine između „N . b .“ a.d. N, kao hipotekarnog poverioca, sa jedne strane, i S. b . „O .“, sa druge strane, kao hipotekarnog dužnika, kojim je konstituisana hipoteka na porodičnoj stambenoj zgradi broj 24 u ulici G. u B, a što su tuženi M . B . i „P . b .“ a.d. iz P. dužni da priznaju i trpe da tužilja može na osnovu presude da izvrši brisanje hipoteke iz teretnog lista nepokret nosti broj …, KO Savski venac; s tavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje D. B, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništava založna izjava tuženog M . B . overena kod Drugog opštinskog suda u Beogradu broj Ov. 12565/07 od 24. oktobra 2007. godine na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu broj 713/07 od 8. oktobra 2007. godine u korist tužene „H . b .“ a.d. P. zaključenog sa tuženim Privrednim društvom „O .“ d.o.o. P, kojim je konstituisana hipoteka na porodičnoj stambenoj zgradi uknjiženoj na kat astasrskoj parc eli broj …/1, KO Savski venac, upisanoj u teretni list nepokretnosti …, KO Savski venac, a što su tuženi M . B . i „H . b .“ a.d. P. dužni da priznaju i trpe da tužilja može na osnovu presude da izvrši brisanje hipoteke iz teretnog lista nepokretnosti broj … , KO Savski venac ; stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev D. T . i utvrđeno je da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništava založna izjava tuženog M . T . overena kod Osnovnog suda u Podgorici broj Ov. 37625/07 od 25. oktobra 2007. godine u korist tužene „H . b .“ a.d. P. na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu broj KR-713/07 zaključenog 8. oktobra 2007. godine između „H . b .“ a.d. P, kao davaoca kredita, sa jedne strane i tuženog Privrednog društva „O.“ d.o.o. P, kao korisnika kredita, sa druge strane, kojim je konstituisana hipoteka na kući koja se nalazi u B. ulici broj 2 na kat astasrskoj parc eli …/2, KOB 3 , upisan a u ZKUL broj …, kao ZK telo II i III zgrada u dnu dvorišta koja se sastoji od tri odvojene sobe kao i stambene zgrade koja se takođe nalazi na katastarskoj parc eli …/2, K OB 3, što su tuženi M. T . i „H . b .“ a.d. P, dužni da priznaju i trpe da tužilja D. T . na osnovu ove presude može da izvrši brisanje hipoteke sa teretn og lista ZKUL … KO Beograd 3; stavom četvrtim obavezana je tužena „H. b .“ a.d. P. da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 905.625 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4839/15 od 29. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke , delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene „H . b .“ a.d. P. i potvrđena je prvostepena presuda u stav ovima drugom, trećem i četvrtom njene izreke u odnosu na tuženu „H. b .“ a.d. P, dok je stavom drugim izreke odbačena kao nedozvoljena žalba tužene „H. b .“ a.d. P. u delu kojim se pobija stav prvi izreke presude.

Postupajući po reviziji tužene „H. b .“ a.d. P, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporenu presudu Rev. 536/2016 od 14. septembra 2017. godine, kojom je usvojio reviziju i preinačio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4839/15 od 29. oktobra 2015. godine u stavu prvom izreke i presudu Višeg suda u Beogradu P. 779/13 od 23. marta 2015. godine u stavovima drugom, trećem i četvrtom , tako što je:

- odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje D. B . za utvrđenje da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništava založna izjava tuženog M. B . overena kod Drugog opštinskog suda u Beogradu broj Ov. 12565/07 od 24. oktobra 2007. godine na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu broj 713/07 od 8. oktobra 2007. godine u korist tužene „H . b .“ a.d. P, zaključenog sa Privrednim društvom „O .“ d.o.o. P. kojim je konstituisana hipoteka na porodičnoj stambenoj zgradi uknjiženoj na kat astarskoj parc eli broj …/1, KO Savski venac, upisanoj u teretni list nepokretnosti …, KO Savski venac i ista upisana u teretni list nepokretnosti, a što su tuženi M . B . i „H . b .“ a.d. P. dužni da priznaju i trpe da tužilja može na osnovu presude da izvrši brisanje hipoteke iz teretnog lista nepokretnosti broj …, KO Savski venac;

- odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje D. T . za utvrđenje da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništava založna izjava tuženog M . T . overena kod Osnovnog suda u Podgorici broj Ov. 37625/07 od 25. oktobra 2007. godine u korist tužen e „H. b .“ a.d. P. na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu broj KR-713/07 zaključenog 8. oktobra 2007. godine između „H . b .“ a.d. P, kao davaoca kredita, sa jedne strane i Privrednog društva „O.“ d.o.o. P, kao korisnika kredita, sa druge strane, kojim je konstituisana hipoteka na kući koja se nalazi u B. ulici broj 2 na kat astarskoj parc eli …/2, K OB 3 , upisane u ZKUL broj …, kao ZK telo II i III, zgrada u dnu dvorišta koja se sastoji od tri odvojene sobe kao i stambene zgrade koja se takođe nalazi na katastarskoj parc eli …/2, KOB 3, što su tuženi M . T . i „H . b .“ a.d. P, dužni da priznaju i trpe da tužilja D. T . na osnovu ove presude može da izvrši brisanje hipoteke sa teretnog lista ZKUL …, KO Beograd 3 ;

- obavezao tužilje da tuženoj „H . b .“ a.d. P. isplate iznos od 107.302 dinara na ime troškova parničnog postupka.

U obrazloženju osporene revizijske presude, pored ostalog je navedeno da, iz utvrđenog činjeničnog stanja, proizlazi: da su tužilja D . B . i tuženi M . B . zaključili brak u avgustu 1996. godine, koji je trajao do decembra 2011. godine, kada je razveden pravnosnažnom presudom; da je tuženi M . B . upisan kao vlasnik porodične stambene zgrade u ulici G . broj 24, koju je stekao na osnovu ugovora o razmeni nepokretnosti od 12. maja 2000. godine; da je navedena nepokretnost stečena tokom trajanja braka tužilje D . B . i tuženog M . B, zajedničkim sredstvima; da su tužilja D . T . i tuženi M . T . zaključili brak 30. novembar 1986. godine i zajedničkim sredstvima stečenim u braku 8. aprila 2004. godine kupili kuću u ulici B . broj 2 u Beogradu na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti; da je na kući – vili u ulici G. 24 u Beogradu upisana hipoteka prvog reda, radi obezbeđenja potraživanja u iznosu od 4.500.000 evra u korist tužene „N . b.“ a.d iz P, na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu u iznosu od 4.500.000 evra u protivvrednosti CHF po srednjem kursu na dan puštanja kredita u korišćenje, zaključenog između navedene banke kao davaoca kredita i „O.“ d.o.o. P. kao k orisnika kredita , pri čemu je u cilju obezbeđenja potpune otplate dugovane glavnice, kamate, eventualno zatezne kamate i svih ostalih troškova kredita, korisnik obavezan da pre korišćenja kredita između ostalog sa bankom poveriocem pred nadležnim sudom obezbedi da se uspostavi založno pravo – hipotek u prvog reda po propisima Republike Srbije u korist banke na nepokretnostima koje su evidentirane u LN privremeni broj …, KO Savski venac, vlasništvo M . B . i na nepokretnostima evidentiranim u ZKUL …, KO Beograd 3, vlasništvo M . T; da je tuženi M . B . potpisao založnu izjavu, kojom je dozvolio da se bezuslovno na osnovu te izjave izvrši upis založnog prava, hipoteke prvog reda na njegovoj nepokretnosti, porodičnoj stambenoj zgradi u Beogradu u ulici G. 24 u korist poverioca „N . b.“ a.d. iz P, radi obezbeđenja potraživanja poverioca iz navedenog ugovora o dugoročnom kreditu od 8. oktobra 2007. godine i izjava je overena pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 24. oktobra 2007. godine; da je tuženi M. T . potpisao založnu izjavu kojom je kao vlasnik nepokretnosti dozvolio da se na osnovu izjave izvrši upis založnog prava hipoteke na njegovoj nepokretnosti, porodičnoj stambenoj zgradi u ulici B . broj 2 u Beogradu , radi obezbeđenja potraživanja poverioca iz istog ugovora o dugoročnom kreditu i ova izjava je 25. oktobra 2007. godine overena pred Opštinskim sudom u Podgorici; da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 21451/07 od 26. oktobra 2007. godine dozvoljena uknjižba založnog prava izvršne vansudske hipoteke na kući broj 2 u ulici Bilećkoj (P+1+PK) u teretnom listu ZKUL …, KO Beograd 3, pa je u teretnom listu uknjižena hipoteka na navedenim nep okretnostima u korist tužene „N. b.“ a.d. P, radi obezbeđenja potraživanja u iznosu od 4.500.000 evra; da tužene nisu dale pismenu izjavu ni usmenu saglasnost za raspolaganja svojih supružnika, tuženih M. B . i M . T; da je iz njihovih iskaza utvrđeno da tužilje nisu imale saznanja o datim založnim izjavama i opterećenju nepokretnosti. Dalje je navedeno: da su nižestepeni sudovi iz utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da založne izjave tuženih M. B . i M . T . nisu pravno valjane, jer se odnose na nepokretnosti stečene u braku sa tužiljama, koje predstavljaju zajedničku imovinu; da se tužilje nisu saglasile ni usmeno, ni pismeno, ni prećutno , niti naknadno sa izvršen im raspolaganjima, pa je primenom odredaba člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci, člana 171. stav 1, te čl. 174. i 176. Porodičnog zakona i člana 103. Zakona o obligacionim odnosima tužbeni zahtev usvojen i utvrđeno da su založne izjave tuženih M . B . i M . T . ništave i da ne proizvode pravno dejstvo; da je, p o oceni revizijskog suda , nižestepenim odlukama na utvrđeno činjenično stanje u pobijanom delu pogrešno primenjeno materijalno pravo; da su u ovom slučaju na spornim nepokretnostima u javnim knjigama kao isključivi vlasnici bili upisani tuženi M. B . i M . T, bez izvršene zabeležbe da se radi o zajedničkoj imovini supružnika; da ukoliko su nepokretnosti bile zajednička imovina tužilja, stečene radom u toku trajanja bračne zajednice, posle upisa tuženih M. B . i M . T, k ao isključivih vlasnika, bilo je neophodno da se u katastru nepokretnosti izvrši zabeležba o zajedničkoj svojini na imovini i načinu upravljanja i raspolaganja zajedničkom imovinom i trećim licima time jasno stavi do znanja da se radi o stvari u zajedničkoj svojini; da u suprotnom gubi smisao pravilo da se podaci o nepokretnostima i pravima na njima, upisani u katastar nepokretnosti, smatraju tačnim i da treća lica u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi podaci koriste ne mogu trpeti štetne posledice, p ropisano odredbama člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, važećeg u vreme sačinjavanja spornih založnih izjava, i članom 63. sada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru koji propisuje da su podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti istiniti i pouzdani i da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja; da u odsustvu zabeležbe o pravu drugih lica tužena „N. b.“ a.d. nije znala, niti je mogla znati da se radi o nepokretnostima u zajedničkoj svojini, jer takvog upisa u javnim knjigama nije bilo, a nije bilo ni zakonskog osnova da banka istražuje porodični status vlasnika nepokretnosti kada je isključiva svojina bez zabeležbe i tereta upisana u javnim knjigama; da istovremeno, kako se brak kao zajednica života zasniva na obostranom poštovanju, razumevanju i pomaganju, kod postojanja prava svojine i hipoteke upisanih u javnim knjigama, dostupnih svim zainteresovanim licima, kao i tužiljama, proizlazi da je nepravilan zaključak nižestepenih sudova o ništavosti založnih izjava, jer je za nastanak i zasnivanje hipoteke zbog zajedničke svojine na nepokretnostima bila neophodna izričita saglasnost tužilja kod davanja založnih izjava, budući da se prećutna saglasnost zajedničara i prema okolnostima slučaja mogla pretpostaviti , iako je u ovom slučaju izostala; da su s a i znetih razloga, zbog pogrešne primene materijalnog prava , nižestepene odluke preinačene, odbija njem tužbenog zahteva u delu pobijanom revizijom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je propisano: da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11) je propisano: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174.); da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud ( član 176.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim slučajevima, koji prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitr erne ili očigledno neosnovane.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud podseća da su podnositeljk e ustavne žalbe kao tuži lje u parničnom postupku tražil e utvrđenje ništavosti založn ih izjava koj e su bez njihove saglasnosti da li tuženi - njihovi bivši supru žnici, a kojima su konstituisane hipoteke upisane na spornim nepokretnostima stečenim u toku braka. Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude i odbio kao neosnovane tužben e zahteve, uz obrazloženje da su u trenutku upisa hipoteka sporn e nepokretnost i bil e upisana kao isključiva svojina bivš ih supružnika podnositeljki , i da se u tom slučaju primenjuje pretpostavka istinitosti i pouzdanosti podataka iz evidencij e koju vodi katastar nepokretnosti.

Ustavni sud ukazuje da je revizijski sud u osporenoj presudi naveo osnovne principe upisa hipoteke iz merodavnih zakonskih odredbi. Ipak, pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku , kao što je ovde slučaj, potpada pod posebni zakonski režim. Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se u odnosu na ovaj pravni institut primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona prema kojoj se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine , odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Ustavni sud napominje da je već odlučivao u sličnim situacijama kada redovni sudovi nisu navodili, niti primenili navedenu odredbu Porodičnog zakona, nalazeći da je takvo postupanje sudova dovodilo u sumnju pravičnost tih parničnog postupka u celini (videti odluke Ustavnog suda Už-570/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už-8791/2013 od 5. novembra 2015. godine i Už-8149/2013 od 24. novembra 2016. godine, dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

Specifičnost konkretnog slučaja se ogleda u tome što revizijski sud u osporenoj presudi navodi razloge zbog kojih smatra da su podnositeljke ustavne žalbe, zbog same prirode institucije braka i dostupnosti sadržaja javnih knjiga, u suštini dale „prećutnu saglasnost“ za davanje predmetnih založnih izjava. Međutim, takvo obrazloženje sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje nije prihvatljivo za Ustavni sud. Naime, odredbom člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci jasno je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, dok odredbe čl. 9. i 10. istog zakona ne ostavljaju nikakvu dilemu u pogledu forme potrebne za davanje založne izjave – u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Dakle, iz sadržine odredaba zakona proizlazi da n avedena saglasnost ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, kako to smatra revizijski sud, već ista mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom.

Imajući u vidu dosadašnju praksu Ustavnog suda u gotovo identičnim pravnim i činjeničnim slučajevima, Ustavni sud ukazuje da, sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, nije prihvatljivo tumačenje i primena materijalnog pravo na način na koji je to učinio Vrhovni kasacioni sud u konkretnom slučaju.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 536/2016 od 14. septembra 2017. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio revizijsku presudu i odredio da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4839/15 od 29. oktobra 2015. godine.

7. Ustavni sud nije podebno razmatrao navode o povredi prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporenog akta .

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o ništavosti založne izjave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti