Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog instancione prirode

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u postupku zbog smetanja poseda. Navodima u žalbi se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, čime se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Murenji Maćaša iz Subotice i Miodraga Babića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Murenji Maćaša i Miodraga Babića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici P. 1520/2004 od 26. maja 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 1699/06 od 21. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Murenji Maćaš iz Subotice i Miodrag Babić iz Beograda su, preko punomoćnika Miodraga R. Batinića, advokata iz Subotice, 8. januara 2008. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe svoje navode kojima osporavaju navedene sudske odluke samo formalno zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se pozivaju, podnosioci ustavne žalbe obrazlažu, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporavaju pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova. U ustavnoj žalbi podnosioci iznose svoje viđenje događaja koji je bio povod da protiv njih, kao tuženih, Opštinskom sudu u Subotici bude podneta tužba zbog smetanja poseda, te izlažu svoju interpretaciju dokaza izvedenih saslušanjem tužilaca i svedoka, ukazujući na neistinitost njihovih iskaza. Međutim, iz sadržine osporenog drugostepenog rešenja vidi se da su svi ovi navodi podnosilaca ustavne žalbe već bili razmatrani u drugostepenom parničnom postupku i detaljno ocenjeni od strane Okružnog suda u Somboru. Po mišljenju Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da su osporena rešenja doneta očigledno proizvoljnom ocenom dokaza na štetu tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i arbitrernom primenom materijalnog prava, što bi ih činilo nepravičnim u smislu člana 32. stav 1. Ustava i čime bi bilo povređeno pravo podnosilaca na jednaku sudsku zaštitu zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava.

Iz navedenog proizlazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj Sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog instancione prirode

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti