Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je izvršni postupak trajao preko šest godina, pri čemu je sud bio neaktivan više od pet godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Damnjanovića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavoljuba Damnjanovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Negotinu I. 1292/08, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1 Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavoljub Damnjanović iz Negotina je 13. januara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu I. 1292/08 od 28. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno rešenje primljeno 15. decembra 2008. godine.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, predsednik Opštinskog suda u Negotinu je u dopisu Su. 479/09, koji je Ustavnom sudu dostavljen 29. juna 2009. godine, izneo tok osporenog postupka. Naveo je da su u toku osporenog postupka doneta dva rešenja o izvršenju - Iv. 277/02 i I. 1292/08, ali da ni na jedno od njih izvršni dužnik, ovde podnosilac ustavne žalbe nije izjavio prigovor, tako da su oba rešenja pravnosnažna. Uz odgovor je dostavljen i spis predmeta I. 1292/08.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u pismene isprave priložene uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu I. 1292/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac „Telekom Srbija“ a.d. Beograd je 19. jula 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Negotinu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika Slavoljuba Damnjanovića iz Negotina, ovde podnosioca ustavne žalbe. Na osnovu ovog predloga, istog dana doneto je rešenje Iv. 277/02, kojim je dozvoljeno predloženo izvršenje. Međutim, dostava ovog rešenja nije ni pokušana sve do februara 2008. godine. U međuvremenu, Opštinski sud je tražio od izvršnog poverioca dva puta, u 2004. i 2005. godini, da se izjasni da li je izvršni dužnik izmirio svoju obavezu, pod pretnjom odbacivanja predloga, na šta je oba puta od poverioca stizao negativni odgovor. Početkom 2008. godine, Opštinski sud u Negotinu je više puta bezuspešno pokušao da izvrši dostavu navedenog rešenja podnosiocu na kućnu adresu, jer ovaj nije bio kod kuće, a na ostavljeno obaveštenje da dođe u sud se nije odazvao. Stoga je Opštinski sud 14. novembra 2008. godine uputio dopis poslodavcu podnosioca, kojim je od poslodavca traženo da preda predmetno rešenje svom zaposlenom i da uredno potpisanu dostavnicu od strane dužnika vrati sudu. Međutim, poslodavac podnosioca, „Hidroelektrane Đerdap 2“, Negotin, je, dopisom od 21. novembra 2008. godine, obavestio Opštinski sud u Negotinu da je podnosilac 20. novembra 2008. godine odbio da primi dostavljeno rešenje, te da mu je koverat sa tim rešenjem ostavljen na radnom mestu, na stolu.

Na predlog izvršnog poverioca od 8. februara 2008. godine, za promenu sredstva izvršenja, u cilju bržeg završetka postupka, i to zabranom i plenidbom dela zarade koju dužnik ostvaruje kod „Hidroelektrane Đerdap 2“, Negotin, Opštinski sud u Negotinu je 28. novembra 2008. godine doneo rešenje I. 1292/08 kojim se ograničava izvršenje na predloženo i usvojeno sredstvo izvršenja po rešenju tog suda Iv. 277/02 od 19. jula 2002. godine, plenidbom ½ zarade dužnika, koju on ostvaruje kod „Hidroelektrane Đerdap 2“, Negotin, i isplatom poveriocu na račun, te se nalaže službi računovodstva dužnikovog poslodavca da zaplenjene novčane iznose za koje je određeno izvršenje isplaćuje poveriocu do konačnog namirenja. Ovo rešenje dostavljeno je istog dana poslodavcu podnosioca, dok ga je podnosilac primio 15. decembra 2008. godine. Protiv ovog rešenja nije izjavljen prigovor.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

6. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemči prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupan period trajanja izvršnog postupka, od momenta podnošenja predloga za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave Opštinskom sudu u Negotinu 19. jula 2002. godine pa do okončanja tog postupka, pravnosnažnošću rešenja I. 1292/08.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao šest i po godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda, Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan, kako bi se izvršenje određeno pomenutim rešenjem uopšte sprovelo. Naime, Opštinski sud u Negotinu je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave 19. jula 2002. godine, odnosno istog dana kad je i podnet predlog. Međutim, taj sud narednih pet i po godina nije ni pokušao da izvrši dostavu navedenog rešenja izvršnom dužniku, a to je uslov sine qua non da izvršni dužnik stekne saznanje o postojanju duga. Po oceni Ustavnog suda, ovakvo neopravdano postupanje, odnosno nepostupanje Opštinskog suda u Negotinu, dovelo je do toga da se izvršnom dužniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, obračunava zatezna kamata više od pet godina, a da, pri tome, on ni ne zna da je dužnik, s obzirom na to da je rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave. Na drugoj strani, Sud je ocenio da je od 2008. godine, kada je Opštinski sud u Negotinu pokušao nekoliko puta dostavu navedenog rešenja na kućnu adresu izvršnog dužnika - podnosioca ustavne žalbe, a posebno nakon što je 20. novembra 2008. godine odbio da primi rešenje o izvršenju, podnosilac doprineo dužini trajanja postupka.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Negotinu pretežno odgovoran što je ovaj postupak trajao neopravdano dugo, te da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku izvršenja koji se u predmetu I. 1292/08 vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava.

7. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu I. 1292/08, Ustavni sud je pošao od odredaba Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, a kojima je, između ostalog, bilo propisano: da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen i da se prigovor može izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja (član 8. st. 1. i 2.); da rešenje o izvršenju dužnik može pobijati prigovorom (član 49. stav 1.); da, ako se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini ili samo u delu kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje, sud kome je prigovor podnesen staviće van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuće sprovedene radnje, a postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako za to nije mesno nadležan, dostaviće predmet mesno nadležnom sudu (član 54. stav 1.).

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije izjavio prigovor protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Negotinu, dakle da nije prethodno iskoristio sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti