Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje osnovnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, pogrešno smatrajući da je postupak okončan ustupanjem predmeta javnom izvršitelju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 905/17 od 1 5. decembra 201 7. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 905/17 od 15. decembra 2017. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 2460/2013.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Kragujevca izjavio je 17. januara 2018. godine ustavnu žalbu, preko punomoćnika B. M, advokata iz Kragujevca, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 905/17 od 15. decembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji je ranije vođen pred Prvim osnovn im sud om u Beogradu u predmetu I. 2460/2013, a kasnije pred javnim izvršiteljem N. J. iz Beograda.

U prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje podnosilac ustavne žalbe ističe: da osporeno rešenje nema utemeljenje u p ozitivnom pravu, jer postupak sprovođenja izvršenja nije okončan, već je prešao u nadležnost javnog izvršitelja gde se i dalje vodi; da sud nije izvršio uvid u spise izvršnog predmeta, već u AVP (automatsko vođenje predmeta) sistem suda , na osnovu čega je utvrdio da je postupak okončan; da su takvim postupanjem podnosiocu ustavne žalbe pov ređena označena ustavna prava, jer postupak izvršenja do dana podnošenja ustavne žalbe nije sproveden. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporen o rešenje i utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznos a utvrđenog rešenjem o izvršenju.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u spr ovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) I. 2460/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave - presude tog suda P. 8326/12 od 31. jula 2012. godine, radi naplate novčanog potraživanja protiv izvršnog dužnika Ž. J . iz Beograda, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari.

Osnovni sud je doneo rešenje I. 2460/13 od 25. marta 2013. godine kojim je odredio predloženo izvršenje.

Podneskom od 22. juna 2016. godine izvršni poverilac je predložio sudu da se predme t ustupi na sprovođe nju izvršitelju N. J . iz Beograda.

Osnovni sud je rešenjem I. 2460/13 od 14. jula 2016. godine u stavu prvom izreke obustavio sprovođenje izvršenja tog suda određenog rešenjem I. 2460/13 od 25. marta 2013. godine, dok je u stavu drugom izreke odredio da će se postupak po rešenju tog suda sprovesti pred izvršiteljem N. J . iz Beograda. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je postupak obustavljen , jer je izvršni poverilac predložio da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem. Rešenje je postalo pravnosnažno 10. avgusta 2016. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda R4i. 905/17 od 15. decembra 2017. godine odbačen je prigovor za ubrza vanje postupka podnet od strane predlagača, kao izvršnog poverioca (ovde podnosioca ustavne žalbe), u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u predmetu I. 2460/13, protiv izvršnog dužnika Ž. J. iz Beograda. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno: da je sud uvidom u AVP sistem Osnovnog suda utvrdio da je postupak na koji se prigovor odnosi okončan pred sudom 14. jula 2016. god ine donošenjem rešenj a o obustavi izvršenja pred sudom, koje je ekspedovano 19. jula 2016. god ine; da imajući u vidu da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 13. novembra 2017. godine kada je postupak okončan pred sudom, sud je primenom odredbi člana 5. stav 1. i člana 8. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odbacio predmetni prigovor.

4. Odredb om člana 32. stav 1. Ustava, čiju povredu podnosilac ističe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.) .

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 - Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je : da se ovim zakonom uređuje postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja (u daljem tekstu: postupak izvršenja) i obezbeđenja potraživanja (u daljem tekstu: postupak obezbeđenja), na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i da se ovim zakonom uređuje i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja, kao i uslovi za obavljanje delatnosti izvršitelja (član 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno i da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.); da „izvršitelj“ označava fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena (član 11. tačka 8)); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, da ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu, da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja i da ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog č lana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (član 74. st. 1, 2. i 5.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrti stranke koja nema naslednika, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom, te da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76.); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15) propisano je : da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) (član 545.); da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (član 547. stav 1.).

5. Kako se navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje svode na tvrdnju o proizvoljnoj i neutemeljenoj primeni i tumačenju relevantnog prava, Ustavni sud podseća da se u više svojih Odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena relevantnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, Odluke Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine objavljene na internet stranici www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu sadržinu prava čiju je zaštitu podnosilac tražio pred redovnim sudom i razloge na kojima se zasniva osporeno rešenje, Ustavni sud pre svega ističe da je postupak izvršenja zakonom uređen postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja - utvrđenog subjektivnog prava. Predmetni postupak, saglasno citiranim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, pokreće se na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno, a okončava se obustavom ili zaključenjem. Odluka o zaključenju donosi se po namirenju poverioca, dok se razlozi za obustavu tiču smrti ili prestanka stranke koja nema naslednika, odnosno pravnog sledbenika, prestanka potraživanja, uklanjanja izvršne isprave iz pravnog poretka i drugih slučajeva predviđenih zakonom, pri čemu se odlukom o obustavi izvršenja ukidaju i sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica. Dalje, sam postupak izvršenja sastoji se od dve faze - određivanja izvršenja, koje je u nadležnosti suda, osim u slučaju namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i sprovođenja izvršenja koje je u nadležnosti ili suda ili javnog izvršitelja i podrazumeva preduzimanje niza izvršnih radnji sredstvima izvršenja i na predmetima izvršenja u cilju namirenja potraživanja. Po nalaženju Ustavnog suda, bitno je istaći i da je, prema zakonskom rešenju, izvršitelj fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i vrši druga ovlašćenja koja su mu zakonom poverena, pri čemu u slučaju da javni izvršitelj ne postupi po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u zakonom propisanom roku, stranka ima mogućnost da zaštitu traži od izvršnog suda.

Ustavni sud ističe da su, saglasno citiranim odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, imaoci prava na suđenje u razumnom roku sve stranke u postupku, što uključuje i izvršni postupak, dok su pravna sredstva kojima se štiti ovo pravo prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako stranka smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo i može se podneti sve dok se postupak ne okonča. Dalje, Ustavni sud podseća da je, sledeći praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) - da za primenu člana 6. stav 1. Konvencije nije od značaja da se postupak u kome se rešava o građanskim pravima i obavezama sprovodi pred sudom ili drugim telima kojima su poverena javna ovlašćenja – prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za sprovođenje izvršenja razuman, ispitivao postupanje ne samo sudova pred kojima se vodio postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja (videti presudu ESLjP u predmetu Ringeisen protiv Austrije broj 2614/65 od 16. jula 1971. godine, stav 94. i Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine na internet stranici www.ustavni.sud.rs). Osim toga, Ustavni sud naglašava da pojam sud u praksi ESLjP ima autnomno značenje i nužno ne zahteva da lica i tela koja vode postupak formalno pripadaju sudskoj vlasti, već da ispunjavaju garancije propisane članom 6. stav 1. Konvencije (videti presudu ESLjP u predmetu Benthem protiv Holandije, broj 8848/80 od 23. oktobra 1985. godine, stav 43.) i da ESLjP, kao i Ustavni sud, prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku postupak posmatra u celini, od njegovog pokretanja do okončanja.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da je sud osporenim rešenjem odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, uz obrazloženje da je uvidom u AVP sistem Osnovnog suda utvrdio da je postupak, na koji se prigovor odnosi , okončan pred sudom 14. jula 2016. god ine rešenjem o obustavi izvršenja. Po nalaženju Ustavnog suda, Osnovni sud je dajući ovakvu argumentaciju zanemario sledeće:

- prvo, da se postupak izvršenja sastoji od faze određivanja i faze sprovođenja izvršenja i da se isti (posmatran u celini) okončava obustavom u slučajevima predviđenim članom 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ili zaključenjem u slučaju namirenja poverioca;

- drugo, da i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga imenuje nadležni ministar i koji ima status službenog lica i koji vrši ovlašćenja poverena mu zakonom, nadležnost izvršnog suda nije u potpunosti isključena i

- treće, da se ispunjenost uslova tj. pretpostavki za podnošenje i rešavanje o prigovoru, kao uostalom i o bilo kom drugom pravnom sredstvu, ceni u vreme podnošenja tog sredstva.

Ustavni sud posebno ukazuje da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku obezbeđuje zaštita jednog od Ustavom zajemčenih prava, iz čega sledi da se i odredbe tog zakona moraju tumačiti u skladu sa načelom iz člana 18. stav 3. Ustava. U tom smislu, po oceni Ustavnog suda, zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj.

Posledica zanemarivanja navedenog jeste da je osporeno rešenje zasnovano na proizvoljnom tumačenju relevantnih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i s tim u vezi zaključka o dozvoljenosti predmetnog prigovora i okončanju postupka izvršenja donošenjem rešenja o obustavi njegovog sprovođenja pred sudom i nastavljanjem pred javnim izvršiteljem. Takvo stanovište Ustavni sud je već izrazio u Odluci Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, kako bi u ponovnom postupku nadležni sud odlučio o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 2460/2013 , pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe opredelio „u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju“, Ustavni sud ukazuje, da se postupak izvršenja sprovodi pred javnim izvršiteljem, te da podnosilac ima realnu mogućnost da u tom postupku namiri svoje potraživanje koje ima prema izvršnom dužniku, koji je fizičko lice. Iz navedenih razloga ne postoji osnov da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio zahtev za naknadu materijalne štete, u tački 3. izreke.

8. Imajući u vidu da je usvojio ustavnu žalbu i poništio osporeno rešenje, te da će redovni sudovi u vanparničnom postupku ponovo razmatrati prigovor radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je ranije vođen pred Prvim osnovn im sud om u Beogradu u predmetu I. 2460/2013, a kasnije pred javnim izvršiteljem N . J .

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti