Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu za naplatu zarade. Sud je odredio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6207/2016
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. Đ . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1800/11 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2208/09 od 22. oktobra 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba J. Đ . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i. 465/15 od 12. novembra 2015. godine , ispravljenog rešenjem toga suda R4 i. 465/15 od 3. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 4 1/16 od 30. marta 201 6. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. Đ . iz Leskovca je podnela Ustavnom sudu, 5. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika J . M, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja R4 i. 465/15 od 12. novembra 2015. godine, ispravljenog rešenjem toga suda R4 i. 465/15 od 3. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 41/16 od 30. marta 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1800/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2208/09). Podnositeljka je istak la i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u izvršnom postupku. Podneskom od 7. marta 2018. godine ponovljeni su navodi ustavne žalbe i ukazano da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 640 /09 od 24. februara 2009. godine, usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P 1. 1615/07 od 25. septembra 200 7. godine, kojom je H. „N .“ AD Leskovac obavezana da podnositeljki isplati neisplaćenu zaradu u iznosu bliže određenom izrekom navedene presude. Nakon finansijskog veštačenja, žalbe dužnika, ukinuto je navedeno rešenje o izvršenju, pa je po predlogu za promenu sredstava plaćanja, doneto rešenje istog suda I. 2208/09 od 28. avgusta 2009. godine, koje je izmenjeno rešenjem I. 2208/09 od 22. oktobra 2009. godine i određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 4473/10 od 16. novembra 2010. godine prekinut je postupak sprovođenja izvršenja usled postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom, a po predlogu poverioca, ovde podnositeljke, taj sud je rešenjem I. 1800/11 od 10. juna 2011. godine nastavio postupak izvršenja određenog rešenjem I. 2208/09 od 22. oktobra 2009. godine.

Viši sud u Leskovcu je 12. novembra 2015. godine doneo osporeno rešenje R4 i. 4 65/15, ispravljenog rešenjem toga suda R4 i. 465/15 od 3. decembra 2015. godine, kojim je, pored ostalog: u stavu prvom izreke utvrdio da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1 800/11 (prethodni brojevi I. 640/09 i I. 2208/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve potrebne mere kako bi navedeni izvršni postupak bio okončan u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagaču odredio primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i troškove tog postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbio zahtev predlagača za iznos naknade viši preko dosuđenog pa do traženog od 500.000,00 dinara, kao i zahtev za isplatu troškova preko dosuđenih 6.780,00 dinara pa do traženih 90.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni s ud je osporenim rešenjem Rž g. 41 /16 od 30. marta 201 6. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedeno rešenje Višeg suda u Leskovcu u stavu četvrtom njegove izreke, te odbio zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Tokom trajanja postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je nad stečajnim dužnikom H. „N .“ AD Leskovac otvoren postupak stečaja u predmetu St. 38/15.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2208/09 od 22. oktobra 2009. godine , umanjenih za iznose koji joj ni su isplaćen i po tom osnovu, pa je odlučio kao u tački 2. izreke, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju navedena rešenj a Višeg suda u Leskovcu i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka u suštini nezadovolj na visinom naknade koja joj je u predmetnom vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo, nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (ovakve stavove je Ustavni sud zauzeo i u Rešenju Už-4130/2015 od 6. oktobra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosu dili joj primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđena naknada nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ni ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Sud ustavnu žalbu, u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti