Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko šest godina. Utvrđeni su brojni propusti i periodi neaktivnosti suda, te je dosuđena naknada štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Perkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća, održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Perkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 796/06, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 500164/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Perković iz Beograda je 26. januara 2012. godine, preko punomoćnika Aleksandra Popare, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 796/06 (u ustavnoj žalbi je očiglednom omaškom u pisanju navedeno da se osporeni postupak vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu), a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 500164/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 10. januara 2006. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, da je sud rešenje o izvršenju Iv. 796/06 doneo 8. juna 2006. godine, i da je izvršni dužnik protiv tog rešenja izjavio prigovor 16. februara 2007. godine. Dalje je naveo da sud nije sprovodio radnje, i da predmet još uvek nije rešen. Predložio je da Ustavni sud konstatuje da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete u visini od 200.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 500164/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 796/06), i iz odgovora v.f. predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu VIII Su. 43-116/12 od 4. maja 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 10. januara. 2006. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (fakture od 12. jula 2005. godine na iznos od 25.500,00 dinara), popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Z.T. Postupajući po navedenom predlogu, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju Iv. 796/06 od 8. juna 2006. godine kojim je odredio predloženo izvršenje i troškove izvršenja u iznosu od 4.120,00 dinara. Prilikom dostavljanja, ovo rešenje nije uručeno izvršnom dužniku, već drugom licu 26. septembra 2006. godine. Izvršni poverilac je 12. decembra 2006. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu pritužbu u vezi postupanja u navedenom predmetu. Po zaključku postupajućeg izvršnog sudije od 31. januara 2007. godine rešenje o izvršenju uručeno je izvršnom dužniku 13. februara 2007. godine. Protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 796/06 od 8. juna 2006. godine izvršni dužnik je izjavio žalbu 16. februara 2007. godine. Zaključkom suda od 3. maja 2007. godine konstatovano je da je rešenje o izvršenju pravnosnažno 19. februara 2007. godine. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 796/06 od 20. decembra 2007. godine ukinuta je klauzula pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a u obrazloženju je navedeno da je sud žalbu dužnika tretirao kao prigovor. Izvršni poverilac je 8. januara 2008. godine izjavio žalbu protiv rešenja Iv. 697/07 od 20. decembra 2007. godine. Postupajući izvršni sudija je 29. septembra 2009. godine zaključkom naložio da se spisi predmeta dostave Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o žalbi izvršnog poverioca. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8798/10 od 9. juna 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 796/06 od 20. decembra 2007. godine. Navedeno drugostepeno rešenje uručeno je punomoćniku izvršnog poverioca 8. septembra 2010. godine. Nakon uručenja drugostepenog rešenja punomoćniku izvršnog poverioca nije preduzeta ni jedna radnja u postupku do 19. aprila 2012. godine, kada je zaključkom odlučeno da se spis stavi u evienciju godinu dana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 5. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je sud u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno (stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda, sud je dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja (stav 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je: da danom početka primene ovog zakona prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima, propisana članom 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 i 104/09) (član 362. stav 2.); da ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje, dalji postupak nastaviće se kao postupak po prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave, da ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, da prigovor odlaže izvršenje rešenja, osim kada je rešenje doneto na osnovu menice (član 49. st. 1. i 2.); da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 10. januara 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nadležnom sudu, i da ovaj izvršni postupak još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak do momenta dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu traje preko šest godina. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da u predmetnom izvršnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala dugotrajan postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da bez obzira na malu vrednost iznosa potraživanja podnosilac ima legitiman interes da sud u razumnom roku sprovede postupak izvršenja.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac ni na koji način nije doprineo dužini trajanja izvršnog postupka. Štaviše, podnosilac je podneo pritužbu sudu u vezi postupanja u predmetnom izvršnom postupku.

Ispitujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud konstatuje da je rešenje o izvršenju Iv.796/06 doneto šest meseci posle podnošenja predloga za izvršenje, što je u suprotnosti sa odredbom tada važećeg člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku kojim je utvrđena obaveza suda da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. Nadalje, i pored toga što je rešenje o izvršenju uručeno drugom licu a ne izvršnom dužniku, 26. septembra 2006. godine, izvršni sud sve do 31. januara 2007. godine (kada je zaključkom određeno da se ponovi dostava), nije pokušao da predmetno rešenje dostavi lično izvršnom dužniku. Sledeći propust na strani Četvrtog opštinskog suda u Beogradu ogleda se u tome što je zaključkom od 3. maja 2007. godine rešenje o izvršenju Iv. 796/06 od 8. juna 2006. godine oglašeno pravnosnažnim 19. februara 2007. godine, iako je izvršni dužnik protiv ovog rešenja izjavio žalbu 16. februara 2007. godine, zbog čega je rešenjem suda Iv. 796/06 od 20. decembra 2007. godine, dakle donetim posle skoro sedam meseci od dana kada je zaključkom oglašena pravnosnažnost, ukinuta klauzula pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Ustavni sud takođe zapaža da je od dana izjavljivanja žalbe izvršnog poverioca na rešenje Iv. 796/06 od 20. decembra 2007. godine pa do donošenja zaključka o upućivanju spisa predmeta drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbi prošlo preko osam i po meseci. Što se tiče postupanja drugostepenog suda, Ustavni sud konstatuje da je drugostepenom sudu trebalo devet meseci da odluči o žalbi izvršnog poverioca protiv rešenja od 20. decembra 2007. godine. Pri tome, Viši sud u Beogradu nije odlučio o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja o izvršenju Iv. 796/06 od 8. juna 2006. godine, već je predmet vratio prvostepenom sudu, koji posle uručenja drugostepene odluke punomoćniku izvršnog poverioca 8. septembra 2010. godine nije preduzeo ni jednu radnju u postupku, već je zaključkom od 19. aprila 2012. godine odlučeno da se predmet stavi u evidenciju godinu dana. Ustavni sud posebno ističe da još uvek nije odlučeno o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv. 796/06 od 8. juna 2006. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog nedelotvornog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa kao adekvatne i pravične naknade. Prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu svoju dosadašnju praksu, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i samu suštinu instituta naknade nematerijalne štete.

7. Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti