Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, te da je postupak vođen sa potrebnom hitnošću, čime pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 881/13 od 17. decembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 536/13 od 27. decembra 201 3. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Vranja je , 20. januara 201 4. godine, preko punomoćnika N. Z, advokata iz Vranja, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 881/13 od 17. decembra 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 536/13 od 27. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da mu je osporenim rešenjima pravnosnažno produžen pritvor, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 14. aprila 2011. godine kada je lišen slobode. Podnosilac potom detaljno iznosi sadržinu osporenih rešenja i analizira razloge zbog kojih mu je pritvor produžen, te posebno ističe da „ne stoje izneti razlozi za produženje pritvora“, da pritvor traje „već gotovo pune tri godine ... nepromenjeno iz istih razloga“ i da su se „makar stekli uslovi za otklanjanje pojedinih pritvorskih razloga, što bi i rezultiralo zamenom mere pritvora ... nekom od blažih mera“. Podnosilac smatra da ne stoje razlozi propisani tačkom 1) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da je „potpuno neprihvatljivo u obrazloženju rešenja navesti da je okrivljeni pripadnik organizovane kriminalne grupe, jer se na taj način grubo krši njegovo osnovno ljudsko pravo – prezumcija nevinosti“; da „to što su organizatori kriminalne grupe još uvek u bekstvu nema nikakvih dodirnih tačaka sa optuženim B. S .“; da je „nesporno lišen slobode na graničnom prelazu Preševo ... ali ne prilikom pokušaja nekakvog bekstva“; da „nikada nije putovao zajedno sa optuženim M.D. u Brazil, a ponajmanje radi nabavke i prenošenja 990 kg opojne droge kokain“; da je „punih 17 meseci nakon otkrivanja krivičnog dela i hapšenja pojedinih članova grupe, sve vreme provodio u svojoj porodičnoj kući“. Takođe, podnosilac smatra da ne stoje razlozi propisani tačkom 3) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da je „posebno nejasna izneta okolnost da svi članovi kriminalne grupe još uvek nisu otkriveni, pa se naravno nameće pitanje odakle onda saznanje da uopšte postoje još neki od članova grupe ukoliko još uvek nisu otkriveni, jer je sasvim razumljivo i prihvatljivo da određena lica još uvek nisu dostupna nadležnim organima ili lišena slobode, ali da ih ima i da su učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela, a da se opet ne zna koliko ih to još ima i koja su to lica “; da nema „bilo kakve ni indicije, a kamoli dokaza“ da je bio u „bilo kakvom kontaktu sa bilo kojim od do sada otkrivenih i procesuiranih članova organizovane kriminalne grupe“; da su nadležni sudovi morali da imaju u vidi „činjenice koje se odnose na lične, porodične i socijalne prilike okrivljenog i njegov raniji život“, a posebno da je do sada neosuđivan, da je otac troje maloletne dece, sa stalnim prebivalištem i zaposlenjem u Valjevu; da se „pritvor po ovom zakonskom osnovu ne može inače odrediti samo zbog suzbijanja nekakve apstraktne opasnosti od izvršenja novog krivičnog dela ... već predpostavljeno izvršenje novog krivičnog dela mora direktno uticati na povredu interesa samog krivičnog postupka koji se već vodi pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, odnosno, produženje pritvora prema ovom okrivljenom ne može biti prosta mera za prevenciju od eventualnog ponavljanja krivičnog dela, nego mora postojati i konkretna opasnost od ponavljanja krivičnog dela i mora da utiče na nesmetano vođenje krivičnog postupka, u situaciji kada se ista svrha ne može ostvariti drugom merom“. Konačno, podnosilac ističe i da ne stoje razlozi propisani tačkom 4) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, navodeći: da „do sada nije došlo do bilo kakvog uznemirenja ni domaće, niti neke šire javnosti u međunarodnim okvirima, niti će se tako nešto ubuduće desiti zbog toga što okrivljeni D.Š. i to još kao organizator ove organizovane kriminalne grupe nije lišen slobode“; da je „nejasno na koji način, iz kojih razloga i koja to javnost bi se do te mere uznemirila da se nadalje krivični postupak protiv ove organizovane kriminalne grupe ne bi mogao nesmetano voditi“; da je „činjenica da B. S . nema nikakve veze sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ... te da se stalnim pozivanjem suda na visinu zaprećene kazne za ovo krivično delo, a naročito da drugi kumulativni uslova za produženje pritvora po osnovu tačke 4) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku - uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, upravo zadire u ustavno pravo na fer i pravično suđenje“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, te „spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje , kome se i nalaže okončanje postupka u najkraćem roku“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje VIII Su. 43/14-30, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje se protiv podnosioca i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 249/11.

Krivični postupak je pokrenut 16. aprila 2011. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.Po1. 19/11 da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica) 14. oktobra 2011. godine podiglo optužnicu. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret izvršenje krivičnog del a udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. Krivičnog zakonika, krivično g del a neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično g del a nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

U vreme podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

Iz odgovora Višeg suda u Beogradu proizlazi da je od januara 2012. do 26. februara 2013. godine glavni pretres održan 107 puta.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac se do dana podnošenja ustavne žalbe (20. januar 201 4. godine) nalazio u pritvoru dve godin e i devet meseci, računajući od 14. maja 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.Po1. 19/11 od 16. aprila 2011. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, i tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 881/13 od 17. decembra 201 3. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da su navedena lica pripadnici organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i koja je prilikom vršenja krivičnih dela ostvarivala kontakte sa licima i u inostranstvu, kao i da se organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu, koja lica bi im mogla pomoći u bekstvu i skrivanju“; da je „optuženi B. S . lišen slobode na samom graničnom prelazu Preševo prilikom pokušaja napuštanja teritorije Republike Srbije“; da su „sve navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti, takve da ukazuju da bi se optuženi B . S . i M.D. boravkom na slobodi dali u bekstvo, čime bi ometali dalji tok ovog krivičnog postupka“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da postoji opravdana sumnja da je ovaj okrivljeni u okviru organizovane kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu, od početka 2008. do 15. oktobra 2009. godine, preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, te „imajući u vidu naročitu upornost koju su optuženi iskazali prilikom vršenja ovog krivičnog dela, kao i činjenicu da svi članovi ove organizovane kriminalne grupe nisu otkriveni, i pored toga što optuženi B. S . nije do sada osuđivan“ predstavljaju osobite okolnosti koje u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju da bi optuženi u kratkom vremenskom periodu nakon puštanja na slobodu mogli ponoviti isto ili istorodno krivično delo.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da „postoji opravdana sumnja da su optuženi B. S . i M.D. pripadnici organizovane krivinalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama i koja se bavila prekookeanskim transportom droge u ukupnoj količini od 5.800 kilograma opojne droge kokain, čistoće od 74%-97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi“; da je kod jednog od pripadnika grupe D.L, koji je pravnosnažnom presudom na osnovu sporazuma o priznanju krivice osuđen, pronađen novac „u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom navedene opojne droge, imajući u vidu da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, od kog novca su plaćeni troškovi za funkcionisanje organizovane kriminalne grupe“; da se „postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje sa optuženim D.Š. za koga se opravdano sumnja da je njen organizator, koji se uprkos svim preduzetim merama domaćih i inostranih organa gonjenja i otkrivanja da se obezbedi njegovo prisustvo i dalje nalazi u bekstvu“, a da su navedene činjenice dovele su do uznimirenja javnosti, što sve može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“; da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se okrivljenom stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina.

Takođe, u obrazloženju osporenog rešenja je istaknuto da će „sud u okviru svoje funkcionalne nadležnosti i nadalje razmatrati opravdanost eventualne zamene mere pritvora nekom drugom blažom merom za obezbeđenje prisustva optuženih, a ceneći i predloge stranaka u tom pravcu“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2.Po1. 536/13 od 27. decembra 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 881/13 od 17. decembra 2013. godine. Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je našao da je prvostepeni sud pravilno prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor iz razloga predviđenih odredbama člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku „nalazeći da u konkretnom slučaju i dalje stoje zakonski razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru“.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) je propisano krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to, pored ostalog: da će se, ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da, ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 4.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenj a, zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da se pritvor prema podnosiocu produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, te da mera pritvora traje „ gotovo pune tri godine“.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, kao i da je za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika zaprećena kazna zatvora od najmanje 10 godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 881/13 od 17. decembra 2013. godine (koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 536/13 od 27. decembra 201 3. godine) je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, a da se organizatori ove organizovane kriminalne grupe još uvek nalaze u bekstvu. Dalje je navedeno da je podnosilac lišen slobode na graničnom prelazu prilikom pokušaja napuštanja teritorije Republike Srbije. Navedene okolnosti su po oceni nadležn ih sud ova ukazivale da postoji opasnost od bekstva okrivljenog.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe preduzeo veći broj radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, i to u okviru organizovane kriminalne grupe, u dužem vremenskom periodu, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope, koje okolnosti su po oceni nadležn ih sud ova, u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljale osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Konačno, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga koje se podnosiocu stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice izvršenja doveli do uznemirenja javnosti koje može ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da se organizovanoj kriminalnoj grupi za koju postoji opravdana sumnja da je delovala u „međunarodnim razmerama i koja se bavila prekookeanskim transportom droge u ukupnoj količini od 5.800 kilograma opojne droge kokain, čistoće od 74%-97%, čija je vrednost na ilegalnom tržištu izuzetno velika i koja kao takva može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi “, te je kod jednog od pripadnika grupe (koji je pravnosnažnom presudom na osnovu sporazuma o priznanju krivice osuđen) pronađen novac „u iznosu od 544.430 evra, za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom navedene opojne droge, imajući u vidu da su veštačenjem na novčanicama izolovane čestice kokaina, od kog novca su plaćeni troškovi za funkcionisanje organizovane kriminalne grupe“, a da se postojanje navedene organizovane kriminalne grupe vezuje za D.Š. za koga se opravdano sumnja da je njen organizator, koji se duže od dve godine nalazi u bekstvu.

Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe pripadnik organizovane kriminalne grupe koja je delovala u međunarodnim razmerama, te da je lišen slobode na graničnom prelazu prilikom pokušaja napuštanja Republike Srbije, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Istovremeno, Ustavni sud je ocenio da su Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje i Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje osporena rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) člana 211. stav 1. ZKP. Nadležni sud ovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je u dužem vremenskom periodu preduzeo više radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, da postoji opravdana sumnja da je iste preduzimao u okviru organizovane kriminalne grupe, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Južne Amerike i zapadne Evrope) koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu. Stoga je Ustavni sud navode podnosioca i u ovom delu ocenio neosnovanim.

Konačno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima nave li i jasno obrazlaži li, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (prekookeanski transport opojne droge kokain u ukupnoj količini od 5.800 kilograma visoke čistoće i velike vrednosti na ilegalnom tržištu, a koja može ugroziti život i zdravlje velikog broja ljudi, te pronalaženje novca u iznosu od 544.430 evra za koji postoji opravdana sumnja da je pribavljen prodajom navedene opojne droge, pri čemu se lice koje je osumnjičeno da je organizator ove grupe više od dve godine nalazi u bekstvu), dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži, odnosno da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

U pogledu navoda ustavne žalbe da „mera pritvora traje „gotovo pune tri godine“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija), tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak trajao dve godin e i devet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazan glavni pretres na kome se izvode dokazi, Ustavni sud smatra da je nadležni sud u dotadašnjem toku sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak , posebno imajući u vidu u činjenicu da je glavni pretres redovno i zakazivan i održavan (ukupno više od 107 puta).

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sud ovi u osporen im rešenjima nave li relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanja pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 6617/2013: Odbijanje ustavne žalbe zbog opravdanosti produženja pritvora u predmetu organizovanog kriminala
• Už 8134/2012: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 5352/2013: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 2070/2014: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 2555/2014: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora