Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i četiri meseca. Zbog neefikasnosti prvostepenog suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6211/2014
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz R . kod Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 5/10 (ranije pred Opštinskom sudom u Odžacima u predmetu K. 195/03, odnosno u predmetu K. 266/05) povređeno pravo podnos ioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz R . kod Odžaka podneo je, 23. jula 201 4. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Odžaka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 5/10 (ranije pred Opštinskom sudom u Odžacima u predmetu K. 195/03, odnosno u predmetu K. 266/05).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je krivični postupak, koji se vodio protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, započet donošenjem rešenja o sprovođenju istrage 5. maja 2003. godine; da je „osporeni postupak trajao devet godina i četiri meseca, a do uručenja prvostepene presude jedanaest godina i dva meseca“; da podnosilac ustavne žalbe ničim nije doprineo trajanju postupka

Predloženo je da Ustavni utvrdi povredu označenog prava, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 5/10, utvrdio da je istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima 5. maja 2003. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv Z.Đ, M.R, D.S, S.L, N.S, Đ.M, Lj.S. i G.S, kao i protiv D . S, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Opštinsko javno tužilaštvo je 20. avgusta 2003. godine, podiglo optužnicu Kt. 3/03, između ostalog, i protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 136. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03).

Glavni pretres je održan jednom do donošenja presude Opštinskog suda u Odžacima K. 195/03 od 1. marta 2004. godine, a kojom je, između ostalog, D. S . oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 136. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Rešenjem Okružnog suda u Somboru Kž. 33/05 od 3. oktobra 2005. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Odžacima K. 195/03 od 1. marta 2004. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Do donošenja naredbe Opštinskog suda u Odžacima K. 266/05 od 23. januara 2007. godine, glavni pretres dva puta nije održan, a jednom je održan. Navedenom naredbom određeno je knjigovodstveno-finansijsko veštačenje. Nalaz i mišljenje veštaka je dostavljen sudu 26. jula 2007. godine.

Glavni pretres je održan tri puta, a jednom ne, do donošenja naredbe Opštinskog suda u Odžacima K. 266/05 od 23. juna 2008. godine, kojom je određeno dopunsko finansijsko veštačenje, pri čemu je glavni pretres 22. aprila 2008. godine počeo iznova zbog promene sastava veća.

Veštak je dopunu nalaza dostavio sudu 2. septembra 2008. godine.

Glavni pretres nije održan 10. septembra 2008. godine, a 19. novembra 2008. godine je održan, pri čemu je zamenik Opštinskog javnog tužilaštva precizirao izmenu tačke dva dispozitiva optužnog akta.

Do naredbe od 24. septembra 2009. godine, kojom je određeno finansijsko veštačenje, glavni pretres nije održan jednom i to 5. februara 2009. godine, a dva puta je održan.

Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni Opštinskom sudu u Odžacima 30. septembra 2009. godine, a 8. oktobra 2009. godine odložen je glavni pretres.

Usled promena u mreži sudova, krivični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Somboru, a predmet je dobio novi broj K. 5/10. Glavni pretres nije održan 12. marta 2010. godine.

Zbog promene sastava veća, glavni pretres je počeo iznova 21. aprila 2010. godine a zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru je precizirao optužnicu.

Glavni pretres nije održan 26. maja 2010. godine, a 2. jula 2010. godine je održan, pri čemu je zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru izvršio preciziranje optužnog akta tako što je, između ostalog promenjena pravna kvalifikacija dela u odnosu na okrivljenog D. S, te je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 1. i 5. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru K. 5/10 od 2. jula 2010. godine obustavljen je krivični postupak u odnosu na okrivljenog Lj.S, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), jer je okrivljeni preminuo.

Glavni pretres nije održan dva puta, a 18. februara 2011. godine, sa predmetom Osnovnog suda u Somboru je zadužen novi sudija, nakon čega glavni pretres nije održan tri puta.

Zbog promene sastava veća, glavni pretres je počeo iznova 24. avgusta 2011. godine.

Do donošenja presude Osnovnog suda u Somboru K. 5/10 od 11. septembra 2012. godine, glavni pretres nije održan šest puta, a pet puta je održan. Navedenom presudom je, između ostalog, okrivljeni D. S . oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 1. i 5. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer nije dokazano da je izvršio krivično delo za koje je optužen.

Presuda Osnovnog suda u Somboru K. 5/10 od 11. septembra 2012. godine je dostavljena okrivljenom 18. jula 2014. godine, nakon što se obratio podneskom sudu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 2857/13 od 20. maja 2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba optuženog Z.Đ, te je u odnosu na navedenog optuženog presuda Osnovnog suda u Somboru K. 5/10 od 11. septembra 2012. godine potvrđena, a stavom drugim izreke, usvojene su žalbe optuženih D.S, S.L, Đ.M. i N.S, izjavljene putem branioca, a i po službenoj dužnostiu odnosu na optuženog G.S, a presuda Osnovnog suda u Somboru K. 5/10 od 11. septembra 2012. godine je preinačena tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu prema optuženima odbio optužbu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak, u odnosu na okrivljenog D. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, trajao devet godina i četiri meseca, računajući od 5. maja 2003. godine, kada je postupak pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, do 11. septembra 2012. godine, kada je Osnovni sud u Somboru doneo presudu K. 5/10, kojom je postupak pravnosnažno okončan prema podnosiocu. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije se trajanje osporava, vodio protiv devetoro okrivljenih, zbog više krivičnih dela. Podnosiocu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 136. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, koje je kasnije prekvalifikovano u krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 1. i 5. Krivičnog zakona Republike Srbije. Ustavni sud konstatuje da je Opštinsko javno tužilaštvo u Odžacima, kao i Osnovno javno tužilaštvo u Somboru ukupno tri puta menjalo činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret, i to 19. novembra 2008. godine, 21. aprila 2010. godine i 2. jula 2010. godine. Takođe, u toku postupka bila su određena dva finansijska veštačenja i jedna dopuna finansijskog veštačenja. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Međutim, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snosi prvostepeni sud koji je vodio postupak imajući u vidu da je nakon donošenja rešenja Okružnog suda u Somboru Kž. 33/05 od 3. oktobra 2005. godine (kojim je ukinuta presuda Opštinskog suda u Odžacima K. 195/03 od 1. marta 2004. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje), do donošenja presude Osnovnog suda u Somboru K. 5/10, proteklo šest godina i 11 meseci. Drugo, od ukupno 36 glavnih pretresa održano je 16, pri čemu je glavni pretres dva puta počeo iznova zbog promene sastava veća. Treće, Ustavni sud napominje da se podnosilac redovno odazivao pozivima suda, kao i da je dva puta, iz opravdanih razloga, propustio da dođe na glavni pretres. Četvrto, prvostepena presuda je dostavljena podnosiocu tek 18. jula 2014. godine. Stoga je Ustavni sud, bez obzira na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, te činjenicu da se nadležni sud aktivno bavio predmetom, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice dugog trajanje osporenog krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 5/10 (ranije pred Opštinskom sudom u Odžacima u predmetu K. 195/03, odnosno u predmetu K. 266/05), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja Odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koja su pretrpe li. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti