Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu za lekarsku grešku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje pet godina. Zbog neefikasnog postupanja suda, podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra i nalaže hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6216/2011
03.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Nikolić, mal. Nikole Drecun i Saše Drecun, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelene Nikolić, mal. Nikole Drecun i Saše Drecun i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 386/12 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 59661/10) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postup ak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Nikolić, mal. Nikola Drecun, preko zakonskog zastupnika, majke Jelene Drecun, i Saša Drecun, svi iz Beograda, podneli su 5. decembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 59661/10.

U ustavnoj žalbi podnosioci su istakli da je u predmetnom postupku od podnošenja tužbe do izjavljivanja ustavne žalbe održano samo jedno ročište. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete nastale povredom označenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 386/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci, podneli su 8. aprila 2009. godine tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene klinike, kojom su tražili da sud obaveže tuženu da im, na ime naknade materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane greškom lekara, isplati opredeljene novčane iznose. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 4422/09.

Drugi opštinski sud u Beogradu zakazao je pripremno ročište za 9. oktobar 2009. godine, koje je i održano.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmetni postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a predmet je dobio novi broj P. 59661/10. Rešenjem od 17. juna 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je odredio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja označenog krivičnog postupka koji se vodio pred istim sudom. Protiv ovog rešenja tužioci su izjavili žalbu. Viši sud u Beogradu, rešavajući o izjavljenoj žalbi, doneo je rešenje Gž. 23377/10 od 23. novembra 2011. godine, kojim je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka predmet je dobio novi broj P. 27248/11, a Prvi osnovni sud u Beogradu je, nakon pripremnog ročišta, održanog 30. januara 2012. godine, na prvom ročištu za glavnu raspravu, održanom 12. aprila 2012. godine, doneo rešenje P. 27248/11, kojim se oglasio stvarno nenadležnim, te je, po pravnosnažnosti označenog rešenja, spise predmeta dostavio 5. juna 2012. godine Višem sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Predmet je u Višem sudu u Beogradu dobio broj P. 386/12. U ovoj fazi postupka zakazana su i održana tri ročišta za glavnu raspravu (6. novembra 2012, 15. marta i 4. juna 2013. godine), na kojima je izveden dokaz saslušanjem dvoje tužilaca. Viši sud u Beogradu je 17. juna doneo rešenje kojim je odredio izvođenje dokaza veštačenjem putem veštaka medicinske struke, a zadatak je poveren komisiji veštaka. Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 17. marta 2014. godine, isti nisu dostavljeni nadležnom organu radi veštačenja.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe 8. aprila 2009. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu, pa do odlučivanja Ustavnog suda, trajao pet godina.

Pojam razumnog trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev za podnosioce od izuzetnog značaja, kao i da oni svojim ponašanjem nisu doprineli navedenoj dužini trajanja predmetnog postupka.

Ustavni sud je ocenio i da postupak u dosadašnjem toku nije bio ni činjenično ni pravno složen.

Razmatrajući postupanje parničnog suda, Ustavni sud je ocenio da taj sud nije postupao u skladu sa zakonskom obavezom da postupak sprovede bez odugovlačenja , što potvrđuje i činjenica da je za pet godina, koliko traje prvostepeni postupa, zakazano samo šest ročišta. Ustavni sud ukazuje da je prvo ročište u predmetnom postupku zakazano pola godine nakon podnošenja tužbe, da je o žalbi izjavljenoj protiv rešenja kojim je određen prekid postupka odlučivano skoro godinu i po dana, kao i da spisi predmeta ni posle devet meseci od donošenja rešenja kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, nisu dostavljeni nadležnom organu kako bi se veštačenje i sprovelo.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem parničnog suda podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je svoju ocenu zasnovano kako na sopstvenoj praksi, tako i na praksi Evropskog suda za ljudska prava. Prilikom odlučivanja, Ustavni sud je imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Plazonić protiv Hrvatske“ , od 6. marta 2008. godine (broj aplikac ije 26455/04, st. 60-63.) u kojoj je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i pr eko dve godine u drugom slučaju, a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

S obzirom na to da je predmetni parnični postupak još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na sve izrečeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu za lekarsku grešku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti