Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je parnični postupak za naknadu štete trajao preko pet godina, uzevši u obzir sve okolnosti, uključujući ponašanje podnosioca, to trajanje nije nerazumno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6223/2011
29.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetislava Miloševića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Svetislava Miloševića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 569/10(06) (inicijalno predmet P. 1312/06 ranijeg Opštinskog suda u Kruševcu).

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetislav Milošević iz Kruševca podneo je 5. decembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 569/10(06).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku jer "od 1999. godine, punih 13 godina, vodi sporove pred Prvim sudom u Varvarinu, Okružnim sudom u Kruševcu, pred Osnovnim sudom u Kruševcu i Apelacionom sudom u Kragujevcu", kao tužilac, protiv tuženog M.S, te da se "predmet njegovog osporavanja trenutno nalazi u Apelacionom sudu u Kragujevcu, pod brojem Gž. 1996/11). Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku , u skladu sa odredbama člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), zahtevao od Osnovnog suda u Kruševcu dostavljanje spisa predmeta P. 569/10(06), te je nakon izvršenog uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, je 12. jula 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog P.A. iz Varvarina, radi naknade nematerijalne i materijalne štete i izgubljene dobiti, koju je pretrpeo u saobraćajnoj nezgodi koju je izazvao tuženi 6. juna 1999. godine. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 1312/06, a tužilac je, prema nalozima suda, dva puta uređivao tužbu - podnescima od 12. decembra 2006. godine i 5. aprila 2007. godine, kada je precizirao tužbeni zahtev i tražio određene novčane iznose na ime pretrpljenih bolova, straha, umanjenja opšte životne sposobnosti i naknade štete za uništeno vozilo. Zbog sporne adrese tuženog, Opštinski sud je, po pribavljenim podacima o tačnoj adresi tuženog od PU Varvarin, pripremno ročište održao 3. oktobra 2007. godine.

Do zaključenja glavne rasprave 19. februara 2009. godine, Opštinski sud je zakazao deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održao osam. Na održanim ročištima su saslušani tužilac i tuženi u svojstvu parnične stranke, sprovedeno medicinsko veštačenje i izvršen uvid u spise predmeta: P. 576/04 Opštinskog suda u Paraćinu, P. 419/08 Opštinskog suda u Kruševcu, K. 119/04 i K. 148/02 Opštinskog suda u Varvarinu. Na ročištu održanom 24. decembra 2007. godine tužilac je povukao tužbu za naknadu materijalne štete, te ostao kod potraživanja nematerijalne štete, po već navedenim vidovima. Dva ročišta nisu održana zbog izjašnjenja stranaka na nalaz veštaka, koji je dostavljen sudu neposredno pred ročište, i jer spisima ovoga predmeta nisu bili združeni traženi parnični spisi.

Presudom Opštinskog suda P. 1312/06 od 19. februara 2009. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, te on obavezan da tuženom naknadi troškove postupka. Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž.826/09 od 9. juna 2009. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa nalogom, između ostalog, da je neophodno združiti spise predmeta P. 419/08 Opštinskog suda u Kruševcu, kao parnice koju tužilac vodi protiv tuženog, radi eventualnog jednovremenog odlučivanja, ukoliko nije okončana, a s obzirom na to da se radi o istom činjeničnom i pravnom osnovu.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Opštinskim sudom dobio broj P. 1169/09. Pred Opštinskim sudom su bila zakazana tri ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana. Opštinski sud je radi postupanja po nalogu iz rešenja drugostepenog suda pribavljao ponovo radi uvida krivične i parnične spise, te zastao sa postupkom do pribavljanja spisa P. 576/04 Opštinskog suda u Paraćinu.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod brojem P. 569/10(06). Do zaključenja glavne rasprave 31. marta 2011. godine, bila su zakazana još četiri ročišta za glavnu raspravu, ali dva nisu održana zbog toga što neki od traženih spisa nisu bili dostavljeni. Uvidom u krivične predmete je utvrđeno da je tuženi A.P. oslobođen optužbe za krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a da je prema tužiocu S.M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, optužba odbijena za krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja (nakon prvostepene presude kojom je oglašen krivim i novčano kažnjen, ta presuda je preinačena i odbijena optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja). Iz spisa parničnog postupka P. 576/04 Opštinskog suda u Paraćinu, koji je pravnosnažno okončan, proizlazi da je tužena osiguravajuća organizacija, kod koje je bilo osigurano vozilo ovde podnosioca ustavne žalbe, koje je skrivilo udes, obavezana da isplati štetu drugom učesniku saobraćajne nezgode, tuženom u ovoj parnici. Parnica pod brojem P. 152/10 Osnovnog suda u Kruševcu (ranije P. 419/08 Opštinskog suda u Kruševcu) vodi se po tužbi Z.K. iz Kruševca, inače vlasnika vozila kojim je upravljao tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, protiv tuženih: podnosioca ustavne žalbe i A.P, tuženog u ovoj parnici, radi naknade štete.

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P. 569/10(06) od 31. marta 2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, te obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u određenom iznosu.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 1996/11 od 20. oktobra 2011. godine potvrdio presudu Osnovnog suda u Kruševcu P. 569/10(06) od 31. marta 2011. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, a preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o troškovima. Navedena presuda dostavljena je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, 17. novembra 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji je bio na snazi, kako u vreme pokretanja parničnog postupka, tako i njegovog okončanja, odredbama člana 10. je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, a krećući se u granicama postavljenog zahteva ustavnom žalbom, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u kome je podnosilac imao svojstvo tužioca, i čije trajanje osporava, pokrenut 12. jula 2006. godine, kada je podnosilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu, a da je o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe radi naknade štete pravnosnažno rešeno nakon pet godina, tri meseca i osam dana , donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1996/11 od 20. oktobra 2011. godine, koja mu je uručena 17. novembra 2011. godine.

Ustavni sud smatra da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, moraju uzeti u obzir i sledeći kriterijumi: složenost pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i značaj istaknutog zahteva, odnosno prava za podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovoj tužbi odluči u razmnom roku.

Međutim, ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac, kao tužilac u ovom sporu, u izvesnoj meri doprineo trajanju postupka, i to podnošenjem neuredne tužbe, koju je dva puta uređivao u skladu sa nalogom suda, iz kojih razloga je prvostepeni sud pripremno ročište u ovoj pravnoj stvari održao tek nakon više od jedne godine.

Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pravnosnažno okončan, i pored jedne ukinute prvostepene presude i vraćanja predmeta na ponovni postupak, za pet godina, tri meseca i osam dana. Polazeći od prethodno detaljno izvršene analize svih činilaca koji su od značaja za ocenu razumne dužine trajanja postupka, Ustavni sud je našao da se, u konkretnom slučaju, ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi podnosi oca o povredi prava na suđenje u razumnom roku . Stoga je Sud ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti