Rešenje Ustavnog suda o odbačaju ustavne žalbe zbog nemogućnosti glasanja u pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu zbog onemogućavanja glasanja na lokalnim izborima licu u pritvoru. Sud je utvrdio da osporeni akti nisu neposredno odlučivali o izbornom pravu, već su se bavili blagovremenošću prigovora, zbog čega ne postoje uslovi za meritorno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-623/2008
16.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Kljajevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Kljajevića izjavljena protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine, rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-614-1/08 od 17. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 21/08 od 19. maja 2008. godine, rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-625-3/08 od 19. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 23/08 od 21. maja 2008. godine, rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-645-1/08 od 22. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 35/08 od 24. maja 2008. godine i radnji «državnih organa koje se sastoje u sprovođenju izbora za odbornike Skupštine grada od strane Gradske izborne komisije, a bez sprovođenja izbora za birače koji su se na dan izbora nalazili u pritvoru ili na izdržavanju zavodske sankcije, u inostranstvu ili na služenju vojnog roka».

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Kljajević iz Beograda, preko punomoćnika Danice Kljajević, advokata iz Beograda, podneo je 9. juna 2008. godine ustavnu žalbu Ustavnom sudu protiv akata i radnji navedenih u izreci. Ustavna žalba je podneta zbog povrede načela vladavine prava i zabrane diskriminacije i povrede prava na sudsku zaštitu i izbornog prava iz čl. 3, 21. 22. i 52. Ustava Republike Srbije, kao i prava na delotvoran pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i biračkog prava iz člana 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi da su podnosiocu uskraćena i povređena ljudska prava time što je Gradska izborna komisija grada Beograda 11. maja 2008. godine sprovela izbore za odbornike Skupštine grada Beograda, ali nije omogućila glasanje biračima sa prebivalištem u Beogradu, koji su se na dan održavanja lokalnih izbora nalazili u pritvoru ili na izdržavanju zavodske sankcije, na odsluženju vojnog roka ili u inostranstvu. Prema tvrdnji podnosioca, na biračkom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu nije bilo posebne glasačke kutije, ni posebnog izvoda iz biračkog spiska za to biračko mesto, niti posebnih glasačkih listića za izbor odbornika Skupštine grada Beograda, zbog čega je podnosilac onemogućen da iskaže svoju «glasačku volju». Podnosilac dalje navodi da je 11. maja 2008. godine u 12, 45 časova podneo prigovor Gradskoj izbornoj komisiji grada Beograda, koja je rešenjem broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine odbacila prigovor kao neblagovremen i da je protiv tog rešenja podneo žalbu Okružnom sudu u Beogradu, koji je presudom Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine odbio njegovu žalbu kao neosnovanu. Ustavnom žalbom se zahteva od Ustavnog suda da utvrdi da su podnosiocu osporenim aktima i radnjama povređena i uskraćena navedena ljudska prava, da poništi osporene akte i «naredi GIK-u da ponovi delove izbornog postupka..., čime bi bilo omogućeno podnosiocu i ostalim biračima koji su se u vreme održavanja izbora nalazili u pritvoru, na izdržavanju zavodske sankcije, u vojsci ili inostranstvu, da ostvare svoje garantovano izborno pravo».

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2008. godine podneo prigovor Gradskoj izbornoj komisiji grada Beograda «zbog uskraćivanja zakonom i Evropskom poveljom zagarantovanog biračkog prava da bira odbornike Skupštine grada Beograda na biračkom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu. U prigovoru je naveo da na biračkom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu nije bilo posebne glasačke kutije, ni posebnog izvoda iz biračkog spiska za to biračko mesto, niti posebnih glasačkih listića za izbor odbornika Skupštine grada Beograda.

Osporenim rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine odbačen je kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe, uz obrazloženje da je Gradska izborna komisija grada Beograda 31. marta 2008. godine donela rešenje o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima 11. maja 2008. godine, koje je objavljeno u «Službenom listu grada Beograda», broj 7/08 i da je, saglasno članu 6. Uputstva za sprovođenje Zakona o lokalnim izborima za izbor odbornika Skupštine grada Beograda na izborima raspisanim za 11. maj 2008. godine («Službeni list grada Beograda», broj 3/08), bila dužna da najkasnije do 1. aprila 2008. godine u 24 časa rešenjem odredi broj i adresu svih biračkih mesta na kojima će se glasati i da isto oglasi u «Službenom listu grada Beograda». Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je članom 52. Zakona o lokalnim izborima predviđeno da se prigovor zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora može podneti u roku od 24 časa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust, donosilac osporenog rešenja je ocenio da izjavljeni prigovor nije blagovremen.

Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine. U obrazloženju navedene osporene presude je ocenjeno da građani svoje izborno pravo ostvaruju na način i u postupku koji je utvrđen Zakonom o izboru narodnih poslanika i da se taj postupak sprovodi u posebnim fazama, od kojih je jedna i određivanje biračkih mesta. Imajući u vidu da se odredbe navedenog zakona shodno primenjuju na izbor odbornika, a da rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima 11. maja 2008. godine nije određeno biračko mesto u Okružnom zatvoru u Beogradu, Okružni sud u Beogradu je utvrdio da žalilac nije mogao ostvariti svoje pravo da glasa za odbornike Skupštine grada Beograda na biračkom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu. Međutim, po oceni tog suda, zaštitu odnosnog prava žalilac ne može ostvarivati u postupku neposrednog sprovođenja izbora, jer je povreda izbornog prava žalioca učinjena u fazi određivanja biračkih mesta. Stoga je, po mišljenju donosioca akta, pravilno postupila Gradska izborna komisija grada Beograda kada je odbacila prigovor žalioca kao neblagovremen.

Osporenim rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-614-1/08 od 17. maja 2008. godine odbačen je kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet «zbog poništavanja odluka odnosno radnji koje je Gradska izborna komisija donela odnosno preduzela radi utvrđivanja privremenih rezultata izbora za odbornike Skupštine grada Beograda na izborima održanim 11. maja 2008. godine», a žalbu podnosioca izjavljenu protiv ovog rešenja je Okružni sud u Beogradu odbio kao neosnovanu osporenom presudom Už. 21/08 od 19. maja 2008. godine.

Osporenim rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-625-3/08 od 19. maja 2008. godine odbačen je kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet «zbog stavljanja van snage svih odluka Gradske izborne komisije koje se odnose na utvrđivanje rezultata glasanja, odnosno protiv odluka Gradske izborne komisije koje su donete radi utvrđivanja rezultata glasanja na lokalnim izborima za odbornike grada Beograda održanim 11. maja 2008. godine». Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Už. 23/08 od 21. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv navedenog osporenog rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda.

Osporenim rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-645-1/08 od 22. maja 2008. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet «zbog poništavanja odluka – radnji Gradske izborne komisije i izveštaja o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda održanim 11. maja 2008. godine, usvojenih od strane Gradske izborne komisije 19. maja 2008. godine», a žalbu podnosioca izjavljenu protiv ovog rešenja Okružni sud u Beogradu je odbio kao neosnovanu osporenom presudom Už. 35/08 od 24. maja 2008. godine.

4. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine, Ustavni sud je najpre konstatovao da su odredbama člana 36. stav 2. i člana 52. Ustava zajemčena prava koja se po svojoj suštini ne razlikuju od prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i biračkog prava iz člana 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Stoga Sud ocenu postojanja povrede ili uskraćivanja tih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Odredbama člana 52. Ustava utvrđeno je da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično, da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. Polazeći od toga da je osporenim rešenjem Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine odbačen kao neblagovremen prigovor podnosioca ustavne žalbe u postupku zaštite izbornog prava i da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine potvrđeno rešenje o odbacivanju prigovora, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi ocenjivano postojanje zakonom propisanih pretpostavki za dozvoljenost prigovora, a nije neposredno odlučivano o pravima podnosioca ustavne žalbe, pa ni o njegovom izbornom pravu. S obzirom na izloženo, Ustavni sud nalazi da ne postoje ustavnopravni razlozi za odlučivanje o tome da li je navedenim osporenim aktima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 52. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da se odredbama člana 3. Ustava ne garantuju konkretna ljudska ili manjinska prava ili slobode, već se utvrđuje da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, a da se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Ustavni sud nalazi da prethodno navedena ocena u vezi sa povredom izbornog prava onemogućava ispitivanje povrede načela o jednakosti svih pred Ustavom i zakonom zajemčenog članom 21. stav 1. Ustava, imajući u vidu da povreda tog načela može nastupiti samo u vezi sa ostvarivanjem određenog Ustavom garantovanog prava ili slobode.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ni ustavnopravne razloge u pogledu istaknutih povreda prava na sudsku zaštitu iz člana 22. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Ovo stoga što osporena presuda Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine nesumnjivo potvrđuje da je podnosilac u postupku po žalbi pred Okružnim sudom u Beogradu iskoristio pravo na pravno sredstvo i pravo na sudsku zaštitu svojih prava.

U pogledu dela ustavne žalbe kojim se osporavaju radnje propuštanja nadležnih organa u postupku sprovođenja izbora za odbornike skupštine grada Beograda održanih 11. maja 2008. godine, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe protiv tih radnji propuštanja izjavio prigovor Gradskoj izbornoj komisiji grada Beograda, o kome je odlučeno osporenim rešenjem broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine. Stoga ocena Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-572-4/08 od 13. maja 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Už. 16/08 od 15. maja 2008. godine, konsumira i ocenu Suda o ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju radnje propuštanja nadležnih organa u postupku sprovođenja izbora.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe protiv rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-614-1/08 od 17. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 21/08 od 19. maja 2008. godine, rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-625-3/08 od 19. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Už. 23/08 od 21. maja 2008. godine, rešenja Gradske izborne komisije grada Beograda broj 013-645-1/08 od 22. maja 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Už. 35/08 od 24. maja 2008. godine, Ustavni sud je pošao od navedene odredbe člana 170. Ustava i istovetne odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Takođe, Sud je imao u vidu da Zakon o Ustavnom sudu u pogledu aktivne legitimacije propisuje da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (član 83. stav 1.). Iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje odlučivano o pravima ili obavezama lica koje izjavljuje ustavnu žalbu. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedozvoljena, jer u postupcima koji su okončani navedenim osporenim presudama Okružnog suda u Beogradu nije ocenjivana zakonitost akata kojima je neposredno odlučeno o izbornom pravu podnosioca ustavne žalbe.

6. Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene ni procesne pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu u kome je izjavljena protiv radnji «državnih organa koje se sastoje u sprovođenju izbora za odbornike Skupštine grada od strane Gradske izborne komisije, a bez sprovođenja izbora za birače koji su se na dan izbora nalazili u pritvoru ili na izdržavanju zavodske sankcije, u inostranstvu ili na služenju vojnog roka». Ovo stoga što Zakon o Ustavnom sudu ne određuje ustavnu žalbu kao actio popularis, već uslovljava njeno izjavljivanje pismenim ovlašćenjem podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbačaju ustavne žalbe zbog nemogućnosti glasanja u pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti