Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu preduzeća "Lirija komerc" PO, izjavljenu zbog navodne povrede prava na pravično suđenje i imovinu. Sud je utvrdio da podnosilac žalbe samo osporava činjenično stanje utvrđeno u redovnom sudskom postupku, bez navođenja ustavnopravnih razloga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-623/2009
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za trgovinu na veliko i malo i spoljnu trgovinu "Lirija komerc" PO iz Podujeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za trgovinu na veliko i malo i spoljnu trgovinu "Lirija komerc" PO izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3500/07 od 28. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za trgovinu na veliko i malo i spoljnu trgovinu "Lirija komerc" PO iz Podujeva je, preko punomoćnika Tihomira Stojanovića, advokata iz Beograda, 25. aprila 2009. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3500/07 od 28. januara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu označena ustavna prava povređena time što je u toku parničnog postupka "jasno ukazivao da je predmetni teretni automobil oduzet od strane tužene i da je u njenom posedu", ali su "ti dokazi ostali bez značaja".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da još jednom ispituje zakonitost pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, već jedino da ispituje da li su osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena označena Ustavom zajemčena prava i slobode. Stoga je jedna od pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi da se njeni navodi zasnivaju na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenih ustavnih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporeni akt, kao i prvostepenu i drugostepenu presudu, koje su prethodile njegovom donošenju, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, vlasnik predmetnog motornog vozila, da o tome da mu je sporno vozilo tokom 1999. godine oduzeo tuženi, tužilac ne poseduje nikakav pisani dokaz, da je tužilac navodio da je ovo vozilo video kako 2. maja 1999. godine u koloni "ide prema granici Srbije", da je direktor tužioca izjavio da je "pre dve godine putujući za Kruševac sporno teretno vozilo video na parkingu u kasarni koja se nalazi na izlazu iz Niša", da se tužilac kritičnom prilikom, kada tvrdi da je video vozilo, nije obraćao Vojsci, niti je prijavio svoje potraživanje.

Na osnovu navedenog činjeničnog stanja prvostepeni, a potom i drugostepeni sud u žalbenom postupku, su ocenili da primenom pravila o teretu dokazivanja tužilac nije dokazao da mu je vozilo oduzela tužena, pa je zato i njegov tužbeni zahtev neosnovan.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3500/07 od 28. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 3114/07 od 28. avgusta 2007. godine. U obrazloženju se navodi da se pravilna primena materijalnog prava od strane nižestepenih sudova zasniva na tome da nema dokaza da je tužena tužiocu oduzela sporno vozilo, a da revizijski navodi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu cenjeni, jer se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti.

4. Polazeći od navoda ustavne žalbe, a imajući u vidu prethodno utvrđene činjenice, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na pravično suđenje, a time i prava na imovinu, zasniva jedino na tvrdnji da je "jasno ukazivao" da je sporno vozilo oduzeo tuženi i da se ono nalazilo u njegovom posedu, čime još jednom, i pred Ustavnim sudom, osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ne navodeći pri tome nijedan dokaz u prilog toga da u postupku u kome je osporeni akt donet nisu poštovane procesne garancije zajemčene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da parnični postupak u celini nije bio pravičan na način utvrđen članom 32. Ustava.

Kako navodi ustavne žalbe ne odgovaraju prethodno utvrđenim činjenicama, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti ni kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu ner nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti