Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje jer je dosuđena naknada od 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku neadekvatna. Utvrđeno je pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6232/2019
17.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. L, Z . R, M . Z, Lj . R . i V . I, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 60/19 od 23. maja 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 60/19 od 23. maja 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pr edmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Z. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 113/19 od 16. jula 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 3. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 113/19 od 16. jula 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pr edmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba M. Z . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 103/19 od 22. avgusta 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 5. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 103/19 od 22. avgusta 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pr edmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba Lj. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 176/19 od 20. avgusta 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 7. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 176/19 od 20. avgusta 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pr edmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba V. I . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 161/19 od 26. septembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 9. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž. rr 161/19 od 26. septembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u pr edmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. L, Z . R, M . Z, Lj . R . i V . I, sve iz Leskovca, podnele su Ustavnom sudu, u junu, avgustu, septembru i oktobru 2019. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnositeljke ustavnih žalbi su istovremeno is takle i povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim presudama svakoj podnositeljki ustavne žalbe ponaosob dosuđeno 400 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi podnositeljki preko dosuđenih iznosa , a do traženog iznosa od 800 evra; da su dosuđeni iznosi na ime novčanog obeštećenja suprotni praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da se ustavnim žalbama osporavaju presude donete u parničnom postupku za isplatu novčanog obeštećenja zbog prethodno konstatovane povrede prava podnositeljki na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ispitujući navode podnositeljki ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da podnositeljke osporavaju drugostepene presude u delu u kome je odbijen kao neosnovan njihov tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koja je prethodno utvrđena u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Leskovcu je osporenim presudama odbio kao neos novan tužbeni zahtev podnositeljki ustavne žalb e preko dosuđenih iznosa od po 400 evra. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljki ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporava presuda kojom je podnositeljki dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zb og nemogućnosti podnositeljke da u primerenom roku naplati dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog s pornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljkama ustavne žalbe pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama, kojima je podnositeljkama dosuđen iznos od 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u prvim delovima tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

4. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 2, 4, 6, 8. i 10. izreke utvrdio podnositeljkama ustavne žalbe pravo na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnositeljkama isplaćeni po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari podnositeljkama ustavne žalbe dosuđena naknada nematerijalne štete u visini u kojoj su i postavile tužbeni zahtev u predmetnom parničnom postupku, to Ustavni sud nalazi da je bespredmetno ceniti navode podnositeljki da je osporenim presudama povređeno njihovo pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Što se tiče ustavne žalbe u delu u kome se podnositeljke poziva ju na povredu prava iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, Ustavni sud još jednom ukazuje na svoje pravne stavove prema kojima je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku neophodan preduslov za isticanje povrede prava na imovinu. U tom kontekstu, Ustavni sud napominje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (“Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je predviđen prigovor radi ubrzavanja postupka kao pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji su još uvek u toku i o kome odlučuje nadležni redovni sud. Podnositeljke ustavne žalbe su u konkretnom slučaju posegle za navedenim prigovorima i iz dejstvovale donošenje rešenja kojima su prigovori usvojeni. Međutim, Ustavni sud ističe da član 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisuje i tužbu za naknadu imovinske (materijalne) štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku koju su počinili sudovi kao organi Republike Srbije, a koju stranka može podneti u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Na taj način je zakonodavac predvideo dodatno pravno sredstvo kojim se ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Uzimajući u obzir da iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju proizlazi da podnositeljke ustavne žalbe nisu pokrenule parnične postupke za zaštitu prava na imovinu, Ust avni sud je ocenio da podnositeljke pre obraćanj a Ustavnom sudu nisu iskoristile sva pravna sredstva za zaštitu ustavnog prava u redovnom sudskom postupku. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugim delovima tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

U pogledu zahteva podnositeljki ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

5. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti