Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na pravo na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak trajao 12 godina, utvrđeno je da je do odugovlačenja došlo prvenstveno zbog doprinosa podnosioca i drugih okrivljenih.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D. iz Kamenice kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. D. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 958/19 (ranije K. 2849/10), dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D. iz Kamenice kod Niša je, 26. juna 2020. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu K. 958/19 od 27. decembra 2019. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 314/20 od 20. maja 2020. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, iz člana 23. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 958/19 (ranije K. 2849/10).

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je u osporenom krivičnom postupku istraga pokrenuta 2007. godine, a da je optužnica podignuta 2008. godine; da je postupak vođen u predmetu K. 2849/10, a da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak razdvojen 2. oktobra 2017. godine; da je postupak nastavljen u predmetu K. 958/19 i da je okončan 20. maja 2020. godine, nakon 12 godina; da je podnosilac bio u pritvoru od 18. do 20. novembra 2019. godine; da mu je u toku postupka zdravstveno stanje bilo ozbiljno narušeno; da je postupak nepotrebno odugovlačen i da je podnosilac zbog toga doživljavao stresove, pri čemu je na kraju pravnosnažno oslobođen optužbe; da je na opisan način podnosiocu povređeno i pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i pravo na pravično suđenje.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi zahtevao da bude utvrđeno da su mu osporenim presudama i u osporenom krivičnom postupku povređena označena ustavna prava, kao i da mu bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 958/19 i K. 2849/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv okrivljenog, ovde podnosioca (tada D. A.), je 14. marta 2008. godine doneto rešenje o sprovođenju istrage, zbog sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: „KZ“).

Optužnicom Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 2035/07 od 10. maja 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pri čemu je istom optužnicom još šestorici drugih okrivljenih stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ (nekima u vezi sa članom 35. KZ – pomaganje, članom 35. KZ – saizvršilaštvo, članom 30. KZ – pokušaj, a nekima u vezi člana 61. stav 5. KZ – krivično delo u produženom trajanju).

U toku postupka su saslušani okrivljeni, izvršen je uvid u pisanu dokumentaciju, sprovedeno je grafoskopsko veštačenje – identifikacija rukopisa i potpisa, veštačenje otisaka štambilja i okruglog pečata i psihijatrijsko veštačenje u pogledu sposobnosti okrivljenih N.M. i V.Đ. da prate tok postupka i da učestvuju u njemu.

Postupak je vođen u predmetu K. 2849/10, a nakon što je predmet 22. februara 2019. godine razdvojen u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, postupak je nastavljen u predmetu K. 958/19.

U toku postupka pretres je zakazan 85 puta, od čega je pet puta održan, a 80 puta neodržan, od čega 49 puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i nekog od drugih okrivljenih, 26 puta zbog nedolaska drugih okrivljenih, četiri puta zbog nedolaska okrivljenih i zbog štrajka advokata (kumulativno), a jedan zakazani pretres nije održan zbog nedolaska postupajućeg sudije i zbog izostanka uredno pozvanih okrivljenih (kumulativno).

Imajući u vidu da okrivljeni nisu pristupali na zakazane pretrese, kao i da neki od njih nisu redovno primali pozive za pretres, jer nisu obavestili sud o promeni adrese, sud je veliki broj puta nalagao prinudno dovođenje okrivljenih, uključujući i ovde podnosioca ustavne žalbe, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, pri čemu je u odnosu na okrivljene V.V, N.M. i ovde podnosioca ustavne žalbe bila raspisana i poternica i određen pritvor (za V.V. u toku 2009. i 2018. godine, za N.M. u toku 2009. godine, a za podnosioca u toku 2019. godine).

Podnosiocu ustavne žalbe je u skladu sa članom 211. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku određen pritvor pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 159/19 od 30. aprila 2019. godine, jer je utvrđeno da se podnosilac ne odaziva na pozive suda, iako zna da se protiv njega vodi krivični postupak, pri čemu policija ne može da obezbedi njegovo prisustvo, jer je terenskom proverom utvrđeno da podnosioca već duže vreme ne viđaju u selu gde ima prebivalište. U rešenju je u navedenom smislu konstatovano da se na poslednjih pet glavnih pretresa podnosilac nije odazvao, niti su mogle biti realizovane naredbe za njegovo prinudno dovođenje.

Naredbom Osnovnog suda u Nišu od 30. aprila 2019. godine naloženo je Ministarstvu unutrašnjih poslova da raspiše poternicu protiv podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je podnosiocu određen pritvor.

Podnosilac je lišen slobode 18. novembra 2019. godine, a pritvor mu je ukinut rešenjem od 20. novembra 2019. godine, nakon što je saslušan.

Pored toga, sud je sa ciljem efikasnijeg sprovođenja postupka u više navrata razdvajao postupak u odnosu na neke od okrivljenih, pa je tako 2017. godine postupak, najpre, razdvojen u odnosu na okrivljenog N.M, a zatim i u odnosu na okrivljene D.I, B.S. i podnosioca ustavne žalbe, a 22. februara 2019. godine, sud je nakon donošenja prvostepene presude u odnosu na druge okrivljene, razdvojio postupak u odnosu na podnosica ustavne žalbe.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu K. 958/19 od 27. decembra 2019. godine, podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 314/20 od 20. maja 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, a presuda Osnovnog suda u Nišu K. 958/19 od 27. decembra 2019. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od navedenog, a razmatrajući tvrdnju podnosioca da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao 12 godina i dva meseca, računajući od 14. marta 2008. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, pa do 20. maja 2020. godine, kada je Apelacioni sud u Nišu doneo presudu Kž1. 314/20 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud konstatuje da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, osim od same dužine trajanja postupka, zavisi i od niza drugih činilaca, i to složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da je osporeni krivični postupak u određenoj meri bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je vođen prema sedmorici okrivljenih, zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pri čemu je nekim okrivljenima stavljeno na teret izvršenje navedenog krivičnog dela u produženom trajanju. Da je osporeni krivični postupak u određenoj meri bio činjenično i pravno složen može se zaključiti i na osnovu toga što je u dokaznom postupku sprovedeno tri različita veštačenja: grafoskopsko veštačenje – identifikacija rukopisa i potpisa, veštačenje otisaka štambilja i okruglog pečata i psihijatrijsko veštačenje u pogledu sposobnosti okrivljenih N.M. i V.Đ. da prate tok postupka i da učestvuju u njemu.

Međutim, Ustavni sud smatra da navedeno nije bilo od presudnog uticaja na ukupno trajanje postupka od 12 godina i dva meseca, već da je glavni razlog za to veliki doprinos podnosioca ustavne žalbe i ostalih okrivljenih, odnosno nemogućnost suda da na glavnom pretresu obezbedi prisustvo svih okrivljenih. Naime, pretres je u toku postupka zakazan 85 puta, od čega 80 puta nije održan, i to 49 puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i nekog od drugih okrivljenih, 26 puta zbog nedolaska drugih okrivljenih, četiri puta zbog nedolaska okrivljenih i zbog štrajka advokata (kumulativno), a jedan zakazani pretres nije održan zbog nedolaska postupajućeg sudije i zbog izostanka uredno pozvanih okrivljenih (kumulativno). Štaviše, prema podnosiocu ustavne žalbe je zbog odbijanja da se odazove na poziv suda i da se pojavi na zakazanim pretresima, 30. aprila 2019. godine određen pritvor i raspisana poternica. U tom smislu, navod podnosioca ustavne žalbe da je njegovo odsustvo sa jednog dela zakazanih pretresa opravdano njegovim lošim zdravstvenim stanjem, po mišljenju Ustavnog suda, nije od uticaja na donošenje drugačijeg zaključka u pogledu njegovog doprinosa trajanju postupka.

Razmatrajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud zakazivao pretrese redovno i u kratkim vremenskim intervalima, pri čemu se samo jedan neodržani pretres delimično može pripisati u odgovornost sudu, jer je isti odložen zbog odsustva postupajućeg sudije i nedolaska uredno pozvanih okrivljenih (kumulativno). Sa druge strane ostalih 79 pretresa koji nisu održani zbog izostanka podnosioca ustavne žalbe i/ili ostalih okrivljenih, kao i zbog štrajka advokata ne mogu se staviti na teret sudu. Imajući u vidu da su okrivljeni očigledno opstruirali postupak i da nisu redovno pristupali na zakazana ročišta, kao i da neki od njih nisu redovno primali pozive za pretres, jer nisu obavestili sud o promeni adrese, sud je veliki broj puta nalagao prinudno dovođenje okrivljenih, uključujući i ovde podnosioca ustavne žalbe, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, pri čemu je u odnosu na okrivljene V.V, N.M. i ovde podnosioca ustavne žalbe bila raspisana poternica i određen pritvor. Pored toga, sud je sa ciljem efikasnijeg sprovođenja postupka u više navrata razdvajao postupak u odnosu na neke od okrivljenih, uključujući i podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ukazuje i na to da je drugostepeni sud postupao brzo i efikasno prilikom odlučivanja o žalbi tužilaštva protiv prvostepene presude, tako što je doneo drugostepenu presudu u roku od četiri meseca.

Razmatrajući i poslednji kriterijum za ocenu razumnog trajanja postupka, Ustavni sud konstatuje da je osporeni krivični postupak nesporno bio od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je u istom odlučivano o postojanju njegove krivične odgovornosti.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud zaključuje da su postupajući sudovi postupali brzo i efikasno, a posebno da je prvostepeni sud zakazivao pretrese redovno i u kratkim vremenskim intervalima i da je preduzimao mere koje su mu bile na raspolaganju da obezbedi prisustvo okrivljenih na pretresu i efikasno sprovođenje postupka, te da se trajanje postupka od 12 godina i dva meseca u najvećoj meri ima pripisati doprinosu podnosioca ustavne žalbe i ostalih okrivljenih.

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio u ovom delu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv presuda Osnovnog suda u Nišu K. 958/19 od 27. decembra 2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 314/20 od 20. maja 2020. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba u ovom delu ne sadrži nijedan ustavnopravni razlog kojim bi bile potkrepljene tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se u ustavnoj žalbi navodi da je samom povredom prava na suđenje u razumnom roku došlo i do povrede označenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.