Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko dvanaest i po godina, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Stefanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Zorana Stefanovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1056/08 (inicijalno predmet P. 1488/00), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Stefanović iz Beograda podneo je, 14. juna 2012. godine, preko punomoćnika Branka Božinovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1056/08 (inicijalno predmet P. 1488/00).

Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, navodi d a je 2. juna 2000. godine podneo tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog preduzeća „Stevanović invest“ „iz Kruševca“, radi naknade štete nastale prilikom saobraćajne nezgode, te da parnični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe nije okončan ni nakon 12 godina. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da naloži nadležnom sudu da postupak okonča u što kraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 (inicijalno predmet P. 1488/00), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zoran Stefanović iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 2. juna 2000. godine protiv tuženog PP „Stefanović invest“ iz Beograda, Petom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi naknade štete, koju je pretrpeo prilikom saobraćajne nezgode. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1488/00. Odgovor na tužbu dostavljen je sudu 21. maja 2001. godine. Do donošenja prvostepene presude zakazano je 15 ročišta za glavnu raspravu, od kojih nisu održana četiri ročišta, i to dva zbog neuredne dostave poziva, a dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak u kojem je obavljeno saobraćajno–tehničko veštačenje i medicinsko veštačenje od strane lekara ortopeda, saslušani su svedoci, tužilac u svojstvu parnične stranke, izvršen uvid u određene parnične i krivične spise predmeta i u dostavljenu pismenu dokumentaciju. Sud je ročišta zakazivao u peridima od po nekoliko meseci, sa tim da u periodu od preko dve i po godine, od 10. septembra 2001. do 7. aprila 2004. godine, nije zakazano nijedno ročište. Naime, u navedenom periodu postupajući sud je tražio od Trgovinskog suda u Beogradu određene spise predmeta na uvid, iako je od navedenog suda bio uredno obavešten o razlozima zbog kojih nisu dostavljeni traženi spisi i bilo mu predloženo da navede konkretne informacije koje su mu potrebne, budući da je u traženom predmetu vođen stečajni postupak i vršena prva deoba stečajne mase poveriocima koji su prijavili svoja potraživanja, a koja su im u stečajnom postupku pravnosnažno utvrđena. Pri tome, tužilac je u navedenom periodu više puta pismenim podnescima tražio da sud zakaže ročište u predmetu i povukao tužbu u delu za koji je namirio potraživanje u stečajnom postupku.

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1488/00 od 5. septembra 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove. U obrazloženju presude, između ostalog, navedeno je da je sud našao da je prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog osnovan, te da je zbog toga tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 287/08 od 5. marta 2008. godine ukinuo presudu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1488/00 od 5. septembra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, zbog čega je tužbeni zahtev bio odbijen.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen nov broj P. 1056/08. Do donošenja sledeće presude zakazano je osam ročišta za glavnu raspravu , od kojih čak pet ročišta nije održano, i to četiri ročišta iz razloga što veštak nije preuzeo spise predmeta, odnosno nije obavio veštačenje u ostavljenom roku, a jedno zato što je punomoćniku tužioca neposredno pred ročište uručen nalaz i mišljenje veštaka, pa je tražio dodatno vreme da se u odnosu na isti izjasni.

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 od 10. jula 2009. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete isplati određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, u preostalom delu je tužbeni zahtev, za naknadu materijalne i nematerijalne štete preko dosuđenih do traženih iznosa, odbijen kao neosnovan i obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Tužilac je 19. avgusta 2009. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude i podneo sudu predlog za oslobađanje od plaćanja sudske takse, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 od 15. septembra 2009. godine.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10950/10 od 28. septembra 2011. godine vratio predmet prvostepenom sudu, radi dopune postupka, odnosno kako bi prvostepeni sud otklonio očiglednu grešku u izreci i obrazloženju presude, na koju mu je ukazao drugostepeni sud.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 40770/10 od 1. februara 2012. godine ispravljena je presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 od 10. jula 2009. godine u izreci i obrazloženju te presude, u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2777/12 od 30. januara 2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 od 10. jula 2009. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 40770/10 od 1. februara 2012. godine, u delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete i rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1056/08 od 15. septembra 2009. godine, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 350.966,00 dinara i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 20. marta 2013. godine uručen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe, 2. juna 2000. godine, Petom opštinskom sudu u Beogradu, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2777/12 od 30. januara 2013. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko 12 i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući postupanje nadležnih sud ova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo neefikasno i ned elotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je u odnosnoj pravnoj stvari zakazivao ročišta u periodima od po nekoliko meseci, sa tim da u periodu od preko dve i po godine, od 10. septembra 2001. godine do 7. aprila 2004. godine, nije zakazano nijedno ročište. Prvu presudu P. 1488/00 od 5. septembra 2007. godine, sud je doneo nakon sedam godina od podnošenja tužbe. Međutim, navedena presuda je ukinuta rešenjem drugostepenog suda Gž. 287/08 od 5. marta 2008. godine, jer je prvostepeni sud pogrešno našao da je na strani tuženog osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije, zbog čega je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pored toga, prilikom donošenja druge prvostepene presude P. 1056/08 od 10. jula 2009. godine prvostepeni sud je načinio očiglednu grešku u izreci i obrazloženju presude u delu koji se odnosio na naknadu nematerijalne štete, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 10950/10 od 28. septembra 2011. godine vratio predmet prvostepenom sudu, radi dopune postupka, što je nužno dovelo do produženja trajanja postupka, budući da su spisi nakon ispravke presude ponovo vraćeni drugostepenom sudu na odlučivanje o izjavljenim žalbama.

Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio izuzetno složen, iako je sud odredio nekoliko veštačenja, od strane veštaka različitih struka, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da obezbedi da veštaci u primerenom roku dostave svoje nalaze sa mišljenjem. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi naknade štete.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je prevashodna dužnost suda da preduzme sve mere kako bi se predmet iz njegove nadležnosti okončao u razumnom roku i time pružila sudska zaštita strankama u postupku utvrđena članom 22. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je prilikom date ocene u ovom predmetu imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Plazonić protiv Hrvatske, od 6. marta 2008. godine (broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.) u kome je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i preko dve godine u drugom slučaju , a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1056/08 (inicijalno p redmet P. 1488/00).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnosilac ustavne žalbe ni je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnos ioca ustavne žalbe.

6. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti