Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatnog obrazloženja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio drugostepenu presudu. Sudovi su propustili da obrazlože odluku o delu tužbenog zahteva koji se odnosio na utvrđenje prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić , dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . P . iz Donjeg Komrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1425/14 od 3. juna 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 1425/14 od 3. juna 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom r oku, iz člana 32. stav. 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4395/12, ranije pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 6601/2009.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Donjeg Komrena izjavio je Ustavnom sudu, 24. jula 2014. godine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1425/14 od 3. juna 2014. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 23, člana 25. stav 1, člana 32. stav 1 i člana 58. st av 1 . Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 4395/12, ranije pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 6601/2009.

U ustavnoj žalbi je naveo da mu je otac 1969. godine usmenim ugovorom o poklonu ostavio deo katastarske parcele koja s e tada vodila pod brojem … , Donji Komren, da je iste godine ogradio taj deo i sagradio kuću u kojoj živi sa porodicom od 1970. godine. Parcele …/1 i …/2 su nastale cepanjem parcele … . Smatra da je ugovorom o poklonu i održajem stekao pravo svojine, a od 1980. godine, kada su predmetne parcele obuhvaćene Odlukom o određivanju gradskog građevinskog zemljišta, pravo korišćenja.

Povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosilac obrazlaže okolnošću da je postupak trajao pet godina, a mogao je da se završi na najviše tri ročišta, ukoliko su sudovi smatrali da je njegov zahtev neosnovan . Prvostepeni sud je najpre usvojio tužbeni zahtev, a Apelacioni sud je takvu odluku ukinuo radi dopune dokaznog postupka, a ne zbog neosnovanosti tužbenog zahteva, da bi u ponovnom postupku prvostepeni sud doneo odbijajuću odluku, koju je drugostepeni sud potvrdio. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i sudske spise Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12, ranije Opštinskog suda Nišu P. 6601/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac je 8. septembra 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu tužbu protiv V.P. kojom je tražio da se utvrdi da je vlasnik katastarske parcele broj …/1 površine pet ari i porodične kuće koja se na njoj nalazi po osnovu lične gradnje.

Do donošenja prvostepene presude sud je zakazao 13 ročišta za glavnu raspravu, od čega nije održao četiri: dva zbog sprečenost postupajućeg sudije, jedno jer tuženi nije bio uredno pozvan i jedno kako bi se određeni sudski veštak izjasnio na primedbe. Jedno ročište za glavnu raspravu je odloženo kako bi tužilac proverio broj parcele koju je naveo u tužbi, a dva su odložena kako bi precizirao tužbeni zahtev. Tužbeni zahtev je pr eciziran 23. marta 2010. godine, kao i 12. decembra 2010. godine, kada je tužbom obuhvaćen i tuženi Grad Niš. Sud je izveo dokaz saslušanjem parničnih stanaka, obavljeno je veštačenje od strane sudskog veštaka geodetske struke i izvršen je uvid u pismenu dokumentaciju.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 964/10 od 19. marta 2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen je precizirani tužbeni zahtev i utvrđeno je pravo svojine tužioca na označenim delovima parcele broj …/1 i parcele broj …/2, Donji Komren, do 1980. godine, a od 1980. godine pravo trajnog korišćenja; s tavom drugim izreke presude utvrđeno je da je tužilac vlasnik vanknjižne porodične stambene zgrade izgrađene na predmetnim parcelama po osnovu lične gradnje ; trećim stavom izreke presude obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1448/12 od 28. avgusta 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog V. P. i potvrđena je ožalbena prvostepena presuda u drugom stavu njene izreke, a ukinuta u prvom i trećem stavu izreke i predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje .

U ponovnom postupku sud je zakazao devet ročišta za glavnu raspravu, od čega nisu održana tri: jedno zato što tuženi nije bio uredno pozvan, jedno radi dostavljanja nalaza veštaka i jedno nije održano na saglasan predlog stranaka kako bi se izjasnili na nalaz sudskog veštaka. Na ročištu 28. januara 2013. godine, koje nije održano jer tuženi nije bio uredno pozvan, tužilac je predložio da se izvede dokaz saslušanjem dva svedoka. U dokaznom postupku sud je izvršio uviđaj, obavljeno je veštačenje, dva dopunska veštačenja i saslušana su dva svedo ka.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine odb ijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu se utvrdi pravo svojine i pravo korišćenja na delovima parcela broj …/1 i …/2 Donji Komren. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno da tužilac traži utvrđenje prava svojine, odnosno prava korišćenja i na delovima parcele na kojima nikada nije bio u zakonitoj državini , jer ugovor o poklonu nije bio pravno valjan , da do 1980. godine nije ni protekao rok od 20 godina za sticanje prava svojine putem održaja, te da od 1980. godine i nacionalizacije predmetnog zemljišta nema mogućnosti za sticanje bio kakvog prava.

Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 1425/14 od 3. juna 2014. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu navodeći da je, prema činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka, tužilac na spornoj parceli , koju je 1969. godine dobio „usmenim poklonom“ od sada pokojnog oca parničnih stranaka, sagradio porodičnu kuću 1970. godine; da je u vreme kada mu je ustupljen deo parcele ona je nosila broj …, a deo ove parcele je dobio i tuženi V.P. ugovorom o poklonu koji je sačinjen u pismenoj formi i neprekidno ga koristi; da je parcela od 1980. godine predstavlja gradsko građevinsko zemljište i od tada nosi broj …/1 i …/2; da je veštačenjem utvrđeno da razgraničenje parcela ne može da se izvrši bez urbanističkog rešenja, s obzirom na to da su obuhvaćene odlukom o određivanju gradskog građevinskog zemljišta; da način korišćenja parcela određuju stambene zgrade i da drugi način korišćenja nije moguć i da se r adi o jedinstvenoj parceli, bez obzira što su označene pod brojevima, jer između njih ne postoji međa. Dalje je n avedeno je da se deoba parcele vrši odgovarajućim urbanističkim rešenjem koje donosi nadležni organ i kojim se uređuje tzv. „gradilište“, koje predstavlja površinu pod objektom i površinu neophodnu za korišćenje objekta, da se radi se o zemljištu pod posebnim režimom, na koje se primenjuju odgovarajući zakonski propisi i z oblasti planiranja i izgradnje, čije se mere i granice ne mogu menjati , izuzev odlukom nadležnih upravnih organa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu, pored ostalih, ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u konkretnom slučaju , bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

Članom 1. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor, druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Odredbama člana 70. pomenutog Zakona bilo je propisano: da po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele (stav 2.); da se rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele donosi u slučaju da postojeća katastarska parcela, na kojoj je objekat izgrađen, predstavlja samo zemljište ispod objekta, ili da se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom, ili da je u postupku konverzije prava korišćenja potrebno utvrditi zemljište za redovnu upotrebu postojećeg objekta, kada je vlasnik objekta fizičko ili pravno lice, a nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija (stav 3.); da rešenje iz stava 2. ovog člana sadrži sve potrebne elemente za formiranje građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, koje nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti (stav 5.);

Noveliranim odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona objavljen om u "Službenom glasnik u RS", broj 24/11) bilo je propisano: da se zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, ako postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat izgrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana, ili kada se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno za koji je doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom, kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija, odnosno lica čiji su oni osnivači, ili u slučaju kada je u postupku konverzije prava korišćenja potrebno utvrditi zemljište za redovnu upotrebu postojećeg objekta, kada je vlasnik objekta fizičko ili pravno lice, a kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fizičko lice (stav 3.); da rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i o formiranju građevinske parcele donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove (stav 9.).

5. Budući da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno proizvoljnom primenom materijalnog prava, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije u njegovoj nadležnosti da u postupku po ustavnoj žalbi ocenjuje zakonitost odluka i pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova. Tumačenje i primena merodavnog prava u nadležnosti je pomenutih sudova i nije predmet ustavnosudske ocene, pod uslovom da je način na koji sudovi tumače i primenjuju merodavno materijalno pravo u svakom konkretnom slučaju saglasan sa Ustavom sa aspekta zaštite zajemčenih ljudskih prava i sloboda.

Ustavni sud ukazuje da, saglasno članu 32. stav 1. Ustava, kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, argumentovano i dovoljno obrazlože svoje odluke. Međutim, ova obaveza ne može biti shvaćena tako da se u odluci moraju izneti svi detalji i dati odgovori na sve iznesene činjenične i pravne tvrdnje stranaka. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju u svakom slučaju da obrazlože svoju odluku na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (videti, pored ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine).

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi njegovo pravo svojine na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi na predmetnim parcelama, kao i pravo svojine, odnosno pravo korišćenja označenih delova tih parcela, koje predstavljaju građevinsko zemljište. Odluka sudova kojom je tužiocu priznato pravo svojine na porodičnoj stambenoj zgradi je postala pravnosnažna, a postupak je nastavljen u pogledu preostalog postavljenog zahteva. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazl oženjem da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine putem održaja ne dajući nikakve razloge koji bi se odnosili na deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio utvrđenje prava korišćenja . Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava od strane prvostepenog suda, nalazeći da se deoba predmetne parcele vrši odgovarajućim urbanističkim rešenjem koje donosi nadležni organ i kojim se uređuje tzv. „gradilište“, koje predstavlja površinu pod objektom i površinu neophodnu za korišćenje objekta, da se radi o zemljištu pod posebnim režimom, na koje se primenjuju odgovarajući zakonski propisi iz oblasti planiranja i izgradnje i čije se mere i granice ne mogu menjati, izuzev odlukom nadležnih upravnih organa.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji uređen je postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranja građevinske parcele , te je predviđena nadležnost organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove. Međutim, kako je pravo korišćenja građevinskog zemljišta stvarno, tj. imovinsko pravo i kako se deklaratornom tužbom, između ostalog, može tražiti utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa , to je i sud u parničnom postupku ovlašćen da uredi odnose između ugovornih strana kada je pravo korišćenja sporno.

U konkretnom slučaju , sudovi su u osporenim odlukama propustili da obrazlože iz kojih razloga je neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi njegovo pravo korišćenja katastarskih parcela , imajući u vidu da je prvostepeni sud utvrđivao samo da li su se stekli uslovi za sticanje prava svojine, a da se drugostepeni sud , sem što je konstatovao da je „veštačenjem utvrđeno da korišćenje parcela određuju same zgrade i da drugi način korišćenja nije moguć“, ovim zahtevom tužioca nije ni bavio, već deobom zemljišta, na koju se tužbeni zahtev nije ni odnosio .

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim presudama Apelacionog suda u Nišu Gž. 1425/14 od 3. juna 2014. godine i Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15 - dr. zakon i 103/15 ).

6. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporene drugostepene presude i određivanjem da u ponovnom postupku drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4395/12 od 9. decembra 2013. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom pravnosnažno okončan za četiri godine i devet meseci.

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, konkretno trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu, kao očigledno neosnovanu.

8. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava poništajem osporene drugostepene presude, Ustavni sud nije razmatra o istaknute povred e člana 23. st. 1. i 2, člana 25. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatnog obrazloženja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti