Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u hitnom porodičnom sporu o lišenju roditeljskog prava, koji nije okončan ni nakon četiri godine. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete i nalaže se ubrzanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6243/2011
27.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojane Ristović iz Gornjeg Milanovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bojane Rist ović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu P.2 169/10 (sada predmet P.2 354/11) podnositeljki ustavne žalbe povređeno prav o na suđenje u razumnom roku , zajem čeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojana Ristović iz Gornj eg Milanovac a je 5. decembra 201 1. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog čl anom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu P.2 169/10.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, podnositeljka je navela da je tužba u predmetnom parničnom postupku podneta 2007. godine, da postupak još nije okončan, kao i da je podnositeljka izjavila reviziju 26. oktobra 2010. godine, ali da do 2. novembra 2010. godine spisi predmeta još nisu bili dostavljeni revizijskom sudu radi odlučivanja o reviziji. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i da naloži parničnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P.2 354/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao tužilja, protiv svog supruga D.R, kao tuženog, podnela 29. avgusta 2007. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu tužbu kojom je tražila da sud potpuno liši tuženog roditeljskog prava prema njihovoj zajedničkoj ćerki mal. A.R, da utvrdi da je tuženi izvršio nasilje u porodici, da zabrani tuženom da se približava mal. A.R. i tužilji na rastojanju od 1.000 metara, da zabrani tuženom pristup u prostoru i oko mesta stanovanja tužilje i mal. A.R, odnosno rada tužilje i obdaništa mal. A.R, kao i da zabrani tuženom bilo kakvo dalje uznemiravanje mal. A.R. i tužilje. Povodom ove tužbe formiran je predmet P.2 67/07.

Prvo ročište u ovom predmetu održano je 17. septembra 2007. godine. Na ovom ročištu Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je doneo rešenje P.2 67/07, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred istim sudom u predmetu Ki. 117/07, s tim da će se postupak nastaviti po zahtevu tužilje. Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1815/07 od 7. novembra 2007. godine ukinuto je označeno prvostepeno rešenje i predmet je vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U nastavku postupka predmet je dobio novi broj P.2 95/07, a Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je zakazao i održao 11 ročišta, na kojima je izveo dokaze saslušanjem parničnih stranaka i saslušanjem svedoka. Takođe, izveden je i dokaz veštačenjem, koje je obavio Institut za mentalno zdravlje. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je 29. oktobra 2008. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P.2 95/07, kojom je odbio tužbeni zahtev tužilje. Okružni sud u Čačku je, rešavajući o žalbi tužilje, doneo rešenje Gž. 157/094 od 4. februara 2009. godine, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P.2 95/07 od 29 . oktobra 2008. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, u kome je predmet dobio broj P.2 15/09, Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je održao prvo ročište 24. februara 2009. godine, na kome je odredio izvođenje dokaza veštačenjem, koje je povereno Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Spisi predmeta su dostavljeni ovom institutu 13. aprila 2009. godine, a Institut je nalaz sa mišljenjem dostavio sudu 9. decembra 2009. godine, nakon devet dopisa parničnog suda, kojima je zahtevano hitno postupanje i vraćanje spisa predmeta.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini , predmetni parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska j edinica u Gornjem Milanovcu, gde je p redmet dobio broj P.2 169/10. Nakon tri održana ročišta i jednog ročišta koje nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije (zakazano za 3. februar 2010. godine), Osnovni sud u Čačku – Sud ska jedinica u Gornjem Milanovcu je zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P.2 169/10 od 14. aprila 2010. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Protiv ove presude tužilja je izjavila žalbu. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2934/10 od 21. jula 2010. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena označena prvostepena presuda u delu u kome je odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva, a ukinuta je u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu je vraćen predmet na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je doneo rešenje P.2 169/10 od 20. septembra 2010. godine kojim je odredio da svaka parnična stranka snosi svoje troškove. Protiv ovog rešenja tuženi je izjavio žalbu 8. oktobra 2010. godine, koja je, rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 31/11 od 9. februara 2011. godine, usvojena, te je označeno prvostepeno rešenje ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak.

U međuvremenu, tužilja je 26. oktobra 2010. godine izjavila reviziju.

Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je, u drugom ponovnom postupku odlučivanja o troškovima parničnog postupka, doneo rešenje P.2 169/10 od 28. februara 2011. godine, kojim je obavezao tužilju da naknadi troškove postupka tuženom u navedenom novčanom iznosu. Odlučujući o žalbi tužilje, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 357/11 od 18. maja 2011. godine ukinuo ovo prvostepeno rešenje, a predmet vratio na ponovni postupka.

U trećem ponovnom postupku odlučivanja o troškovima parničnog postupka, Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je, nakon ročišta održanog 12. septembra 2011. godine, istog dana doneo rešenje P. 169/10, kojim je obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove postupka u navedenom novčanom iznosu.

Spisi predmeta su 4. novembra 2011. godine upućeni Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o izjavljenoj reviziji tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je 16. novembra 2011. godine doneo rešenje Rev. 1184/11, kojim je ukinuo presudu Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P.2 169/10 od 14. aprila 2010. godine u delu u kome je odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2934/10 od 21. jula 2010. godine u delu kojim je potvrđena navedena prvostepena presuda, a predmet je vraćen Osnovnom sudu u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P.2 354/11. U ovoj fazi postupka, do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 24. maja 2012. godine, Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je zakazao pet ročišta, od kojih dva nisu održana (zakazana za 11. januar i 25. april 2012. godine), usled nedostatka u sastavu veća, odnosno jer nisu združeni traženi spisi krivičnog predmeta tog suda.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosi lac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, kao i da država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije (član 6. st. 1. i 2.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (član 204. stav 1.); da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe 29. avgusta 2007. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, pa do podnošenja ustavne žalbe 5. decembra 201 1. godine, trajao četiri godine i tri meseca , kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje parničnog postupka, koji je u konkretnom slučaju veoma hitan, ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parniči postupak veoma složen i da je potrebno sprovesti više dokaza, kako bi se moglo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.

Takođe, Ustavni sud je oceno da je zahtev o kome treba da odluči parnični sud od izuzetnog značaja za podnositeljku, kao i da se ona ponaša la u skladu sa tim, ne preduzimajući niti jednu radnju kojom bi odugovlačila postupak.

Prema oceni Ustavnog suda, i parnični sudovi su postupali efikasno , zakazujući ročišta u primerenim vremenskim razmacima i odlučujući brzo o izjavljenom pravnom leku , ali ne i delotvorno, posebno prvostepeni sud. Prilikom ove ocene Ustavni sud je imao u vidu da su presude nižestepenih sudova bile dva puta ukidane u postupku po pravnim lekovima, kao i da je prvostepeni sud spise predmeta dostavio revizijskom sudu radi odlučivanja o podnetoj reviziji tek nakon godinu dana od izjavljivanja revizije, jer je u međuvremenu rešavao o troškovima postupka, sprovodeći u tom periodu čak tri ponovna postupka o troškovima.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim postupanjem parničnih sudova u označenom parničnom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 . Zakon a o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava da činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pored nižom instancom može, sama po sebi, da otkri je ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti, pored drugih, Odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine '' od 6. septembra 2005. godine i Odluku ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine).

S obzirom na to da predmetni parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu nedelotvornim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete pričinjene povredom Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, imajući u vidu da podnositeljka nije dostavila dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, zaključio da nema uslova za odlučivanje o zahtevu za naknadu materijalne štete.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u porodičnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti