Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka od preko dve godine, kao i povredu prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene propisa o zastarelosti. Poništava se osporeno rešenje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Mari ja Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 123/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
3. Usvaja se ustavna žalba Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
4. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine i određuje da Viši sud u Zrenjaninu donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni dužnik izjavio protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 5911/10 od 20. oktobra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ iz Novog Sada , čiji je zakonski zastupnik Mirko Adžić, podnelo je, 31. jula 2013. godine, preko punomoćnika Željka Miljuša iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prav a iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Podnosilac je 15. avgusta 2013. godine dostavio Sudu i dopunu ustavne žalbe uz koju je dostavio rešenje istog suda - Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 128/12 od 26. aprila 2013. godine, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika ZZ "Jarkovac" iz Jarkovca, kao još jedan dokaz o povredi prava podnosioca na jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčeog odredbama člana 36. stav 1. Ustava, povodom istog predmeta i između istih parničnih stranaka.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Zrenjaninu osporenim rešenjem Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine usvojio prigovor izvršnog dužnika, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 5911/10 od 20. oktobra 2010. godine i odbio kao neosnovan podnosiočev predlog za izvršenje; da je sudsko veće Osnovnog suda u Zrenjaninu zauzelo stav da je predlog za izvršenje, koji je sudu podnet 20. avgusta 2010. godine, podnet nakon isteka roka zastarelosti, nalazeći da je istekao trogodišnji rok prava na naplatu naknade za odvodnjavanje utvrđene rešenjem od 17. marta 2006. godine; da Osnovni sud u Zrenjaninu u svom drugostepenom rešenju očigledno ne razlikuje institut utvrđivanja poreza i sporednih poreskih davanja i institut naplate poreza i sporednih poreskih davanja, budući da pravo poreske uprave na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče, pravo poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, a zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je utvrđen porez, odnosno sporedno poresko davanje; da isti sud po istom pravnom i činjeničnom osnovu donosi različite odluke i na taj način vrši povredu prava podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, kao i da je osporeno rešenje, kojim je usvojen prigovor izvršnog dužnika, ukinuto rešenje o izvršenju i odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, doneto nakon tri godine od podnošenja predloga za izvršenje, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku.
Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih i konvencijskih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete i troškove za sastavljanje ustavne žalbe .
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudske jedinice u Sečnju I. 5911/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ je rešenjem 01034271 od 17. marta 2006. godine obavezalo ZZ "Jarkovac" iz Jarkovca na plaćanje godišnje naknade za odvodnjavanje za 200 6. godinu.
Izvršni poverilac Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 20. avgusta 2010. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju , na osnovu rešenja od 17. marta 200 6. godine, protiv izvršnog dužnika ZZ "Jarkovac" iz Jarkovca, radi namirenja novčanog potraživanja na ime godišnje naknade za odvodnjavanje za 200 6. godinu.
Izvršni sud je rešenjem I. 5911/10 od 2 0. oktobra 2010. godine odredio predloženo izvršenje.
Izvršni dužnik je 12. novembra 2010. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja o izvršenju.
Izvršni poverilac je 11. januara 2011. godine dostavio sudu odgovor na žalbu.
Viši sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 298/11 od 23. marta 2011. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine uvojen je prigovor izvršnog dužnika od 12. novembra 2010. godine, ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 5911/10 od 20. oktobra 2010. godine i odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca predat sudu 20. avgusta 2010. godine.
U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da blagovremenom žalbom, koju u smislu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju veće smatra prigovorom, izvršni dužnik pobija rešenje o izvršenju, navodeći da izvršno potraživanje u suštini predstavlja porez, odnosno javni prihod, koji se prinudno naplaćuje u poreskom postupku za prinudno izvršenje konačnog upravnog akta, te da je za izvršenje nadležan poreski organ i ističe prigovor zastarelosti potraživanja, zbog čega predlaže veću da pobijano rešenje ukine; da predmetne naknade ne predstavljaju javne prihode, već prihod izvršnog poverioca od njegove delatnosti, i da osnov imaju u upravnim aktima - rešenjima izvršnog poverioca koja glase na ispunjenje novčane obaveze, koje shodno odredbi člana 13. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predstavljaju izvršne isprave, te se iste naknade mogu prinudno namirivati samo u sudskom postupku izvršenja, zbog čega se u prigovoru izvršnog dužnika neosnovano ističe da je sud apsolutno nenadležan da određuje i sprovodi izvršenje predmetne izvršne isprave, odnosno da je nadležan poreski organ, ali da veće suda nalazi da je osnovan prigovor zastarelosti predmetnog potraživanja; da je odredbom člana 117. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02-ispr, 23/03-ispr, 70/03, 55/04, 61/05 i 85/05), važećeg u vreme donošenja izvršne isprave, bilo propisano da pravo poreske uprave na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja, pokretanje prekršajnog postupka, kao i pravo poreskog obveznika na povraćaj poreza i sporednih poreskih davanja, zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče; da je odredbom stava 6. istog zakona propisano da zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče prvog dana naredne godine od godine u kojoj je utvrđen porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Dalje je navedeno: da shodnom primenom citiranih odredbi veće nalazi da je u konkretnom slučaju izvršna isprava doneta 17. marta 2006. godine; da je njena izvršnost nastupila 17. aprila 2006. godine, pa je zastarelost prava na naplatu njime utvrđene naknade počela da teče od 1. januara 2007. godine, da bi istekla 1. januara 2010. godine; da je trogodišnji rok zastarelosti istekao 1. januara 2010. godine, pa je predlog za izvršenje koji je podnet sudu 20. avgusta 2010. godine podnet nakon isteka roka zastarelosti.
Pismeni otpravak rešenja je 4. jula 2013. godine dostavljen izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Ustavni sud ukazuje da je označenom odredbom Konvencije garantovano pravo na pravično suđenje čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustav a.
Odredbom člana 107. Zakona o vodama važećem u vreme dospelosti izvršnog potraživanja i u vreme podnošenja predloga za izvršenje ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 105/05-dr. zakon), bilo je propisano da se u pogledu rokova plaćanja akontacije naknada, zastarelosti, kamata, obnove postupka i postupka prinudne naplate naknada i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, kada su u pitanju preduzeća koja imaju status korporacija primenjuju propisi o porezu na dobit korporacija, a za ostale obveznike plaćanja naknada propisi o plaćanju poreza na dohodak građana.
Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5.); da su izvršne isprave odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 30. stav 1. tačka 2)); da se odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku (član 31. stav 1.).
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.); da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da su izvršne isprave pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (član 13. stav 1. tačka 2)); da se odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku (član 14. stav 2.).
Odredbama člana 114. Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 80/02) bilo je propisano: da pravo poreske uprave na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja, pokretanje prekršajnog postupka, kao i pravo poreskog obveznika na povraćaj poreza i sporednih poreskih davanja, zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče (stav 1.); da pravo poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče (stav 2.) i da zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je utvrđen porez, odnosno sporedno poresko davanje (stav 6.).
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon i 62/06 - dr. zakon i 61/07), koji je počeo da se primenjuje od 8. jula 2007. godine, bilo je propisano: da pravo poreske uprave na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče i da zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje (član 114. st. 1. i 3.); da se posle člana 114. dodaju čl. 114a - 114c (član 35.); da pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče i da zastrelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje (član 114b).
5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, relevantan period od podnošenja podnosiočevog predloga za izvršenje, 20. avgusta 2010. godine, do donošenja osporenog rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine, kojim je pravnosnažno odbijen predlog za izvršenje. Dakle, predmetni postupak je trajao više od dve i po godine.
Navedeno trajanje postupka pred izvršnim sudom, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, samo trajanje predmetnog postupka u kojem je odlučivano o osnovanosti predloga za izvršenje (jedne faze u izvršnom postupku koja po pravilu kratko traje) ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju što bržeg okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u postupku odlučivanja o osnovanosti predloga za izvršenje koji se vodio u predmetu Opštinsk og suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 5911/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1 . izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka u početnoj fazi u kojoj je odlučivano o osnovanosti predloga za izvršenje. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporeno rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu I pv (I). 123/12 od 26. aprila 2013. godine, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da se u ustavnoj žalbi ukazuje da je drugostepeno veće postupajućeg izvršnog suda svoju odluku zasnovalo na stanovištu da je pravo na naplatu predmetne naknade u cilju ispunjenja novčane obaveze, utvrđene rešenjem donetim u upravnom postupku, zastarelo, jer je istekao trogodišnji rok od dana kada je zastarelost počela da teče. Naime, u osporenom rešenju je konstatovano da predmetne naknade ne predstavljaju javne prihode, već prihod izvršnog poverioca od njegove delatnosti i da imaju osnov u upravnim aktima - rešenjima izvršnog poverioca koja glase na ispunjenje novčane obaveze, koje shodno odredbi člana 13. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predstavljaju izvršne isprave, te se iste mogu prinudno namirivati samo u sudskom postupku izvršenja. Nakon toga, veće je primenom navedenih odredaba člana 117. (114.) st. 1. i 6. Zakona o poreskom postupku i administraciji zaključilo da je prigovor zastarelosti predmetnog potraživanja osnovan, jer je istekao rok od tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče. Naime, primenom citiranih odredaba Zakona, veće je našlo da je izvršna isprava doneta 17. marta 2006. godine, da je izvršnost nastupila 17. aprila 2006. godine, pa je zastarelost prava na naplatu njime utvrđene naknade počela da teče 1. januara 2007. godine, a da je istekla 1. januara 2010. godine. Kako je predlog za izvršenje podnet 20. avgusta 2010. godine, ocenjeno je da je podnet nakon isteka roka zastarelosti.
Ustavni sud je pošao od toga da citirana odredba Zakona o vodama, važeća u vreme dospelosti izvršnog potraživanja i u vreme podnošenja predloga za izvršenje, ima upućujući karakter, što znači da se Zakon o preskom postupku i poreskoj administraciji ne primenjuje samostalno, niti se primenjuje u celini u pogledu pojedinih pitanja vezanih za realizaciju naknada koje ostavruje izvršni poverilac na osnovu Zakona o vodama, već se primenjuju samo pojedina rešenja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i to samo ona koja se odnose na rokove plaćanja akontacije naknada, zastarelost, kamate, obnovu postupka i postupak prinudne naplate naknada i druga pitanja koja nisu uređena Zakonom o vodama.
Dalje, Ustavni sud je konstatovao da je navedenim odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 114. st. 2. i 6.), kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona (član 114b), bilo propisano da pravo poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, kao i da zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je utvrđen porez, odnosno sporedno poresko davanje, odnosno u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje, i ocenio da je u osporenom rešenju proizvoljno primenjeno merodavno pravo, budući da je rok za naplatu prethodno već utvrđenog poreza pet godina od dana kad je zastarelost počela da teče. U konkretnom slučaju zastarelost je počela da teče 1. januara 2007. godine, tako da u vreme podnošenja predloga za izvršenje - 20. avgusta 2010. godine potraživanje predmetne naknade nije zastarelo, iz čega proističe da je o prigovoru izvršnog dužnika odlučeno na način koji se ne može smatrati ustavnopravno prihvatljivim.
Ustavni sud ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, budući da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom merodavnog prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu u tački 3 . izreke usvojio ustavnu žalbu u ovom delu .
Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da ist i sud donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni dužnik izjavio protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Zrenjaninu - Sudska jedinica u Sečnju I. 5911/10 od 20. oktobra 2010. godine, odlučujući kao u tački 4. izreke.
Budući da je poništio osporeno rešenje iz navedenih razloga, Ustavni sud nije razmatrao ostale navode ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi , Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo , pored drugih, i u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).
8. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
Vesna Ilić Prelić