Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora radi ubrzanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništavajući rešenje Osnovnog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka. Sud je pogrešno zaključio da nije nadležan jer postupak sprovodi javni izvršitelj, čime je podnosiocu uskraćeno pravo na delotvorno pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 121/19 od 10. maja 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4 I. 121/19 od 10. maja 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 2325/14.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 12. juna 2019. godine, preko punomoćnika Lj . A, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 121/19 od 10. maja 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet 14. marta 2019. godine, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 2325/14.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i dosudi mu naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač M. S, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 14. marta 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 2325/14, a u kome je imao svojstvo izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4 I. 121/19 od 10. maja 2019. godine odbacio kao nedozvoljen navedeni prigovor. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je postupajući po prigovoru predlagača, sud našao da ima mesta odbačaju ovog pravnog sredstva, budući da po istom ne može da se postupa; da je sud uvidom u AVP sistem utvrdio da se predmet I. 2325/14 vodi kao rešen na drugi način, dok je iz izveštaja šefa izvršne pisarnice tog suda od 15. marta 2019. godine utvrđeno da su spisi predmeta dostavljeni javnom izvršitelju S. F . na dalje postupanje; da je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, a u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj koji nije obuhvaćen ovom odredbom; da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja i da u konkretnom slučaju po prigovoru ne može da se postupa, zbog čega je odlučeno kao u izreci osporenog rešenja.

Javni izvršitelj S. F . iz Vranja je dopisom II. 465/2014 od 4. februara 2022. godine obavestio Ustavni sud da je izvršni postupak, čija je dužina trajanja osporena predmetnim prigovorom radi ubrzavanja postupka, u međuvremenu okončan, imajući u vidu da je novčano potraživanje izvršnog poverioca u celini namireno, pa je donet zaključak II. 465/14 od 14. maja 2021. godine, kojim je postupak izvršenja zaključen, a koji zaključak je uredno dostavljen strankama.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 2325/14. Obrazloženje osporenog rešenja se zasniva na pravnoj oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak je prvo vođen pred Osnovnim sudom u Vranju, a zatim je nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Vranju izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je u trenutku podnošenja prigovora vođen pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, to Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 121/19 od 10. maja 2019. godine i određivanjem da t aj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 2325/14, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog utvrđene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.