Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Bojana Gudurića. Deo žalbe protiv presuda Okružnog i Vrhovnog suda odbačen je kao neblagovremen, dok je deo protiv presude o zahtevu za ispitivanje zakonitosti odbačen jer ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Gudurića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bojana Gudurića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.P. 5/05 od 3. oktobra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kž. I o.k. 7/07 od 10. i 11. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kzp. o.k. 1/08 od 21. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Gudurić iz Novog Sada je preko punomoćnika Branka Munižabe, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu 6. juna 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.P. 5/05 od 3. oktobra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kž. I o.k. 7/07 od 10. i 11. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kzp. o.k. 1/08 od 21. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnji državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbom člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, propisano je da ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.
3. Presudom Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje K.P. 5/05 od 3. oktobra 2006. godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim i osuđen na zatvorsku kaznu. Presudom Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kž.I o.k. 7/07 od 10. i 11. septembra 2007. godine preinačena je presuda Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje u pogledu odluke o kazni. Podnosilac ustavne žalbe je presudu Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kž.I o.k. 7/07 primio 24. novembra 2007. godine, a njegov branilac 14. novembra 2007. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 6. juna 2008. godine, dakle po proteku roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, te da je treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe izjavljene protiv presude Vrhovnog suda Srbije-Posebno odeljenje Kzp. o.k. 1/08 od 21. marta 2008. godine, kojom je odbijen zahtev branioca podnosioca ustavne žalbe za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu-Posebnog odeljenja K.P. 5/05 i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I O.K. 7/07, Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik isključivo osporavaju utvrđeno činjenično stanje i izvedene dokaze na kojima se zasnivaju osporene sudske odluke. Podnosilac ustavne žalbe i njegovog punomoćnik su identične žalbene navode iznosili kako u žalbi na prvostepenu presudu, tako i u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda, te sada predlažu da Ustavni sud osporene presude poništi u celosti.
Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba u ovom delu proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova, jer je identične žalbene razloge branilac podnosioca ustavne žalbe već navodio u žalbi na prvostepenu presudu i u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.
Imajući u vidu navedeno, kao i to da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede određenog ustavnog prava, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Suda po podnetoj ustavnoj žalbi te da i u ovom delu ustavnu žalbu treba odbaciti saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud ponovo konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud jedino utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Ovaj stav Ustavni sud je već izrazio u rešenjima Už. 1180/08 i Už. 1370/2008.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti